SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

PISMO PČELARIMA ZA NOVEMBAR

Tihomir Jevtić

Preuzeto iz časopisa „Jugoslovensko pčelarstvo“ za 1970. godinu.

Pčelinja društva u ovom mesecu povremeno opšte sa okolinom, ali ipak najmanje rade. Ne izvode leglo. Na temperaturi iznad 13 °C u mračnim ulicama svoga gnezda, pčele rasturene po saću miruju. Čak i na lepom sunčanom danu retko koja da izleti i uleti u košnicu. Mirujući, one štede hranu i čuvaju svoju snagu. To tako traje sve dok ne počne da duva severac i temperatura u njihovom gnezdu ne spadne ispod 13 °C. Tada formiraju zimsko klube, u kome proizvode i održavaju toplotu nešto iznad 13 °C, što, razume se, iziskuje malo veću potrošnju meda, pa sledstveno i nešto veći utrošak snage. 
Utopljavanje košnica s pčelama je veoma stara praksa. Međutim, praksa je pokazala, pa su i naučna istraživanja potvrdila da veću pažnju, radi uspešnog zimovanja, treba pokloniti samim pčelinjim društvima, da treba nastojati da ona u toku čitave godine budu jaka, da u prejesenjem periodu izvedu što je moguće više mladih pčela, da budu obezbeđena dovoljnom količinom hrane (25 do 30 kilograma) sa dosta cvetnog praha i, razume se, da su zdrava. Takva društva se zazimljavaju na pčelinjaku zaštićenom od vetrova i izloženom zimskim sunčanim zracima, koji predstavljaju pravu blagodet za pčele unutar košnice. 

Šta treba da rade pčelari tokom zime


Nadamo se da nećemo pogrešiti ako kažemo: treba učiti, proširivati svoje znanje o životu pčela. Treba da uči svaki koji pčelari, čak i onaj koji je dobro upoznat sa dostignućima savremene pčelarske nauke i prakse, jer se i nauka i praksa nalaze u stalnom razvoju. Koliko pčelarske knjige i časopisi imaju važnu ulogu u savremenom pčelarstvu, vidi se iz činjenice (koju je prikazao jedan britanski pčelarski stručnjak), da ni o jednoj drugoj životinji nije napisano toliko knjiga koliko o pčeli. Zbog toga je potrebno da se posveti što je moguće više pažnje obrazovanju pčelara. S obzirom da nemamo ustanova koje mogu masovno da deluju u tom pravcu, ostaje da to obavljaju pčelarske i druge privredne organizacije, zainteresovane za intenzivno iskorišćavanje pčele, a i sami pčelari čitajući pčelarske knjige i časopise u kojima mogu naći, ako ne sva, a ono najvažnija dostignuća pčelarske nauke i prakse. Poslednjih šest godina „Jugoslovensko pčelarstvo“ je objavilo veliki broj radova naučnih radnika Evrope i Amerike, iz kojih svaki pčelar može mnogo šta da nauči. Istina, neki kažu da to nije dovoljno popularno i da nije za običnog pčelara (Neverovatno da je i Tihomir Jevtić imao iste probleme kao mi sada, posle 35 godina. Baš kao da je ovo napisano danas i da se odnosi na časopis Pčelar – primedba urednika). Mislimo da ti greše. Mi znamo veliki broj pčelara, koji su pažljivo čitajući knjige i pčelarske časopise, postali dobri pčelari. Među njima ima dosta i zemljoradnika, čiji se prosečni prinosi meda ravnaju sa prosečnim prinosima naprednih pčelara Evrope i Amerike. 


Nizak nivo obučenosti jednog pčelara predstavlja rudnik 
gluposti i aktivnosti neutemeljenih na logici i nauci. 
Dejan Tofčević, član diskusione grupe časopisa Pčelar

Preuzmite ceo tekst

Nazad
Izrada sajta Tirien