Volter je svojevremeno rekao: Nije toliko opasno biti bolestan, koliko je opasno biti lečen! Danas raznovrsni nadrilekari, lažni bioeneregetičari i ostali šarlatani nude u svojim oglasima na celoj stranici u najrenomiranijim časopisima svakojake zdravstvene usluge. Na žalost, nema zakona koji bi ih u tome sprečio, dok su prirodna lekovita sredstva potpuno zapostavljena, čak se nalaze i na marginama medicinske nauke. Stoga nije ni najmanje čudno što se sve ovo događa.
O lekovitosti polena često je pisano bez naročitih dokaza ili na osnovu empirijskih zapažanja. To je tako, jer do nedavno nije bilo naučnih radova u svetu koji bi potkrepili dugogodišnje iskustvo pčelara i naroda.
U ovom tekstu ću pokušati da na naučnoj osnovi pokažem lekovitost polena u jednoj veoma čestoj bolesti kod starijih muškaraca. To je adenom prostate (kestenjače), koji dovodi do problema pri mokrenju, pre svega. Pokazano je da je ova bolest neizbežna kod starih osoba. Čak se često navodi da kada bi čovek mogao da živi dovoljno dugo, sigurno bi umro od neke vrste karcinoma, a značajan procenat bi pri tom zauzimao rak prostate, što ukazuje na osetljivost ovog organa, te je stoga čest i sam adenom. Adenom je specijalno uslovno nemaligno uvećanje prostate koje nastaje u vezi sa hormonskim poremećajima u starosti. Terapija hormonima ne daje rezultate, pa se često primenjuje operativni zahvat uklanjanja prostate, kad bolest maksimalno progredira.
Tokom 1986. i 1987. godine prof. Hermann Becker je u Hamburgu proučavao delotvornost i podnošljivost ekstrakta polena pod nazivom Cernilton (R) N. Ispitivanje je kontrolisano davanjem placeba jednoj grupi bolesnika. Placebo je lažni lek, koji u sebi ne sadrži aktivnu materiju, ali to pacijenti ne znaju, tako da deluje samo psihološki, jer oboleli veruju da se leče. U 6 lekarskih ordinacija lečeno je 48 bolesnika sa uvećanjem prostate u stadijumu II i III tokom 12 nedelja sa 3×2 kapsule preparata dnevno, odnosno placeba. Treba naglasiti da su bolesnici koji su primali Cernilton, prethodno duže bolovali od adenoma (u proseku 11 meseci), nego oni iz grupe placeba (8 meseci), što će dobijene uspehe u lečenju još drastičnije da potvrdi.
Kontrolna ispitivanja stanja bolesnika su vršena pre terapije, zatim nakon 6 i nakon 12 meseci. Pre terapije na noćno mokrenje se žalilo 96,9% pacijenata, na učestalo mokrenje u toku dana 89,1% obolelih, na nagon na mokrenje 87,9%, na osećaj zaostajanja mokraće 66,3%, na lažne pozive na mokrenje 62,4%, a na otežano mokrenje 47,3%.
Noćno mokrenje se smanjilo nakon terapije kod 68,8% pacijenata, a u placebo grupi kod 37,2%. A 25%, odnosno 16,3% kod placeba su bili potpuno bez noćnih smetnji. Smanjio se broj mokrenja u toku dana kod 65,8% pacijenata, odnosno kod 43,9% u grupi placeba. Toga se definitivno oslobodilo 48,8% muškaraca, odnosno 19,5% iz grupe placeba. Slično je bilo i sa osećajem zaostajanja mokraće. Količina zaostale mokraće se kod lečenih smanjila sa 45 ml na 22 ml, a u placebo grupi sa 47 ml na 37 ml. I sama prostata se smanjila kod lečenih ekstraktom polena.
Inače, u placebo grupi i navedeni mali uspesi pod dejstvom psiho faktora su se u poslednjih 6 nedelja ispitivanja značajno izgubili.
Preparat se pokazao u 95,8% slučajeva kao dobro podnošljiv. Nije bilo povišenih laboratorijskih nalaza, opštih ili karakterističnih za prostatu.
Kako deluje ekstrakt polena?
Po jednoj opšteprihvaćenoj teoriji, za uvećanje prostate odgovorno je nagomilavanje 5-alfa-dihidrotestosterona. On nastaje is testosterona (muškog polnog hormona) uz pomoć enzima 5-alfa-reduktaze. Ekstrakt polena sadrži dve komponente, jednu topivu u vodi, a drugu u mastima, koje blokiraju rad pomenutog enzima.
Ipak, čini se da presudno dejstvo preparata nije na hormonalnoj bazi, već on deluje tako što sprečava rast i razvoj ćelija prostate, i samim tim uvećanje prostate. To je na osnovu eksperimenata zaključio dr F. K. Habib iz Edinburga. Ćelije prostate se već i u prisustvu male koncentracije u vodi topive komponente koče u rastu.
Dr Gerrie Loschen iz Stolberga je nizom komplikovanih ispitivanja utvrdio i to da ekstrakt polena sadrži i jednu komponentu koja suzbija upalu. Jer, u mastima topivi deo koči stvaranje prostaglandina i leukotrijena (na način koji se može direktno uporediti sa dejstvom diklofenaka i naproksena). Pošto pomenuta jedinjenja imaju ulogu u upalnim procesima, a adenom prostate ima i tu komponentu u svojoj genezi, logično je da i taj učinak značajno pomaže u lečenju.
Dr med. Rodoljub Živadinović, spec. epidemiologije, apiterapeut
Šalje se...