SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

PRVA KNJIGA O PČELARSTVU NA SRPSKOM JEZIKU


(Tekst objavljen u časopisu Pčelar za mart 1998. godine)

Govoreći o istoriji našeg pčelarstva mnogi istoričari pčelarstva, s pravom na prvo mesto stavljaju profesora Jovana Živanovića – oca racionalnog pčelarstva u Srba. Međutim, vrlo retko se pominje da je prvu knjigu o pčelarstvu na srpskom („slaveno-srpskom“) jeziku napisao sveštenik Avram Maksimović.
On je bio paroh u Somboru gde je kupio 14 jutara zemlje, ogradio i zasadio voćnjak. Tu je imao i veliki, lepo uređen, pčelinjak na kome je taj, u svoje vreme, najveći praktični pčelar poučavao narod u pčelarstvu.
Bio je veoma darovit i obrazovan. Pored ruskog, čitao je na nemačkom i francuskom jeziku. Preveo je delo jednog stranog pčelara i taj prevod podneo na ocenu i mišljenje mitropolitu Stefanu Stratimiroviću, inače, velikom propagatoru pčelarstva. Mitropolit mu je iz svoje bibliotske dao više stranih pčelarskih knjiga i posavetovao ga da iz tih knjiga prevede ono što je najbolje za praktično pčelarenje.
Tako je Avram Maksimović, paroh somborski, sastavio „NOVI PČELAR“ koji je štampan u Budimu 1810. godine. Po običaju onoga vremena knjiga je štampana pomoću „prenumeranata“ – pretplatnika. Avram Maksimović je za svoju knjigu uspeo da okupi 369 pretplatnika, među kojima su bili: mitropolit Stratimirović; Dositej Obradović; Joakim Vujić; Lukijan Mušicki; Avram Mrazović i drugi.
„Novi pčelar“ je pisan ondašnjim, takozvanim književnim jezikom, „slaveno-serbskim“. Kada je sredinom prošlog veka prihvaćena Vukova reforma pravopisa i u kniževnost uveden narodni govor, još dugo vremena, čitaoci su razumeli i nekadašnji književni jezik. Međutim, početkom prošlog veka izumrla je i poslednja generacija poznavalaca „slaveno-srpskog“ i ova značajna knjiga je zapostavljena, pa čak i retko pominjana.
Imao sam sreću da mi do ruke dođe ovo vrlo značajno pčelarsko delo i veliko zadovoljstvo da ga prevedem na današnji govorni jezik. „Novi pčelar“ je podeljen na dva dela, devetnaest odeljaka (glava) i 150 naslova, što čini preko 220 stranica. Na kraju je pored kratkog opisa opažanja i radova na pčelinjaku po mesecima upisano svih 369 pretplatnika, od kojih su 168 sveštena lica a ostalo građanska lica.
Poznatu izreku „med na osovini rodi“, naši pčelarski pisci i predavači pripisuju profesoru Jovanu Živanoviću, a evo šta piše Avram Maksimović daleko pre rođenja Jovana Živanovića: „Kao što je visokoučeni G. Muškatirović u svojim dosta korisnim poslovicama, predvidevši korist prenošenja košnica s jednog mesta na drugo, ovom rečenicom propisao: med na osovini rodi (str. 92)“.
U ovo vreme još uvek veliki broj pčelara nije toliko obrazovan da lako raspoznaje bolesti pčela, interesantno je pomenuti, šta Avram Maksimović, pre skoro 200 godina, piše o truleži legla: „U truloj bolesti pčele ne samo što su nevesele, manje donose, i očevidno oslabljavaju; no ako dugo traje, ili s mrtvom maticom i one pomru, ili s maticom kao roj iz košnice pobegnu. Trulo leglo od zdravoga raspoznati možemo; jer poklopci ćelija nisu pupčasti, no u ćeliju spušteni leže, i kao da su iglom izbodeni … (str. 100)“.
Prevod ove knjige se nalazi u rukopisu i ja sam spreman da ga ustupim Savezu pčelarskih organizacija Srbije, u koliko postoji interes da se knjiga štampa, jer smatram da bi ova značajna knjiga trebala da krasi pčelarske biblioteke sadašnjih i budućih pčelara.

Preuzmite ceo tekst

Nazad
Izrada sajta Tirien