SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

RADOVI NA MOM PČELINJAKU U JUNU I JULU


Visoke dnevne temperature u junu nagoveštavaju nam dolazak pravog letnjeg perioda. U junu cvetaju lipa, razne vrste korovskih biljaka i trava, kao i divlja kupina. Unos u košnici (košnicama) može bitno (ako je godina dobra) da se poveća od kupine, lipe i belog bosiljka, dok medenje (lučenje nektara) raznih vrsta trava – livada „daje“ tihi unos nektara.  U okolini mog pčelinjaka lipe ima izrazito malo, ali zato imam velike površine pod travama i divljom kupinom. Pojedinih godina dogodi se da beli bosiljak pristojno zamedi. Na žalost, nema ga mnogo, pogotovo poslednjih godina, zbog intenzivne primene „savremenih“ agrotehničkih mera, čak i protivzakonitog paljenja strništa.

 

 

 

 

 

Moji poslovi vezani za jun su sledeći:

 

Pošto sam po struci prosvetni radnik (Osnovna škola „Vožd Karađorđe“ u Aleksincu) vremena  u toku juna, zbog prevelikog posla u školi, nemam. Zato pred nastupajuću kupinovu pašu na svom stacionarnom pčelinjaku obavezno podmećem ispod punih nastavaka sa bagremovim medom prazan koji je „rezervisan“ za kupinov med. Sve to stoji – čeka na košnicama od 5. do 6. jula, kada imam kolektivni godišnji odmor. Od tog datuma obavljam vrcanje meda. Nastavke sa medom izuzetno brzo oslobađam od pčela sa STIHL izduvačem. Pošto su ramovi skoro 100% zatvoreni sa voštanim poklopčićima, izduvani vazduh ih za par minuta sve izduva.  Ovaj posao obavljam  rutinski  jer na svakoj košnici imam matičnu rešetku  pa nemam nikakvih bojazni da mi je matica prešla u medišne nastavke i da može da bude izduvana sa ostalim pčelama. Izduvane pčele sa nastavaka naslonjenih na krov susednih košnica se sa lakoćom podižu iz trave (maksimalno uređen travnjak ispred košnica) i vraćaju u svoju košnicu  na donje leto, tako da fizički dodir sa njima skoro i da nemam. Na ovaj način sam izbegao upotrebu raznih „bežalica“ i nemam tzv. stresanje svakog rama pojedinačno.

 

 

Ovako oslobođene nastavke od pčela slažem na prikolicu i vozim za Aleksinac – kući, gde vršim vrcanje meda. Smatra se da je med „zreo“ za vađenje ako su ramovi poklopljeni bar 2/3 i ako u njima procenat vode iznosi od 12 – 18%. Takođe, iz ramova u kojima ima legla (kod mene to nije slučaj zbog matične rešetke) med se po pravilu ne vadi. Na mom pčelinjaku svi ramovi spremni za vrcanje su mi bar 98% zatvoreni, med je potpuno zreo i odličnog je kvaliteta (obavezna laboratorijska analiza).

 

 

Na ovaj način dobijam veliku količinu voštanih poklopčića koje skidam prohromskim viljuškama („Mineli“ Kragujevac) i od kojih izrađujem satne osnove koje mi služe isključivo za medišne nastavke. Na taj način postižem vrcanje meda iz tzv. „devičanskog saća“ – saća koje  voštani moljac ne napada zbog pravilnog lagerovanja i u kome se nikada nije izvela ni jedna generacija pčela.

 

 

 

Zreo med ima prepoznatljivu gustinu i specifičnu težinu. Staklena tegla zapremine 720 ml prima tačno 1 kg meda. Nedovoljno zreo med ima veliki procenat vode i malu specifičnu težinu pa kao takav lako može da se ukvari – ukiseli.

 

 

Ambalaža (burad, kante) moraju pre stavljanja novog meda u njih biti maksimalno čista – dezinfikovana i sa medom u sebi skladištena u odgovarajućim prostorijama sa konstantnom temperaturom. Idealno je da se med drži – čuva u prohromskoj ambalaži. Samo ovako odrađeno vrcanje meda, naravno uz odgovarajuće analize (hemijske) garantuje potrošaču – potrošačima maksimalno zdrav proizvod na obostrano zadovoljstvo i kod proizvođača a i kod kupaca.

U junu imam i deo ostalih poslova, kao što je planirano umnožavanje pčelinjih društava veštačkim putem (za uvećanje pčelinjaka ili u komercijalne svrhe).

I u jednom, a i u drugom slučaju, proizvodnja (pogotovo „svojih“) matica nam (meni) mnogo znači. Proizvedene matice su imale dosta vremena da u oplodnjacima pokažu svoju punu vrednost pa bilo to za zamenu postojećih loših matica u sopstvenim društvima ili pak za formiranje novih. Ma kako „uposlili“ pčele desi se da nam se na obližnjim granama „uhvati“ i po neki roj. Izuzetno „bogate“ rojeve sa pčelom gledam da „skinem“ sa pristupačnih mesta i  ponovo ih uselim u nove košnice na novim ramovima. Onim rojevima koji su se „uhvatili“ na neko nepristupačno mesto jednostavno poželim srećan put u novom, po njihovom „izboru“ staništu,  jer će se oni i bez nas snaći. Prvi prirodni rojevi (rani) su i najkvalitetniji jer posle smeštaja u novu košnicu imaju dosta vremena da uz malu ili veću pomoć pčelara ili postojeće paše se razviju za predstojeći jesenje-zimski period. Ne bez razloga  je profesor Jovan Živanović (kraj 19-og i početak 20-og veka) govorio:“Roj umaju vredi kao jedno june, u junu jedno jagnje, a u julu kao jedna kokoška.“ Lično mislim da je ova  izjava, oca racionalnog srpskog pčelarstva, nebrojeno puta proverena u praksi i da iz ovoga možemo mnogo, mnogo naučiti.

 

 

Formiranje društva (društava) veštačkim  rojenjem

 

Društva koja „delim“ – rojim, po pravilu su izrazito jaka. Mislim da je najveća zabluda po svaku cenu (obično greške početnika) praviti nova društva od srednje jakih, a od slabijih  i da ne govorimo. Ne bez razloga postoji takođe proverena izreka koja glasi: „Ne treba brojati košnice, već pčele u košnicama“. Moj način rojenja je sledeći: društvo koje sam odredio za rojenje (kipi od snage) pomeram sa svog mesta i na to isto mesto stavljam novu – praznu košnicu. U pomerenom društvu  maticu sa par ramova legla stavljam u novu košnicu. Ostatak prostora popunjavam sa satnim tablama, s tim što dva krajnja rama (prvi sa desne i zadnji sa leve strane) su mi ramovi bogati medom i uzeti iz rezerve („zlatna rezerva“). Košnicu koja je rojena, postavljam na novo mesto. U njoj su osim par ramova hrane mahom ramovi sa zatvorenim leglom gde će se za par dana izleći puno mladih pčela. Sve izletnice iz nje će se vrlo brzo vratiti na „staro mesto“ gde će naći – zateći svoju maticu. Uz neznatnu prihranu (medno-šećerni sirup) sve nove table biće izgrađene, društvo nesmetano radi pa se za relativno kratko vreme neće ni „osetiti“ – primetiti da je rojeno. U košnici koja je sada na novom mestu osim izletnica koje su se vratile na „staro“ mesto ostaće gro mladih pčela i velika količina legla – pogotovo zatvorenog, odakle će se za par dana takođe izleći mlade pčele. Obično u takvu košnicu pogotovo ako je DB-12 ima 8 – 9 ramova. Željenu maticu  u propisnom kavezu (Bentonov kavez sa tri komore) dodajem posle 5 – 6 sati od rojenja i postavljam je u donjem delu između satonoša u središnom delu košnice. Mrežica kaveza mi je obavezno u vidnom polju – gore. Na ovaj način matica u kavezu ne može da ošteti noge tj. „papučice“ na nogama, testo – hrana za maticu ne može da iscuri i da zatvori otvore ili ulepi maticu, a (jako bitno za mene) na površini mrežice posmatram ophođenje pčela prema dodatoj matici tj. da li je prijateljsko ili ne.

 

 

U svakom slučaju sam ja taj koji određuje kada će se drveni čepić izvući sa strane kaveza i omogućiti matici da nesmetano siđe među ramove sa pčelama. Za svo vreme prijema matice u košnici imam ram – hranilicu koja je uvek sa medno-šećernim sirupom. On mi je u velikom broju slučajeva „garancija“ da će matica u visokom procentu (čak i do 95%) biti primljena. Obično posle prijema matice košnicu ne otvaram nekoliko dana. Garanciju prijema imam i u tome što su te „moje“ matice zrele, provele su veći deo u nukleusima ili oplodnjacima, zalegale maksimalno, pa ne jure kao one matice koje su  tek pronele i već su „spremne“ ili za prodaju ili dodavanje u sopstvenim društvima. Kada je sve u redu, a obično je tako, i ovu košnicu lako popunim sa nekoliko ramova (satne table – koliko treba),  prihranim kvalitetno,  pa mi  i ona (one) u jesenje-zimski period ulazi – ulaze u „punom sastavu“. S obzirom da postoji više načina rojenja (koristim ih i ja) pristalica sam da svako od kolega pčelara radi onom tehnikom rojenja koja mu daje  najveće uspehe.

 

 

 

 

 

 

Nezi novoformiranih  društava ili nukleusa treba pristupiti maksimalno ozbiljno, pogotovo kada je hrana – prihranjivanje u pitanju. Ako je sve na vreme urađeno, ona će kao i sva ostala društva bez ikakvih problema ući u jesenje-zimski period. Ostaje nam na kraju da u delu meseca jula na vreme istretiramo društva protiv varoe sa nekim od kvalitetnih sredstava (apiguard, mravlja kiselina…) i odradimo deo poslova u narednom periodu  kako bi naše pčele što spremnije ušle u jesenje-zimski period.

Preuzmite ceo tekst

Nazad
Izrada sajta Tirien