SPOS logo
  • Bulgarian
  • Croatian
  • English
  • French
  • German
  • Hungarian
  • Macedonian
  • Romanian
  • Russian
  • Serbian
  • Slovenian
  • Spanish

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

ŠTO JE VATRA ZA DRVO, TO JE VELIKI VOSKOV MOLJAC ZA VOSAK


 „Pored rečenog i nedorečenog, borba i vreme je pred nama, a tu je i voskov moljac“. To su reči kojima sam završio članak o moljcima u časopisu Pčelar za avgust 1994. godine.
Proteklih desetak godina u časopisu nisam našao ništa što ukazuje na borbu protiv velikog neprijatelja voska. Ne nudim ni ja u ovom članku neku ekskluzivnu borbu, samo želim kroz fotografije da upozorim šta nas čeka ako velikom voskovom moljcu dozvolimo nesmetan razvoj.
Veliki voskov moljac – Galeria mellonellaloie (slika 1) je noćni leptir sivo zelenkaste boje (boja pepela). Kapacitet razvoja ovog parazita je ogroman. Ako se posmatraju samo tri generacije jednog leptira, paraziti bi mogli da unište oko 400 kg voska. 
Leptir polaže jaja, koja čeka
ju pogodnu temperaturu i počinju svoj razvoj na napuštenom starom saću gde je bilo legla a ima obavezno i perge (slika 2). Kad se iz jajašca izlegu larve počinje nemilosrdno uništavanje voska. Ako zakasnimo sa topljenjem voska iz praznih ramova, moljci brzo zaposednu ceo ram (slika 3). Nakon oko 30 dana, dovoljno odrasle larve pretvaraju se u nimfe – kanone koje se lepe na samom ramu (slika 4). Ako temperatura ne odgovara, nimfe se učaure i na izvučenom saću na kome nikad nije bilo legla (slika 5). Za oko 14 dana izlaze leptiri i proces se ponavlja. Ram zaposednut moljcima pretvara se u pepeo a pri dodiru izgleda kao na slici 6. 
Posle svega nedorečenog nameće se pitanje, kako se zaštititi od moljca? 
Na to pitanje je veoma teško dati odgovor jer voskov moljac napada sve satne osnove, izvlačeno saće u kome nije bilo legla, a kako izgleda tamo gde je bilo legla vidimo na fotografijama .
Znamo da su pčele najbolja zaštita saća. Dešava se da nam pčele nastradaju pa onda imamo višak ramova koji nisu za topljenje. Ja sam u ovom slučaju uzeo ramove koji u sebi nemaju meda i perge a nisu za topljenje i ubacio u kadu sa hladnom vodom, gde ostaju 24 sata. Posle toga se izvade, istresu da bi sva voda izašla iz ćelija i ostave u hladovinu da se osuše. Okrenuti ih tako da im satonoša bude na dole. 
Na ovo pranje ramova bio sam prinuđen i zbog biološke borbe protiv varoe jer su mi potrebne manje ćelije što je slučaj kod starijeg saća. Pri ovom pranju iznenađuje šta sve hladna voda može da izvuče iz starog saća. U vodi ostaju čak i jaja voskovog moljca koja su položena u prethodnoj ili tekućoj godini. Oni koji hoće da se ovako bore protiv moljaca, kada se osuše ramovi neka pomirišu oprane ramove. Iznenadiće se.

Preuzmite ceo tekst

Nazad