SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

Kao što je već dugo poznato, pčelinji parazit Varroa destructor predstavlja ozbiljnu i stalnu pretnju pčelarstvu u našoj zemlji i širom sveta, ako izuzmemo Australiju i neka izolovana područja. U proteklom periodu, od sedamdesetih godina prošlog veka, više načina je korišćeno da bi se pčelinja društva zaštitila od ozbiljnog oštećenja i vrlo čestog propadanja. Pčelari su se najčešće oslanjali na različita hemijska, uglavnom sintetska sredstva, koja su, kada su pravilno primenjivana, ostala dosta dugo efikasna. Vremenom je ipak došlo do pojave rezistencije na primenjivane akaricide, a sem toga dolazilo je i do neminovne pojave rezidua hemikalija u pčelinjim proizvodima. To u prvom redu važi za pčelinji vosak. Neke organske kiseline, kao što su mravlja, mlečna i oksalna predstavljaju nešto povoljnije rešenje kad se radi o zagađivanju pčelinjih proizvoda, ali doziranje i sigurnost u primeni u odnosu na pčelara nije bez problema. Sem toga, ne može se isključiti rezistencija varoe i na kiseline. To važi i za eterična ulja. Druge biološke metode, kao što je uklanjanje trutovskog legla, skopčane su sa dodatnim intervencijama u pčelinjem gnezdu. U poslednje vreme, merama selekcije na tolerantnost pčela prema varoi, postižu se određeni rezultati, jer se od kraja osamdesetih godina prošlog veka znalo da takva mogućnost postoji. Za neki trajniji uspeh u tom pogledu, potrebno je još dosta vremena, mnogo rada i sredstava. Kao i svi živi organizmi, tako bi i varoa trebalo da ima i biološke patogene. U jednom istraživanju koje ćemo opisati i koje se u poslednje vreme odvijalo u SAD-u radi se o gljivicama Metarhizium i Hrisutella. Dva amerikanca naučnika Agricultural research service (L.H.B. Kanga i W.A. Jones, 2002 i 2003) već duže vremena eksperimentišu sa trakama koje su impregnirane sporama gljivice Metarhizium anisopliae (oko 4 g) u košnicama bez legla i (oko 6 g) u onima sa leglom, primenjene 2 puta u toku 21. dana. Dobijeni rezultati su ohrabrujući u eliminisanju varoe i mogli su se uporediti sa delovanjem Apistan traka (fluvalinat). Trake sa sporama gljivica, verovatno plastične, delovale su na varou čak i posle 42 dana od početka primene. Najveći deo parazita eliminisan je u prva 3-4 dana. Nakon 42 dana u leglu društava koja su tretirana sporama Metarhizium -a, bilo je manje varoe nego u onima gde su bile Apistan trake. Na kraju ovog ogleda u pčelinjim društvima obe eksperimentalne grupe držane su Checkmite trake (coumaphos) u toku petnaest dana i svakog dana su brojane opale varoe. I tu nije bilo neke razlike, što upućuje na zadovoljavajuću efikasnost gljivičnog preparata. Sem ove dve grupe pčelinjih društava postojala je i netretirana, kontrolna grupa. Autori ovog naučnog rada tvrde da su u njihovim prethodnim istraživanjima demonstrirali da suve spore gljivice ne štete leglu ni mladim pčelama i da ne utiču negativno na razvoj i veličinu pčelinje populacije. Tretiranje gljivicama Metarhizium anisopliae u koncentraciji 1.000-10.000 (103-104) spora po pčeli, odnosno 40 g po pčelinjem društvu neformulisanog proizvoda koji je sadržao 1h1010 spora po gramu, ne samo da je zadovoljavajuće suzbijalo varou, već nije imalo značajnog negativnog uticaja na uginjavanje pčela bazirano na svakodnevnoj kontroli. Zaprašivanje pčelinjih društava u desetodnevnom razmaku komercijalnim preparatom BioBlast (2h20 g po košnici suvih spora Metarhizium anisopliae sadržine oko 4h109 spora po gramu) uvećalo je dnevno uginuće pčela u prve dve sedmice tretiranja, ali se napominje da se taj uvećani mortalitet ne može pripisati isključivo gljivičnoj infekciji, ovde se sigurno radi o već postojećem gljivičnom preparatu neke druge namene (J.K.). U laboratorijskim uslovima autori su novoizležene pčele hranili šećernim sirupom od 0 do 10.000 spora po pčeli, dok je sam sirup sadržao 10 miliona spora u 1 ml. U toku od 30 dana života tretiranih i netretiranih pčela u pogledu dnevnog uginuća nije bilo razlike. Sličan eksperiment izveden je sa petoramnim nukleusom u velikom mrežastom kavezu gde su pčele mogle da lete u ograničenom prostoru, i pri ovakvim uslovima nije bilo razlike u količini legla i jačini društava tretiranog i netretiranog nukleusa. Sem toga, izvršen je pregled 2.519 uginulih pčela koje su sakupljene posle tretiranja i samo 29% je pokazalo znake gljivične infekcije sa Metarhizium anisopliae, 43% su sadržale druge gljivice, dok je 27% uginulo prirodnom smrću. Opšti zaključak je da je Metarhizium anisopliae bezopasna za pčele bilo kontaktno ili sa hranom i da može poslužiti kao ključna komponenta biološkog preparata za suzbijanje varoe u integralnoj zaštiti pčelinjih društava. Na kraju se napominje da su autori u procesu traženja partnera za komercijalno rešenje sasvim novog biološkog suzbijanja ovog pčelinjeg parazita. Smatram da je ovo veoma značajno otkriće i da u velikoj meri može pomoći pčelarima, ako se u široj praksi pokaže uspešnim, da se otarase hemijskih i drugih problematičnih pristupa suzbijanju parazita Varroa destructor.