SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

UKLANJANJE LEGLA I BORBA PROTIV VAROE


U leto 2003. godine na jednom oglednom pčelinjaku u nemačkoj pokrajini Bavarskoj, dr Hubert Schuster ([email protected]) izvršio je uporedno ispitivanje uklanjanja legla i tretiranja kiselinama da bi se utvrdila efikasnost ovakvog postupka u suzbijanju varoe ali i uticaj na prezimljavanje pčelinjih društava. 
Za ovo istraživanje odabrana su 32 pčelinja društva ujednačene snage u nastavljačama tipa Zander (Cander), koja je nešto manjih dimenzija nego LR košnica. Količina legla i jačina društava utvrđena je neposredno pre postavljanja ogleda, 4. avgusta 2003. godine, i po završetku ogleda, 7. septembra 2003. Konačan pregled i ocena uspešnosti prezimljavanja izvršeni su 30. aprila 2004. godine. 
Iz 24 pčelinja društva 4. avgusta 2003. uklonjeno je i uništeno leglo iz najvećeg broja okvira. Iz onih okvira koji su sadržali malo legla, izvršeno je isecanje samo tog dela saća, a sva društva su svedena na jedno plodišno telo i od njih su formirane 3 grupe:
Grupa 1: Jednokratno tretiranje sa 30 ml 3,5%-nog rastvora oksalne kiseline;
Grupa 2: Jednokratno prskanje sa 90 ml 15%-nog rastvora mlečne kiseline; 
Grupa 3: Jednokratna primena 18 ml 60%-nog rastvora mravlje kiseline isparavanjem preko kuhinjske sunđeraste krpe. 
Ostalih 8 pčelinjih društava sa oba nastavka i svim leglom (kao kontrolna grupa) tretirana su 60%-nim rastvorom mravlje kiseline takođe isparavanjem iz sunđeraste kuhinjske krpe, ali u tri maha: 8, 14. i 21. avgusta. Brojanje opalih varoa ispod mreže kod svih grupa u ogledu vršeno je 14, 21. i 25. avgusta. 
Sva pčelinja društva su 11. novembra podvrgnuta naknadnom tretiranju sa po 25 ml 3,5%-nog rastvora oksalne kiseline putem nakapavanja. Još jedno tretiranje preparatom Perizin izvršeno je 10. decembra i to nakapavanjem 25 ml po jednom pčelinjem društvu. Brojanje varoe kod oba naknadna tretiranja vršeno je nakon sedam dana. 

Delovanje tretmana na varou


Prilikom letnjeg tretiranja opalo je značajno više varoe kod kontrolne grupe nego kod grupa u kojima je uništeno, odnosno uklonjeno leglo. Time je pokazano da je najveći deo varoa kod tri grupe uklonjen sa leglom, što se jasno može videti u priloženom grafikonu. Između oglednih grupa u pogledu broja opalih varoa nije bilo statistički značajne razlike. Najveći broj varoe nađen je prilikom prvog brojanja, 14. avgusta, a 25. avgusta ih uopšte nije bilo. 
Kasno tretiranje u jesen pokazalo je izmenjenu sliku. Pčelinja društva tretirana mravljom i oksalnom kiselinom (grupe 1 i 3) imale su značajno više opalih varoa nego grupa 2 (mlečna kiselina) i kontrolna grupa. Pretpostavlja se da te razlike ne bi bilo da je izvršeno još jedno letnje tretiranje mravljom i oksalnom kiselinom. 

Uticaj uklanjanja legla i tretiranja na pčelinja društva


Što se tiče količine legla nakon 4 nedelje u društvima od kojih je na početku eksperimenta oduzeto leglo u odnosu na kontrolnu grupu, razlike nije bilo. Isto važi i za razliku između tri grupe od kojih je oduzeto leglo. Pčelinja društva su u relativno kratkom roku nadoknadila gubitak legla. 
U aprilu 2004. godine pojavila se značajna razlika u tom pogledu. Kontrolna grupa, od koje nije oduzimano leglo imala je statistički značajno više legla nego tri ogledne grupe. Iako takva razlika nije postojala u prethodnom septembru, pokazalo se da se kontrolna grupa bolje i kvalitetnije pripremila za prezimljavanje, i da je odgajila kvalitetnije pčele. 
Kod izimljavanja je došlo do gubitaka i to samo u oglednim grupama, ne i u kontrolnoj. U grupama koje su tretirane mlečnom i oksalnom kiselinom ostalo je po jedno pčelinje društvo bez matice. Jedno pčelinje društvo tretirano oksalnom kiselinom je toliko oslabilo da se svelo na 2,5 okvira pčela, pa je moralo da bude likvidirano. Iz grupe tretirane mravljom kiselinom, jedno pčelinje društvo uginulo je tokom zime. U kontrolnoj grupi nije bilo nikakvih gubitaka. 

Preporuka umesto zaključka


Rezultati su pokazali da se u godinama sa relativno malo varoe ne postiže nikakva prednost uklanjanjem legla u borbi protiv varoe. Pčelinja društva od kojih je oduzimano leglo pretrpela su veće gubitke i izašla iz zime znatno slabija nego kontrolna grupa. To je izgleda povezano sa intenzitetom zaraženosti varoom. Autor istraživanja primećuje da je osnovano pretpostaviti da se oduzimanjem legla ranije u toku sezone, u prisustvu veće zaraženosti, mogu dobiti pčele koje će uspešnije prezimiti. Naravno, to podrazumeva efikasno naknadno tretiranje pčelinjih društava. Sve ovo zavisi od trajanja letnje paše i poslednjeg oduzimanja mednog viška.

Priređeno na osnovu napisa u nemačkom časopisu Die Biene, avgust 2004.

Preuzmite ceo tekst

Nazad
Izrada sajta Tirien