SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

Da bi se dobile kvalitetne matice, veoma je važno da potiču od selekcionisanog materijala, odnosno da su genetski predisponirane za veću produktivnost u odnosu na one koje nisu selekcionisane. 
Sem porekla, od osobitog značaja su uslovi odgajanja matičnjaka kao i uslovi u kojima će se matica spariti i početi sa regularnim polaganjem jaja.
Da bi se utvrdio uticaj veličine oplodnjaka na sparivanje i pronošenje matica, još pre petanest godina u Kardifu (Cardiff) u Engleskoj, Hassan L. A. M. (1990) je u okviru svoje magistarske teze postavio ogled sa tri različite vrste oplodnjaka: 1) normalni nukleusi sa četiri britanska standardna okvira (unutrašnja zapremina nukleusa 16 500 cm3, što iznosi 39,2% zapremine LR tela), 2) bejbi oplodnjaci (Kirchain od polisterina, unutrašnja zapremina nukleusa 2 640 cm3, što iznosi 6,3% zapremine LR tela) i 3) mikrooplodnjaci (Atkinson mikro nukleusi, unutrašnja zapremina nukleusa 224 cm3, što iznosi 0,5% zapremine LR tela). Maticama koje su dodate u sve tri vrste oplodnjaka izmerena je širina glave na osnovu čega je utvrđena njihova sličnost u pogledu veličine. 
Merenjem srednjih temperatura unutar oplodnjaka utvrđeno je da su iste iznosile 32,65 °C, 32,12 °C i 29,09 °C za oplodnjake pod 1, 2 i 3. Nađeno je da postoji negativna korelacija između potrebne dužine vremena da bi došlo do sparivanja i pronošenja matica. Srednje vrednosti vremena da bi došlo do sparivanja matica iznosile su 8,67, 9,33 i 11,00 dana u oplodnjacima pod 1, 2 i 3. Odgovarajuće srednje vrednosti perioda do pronošenja bile su 3,24, 4,06 i 6,79 dana. 
Zapremine spermateka kod 1 i 2 su bile slične i relativno veće nego kada su bili u pitanju mikronukleusi. Srednji broj spermatozoida u spermatekama sparenih matica kod oplodnjaka 1, 2 i 3 bio je 4,90, 3,98 i 2,86 miliona. 
Na kraju je zaključeno da je uspeh sparivanja i pronošenja bio najbolji u jakim oplodnjacima sa normalnim okvirima, a najgori u mikrooplodnjacima. Sparivanje u Kirchain oplodnjacima se može smatrati zadovoljavajućim. 
Ako spojimo period od izvođenja preko sparivanja i pronošenja matica, videćemo da kada su u pitanju oplodnjaci sa normalnim okvirima, isti iznosi oko 12 dana, dok je to kod mikronukleusa skoro 18 dana. Znači, maticama u mini oplodnjacima trebalo je 50% više vremena za sparivanje i pronošenje. Još više se to odnosi na količinu sperme u spermateci. 
Očigledno je da je u pitanju čista zabluda da se sa šakom pčela može obezbediti kvalitetno sparivanje i pravovremeno pronošenje matica. Istina, sparivanje matica u mirko i sličnim oplodnjacima može izgledati jeftinije, ali kada se uzme u obzir nestabilnost i dužina trajanja takvog oplodnjaka, teško da ta metoda ima bilo kakvog opravdanja. 
Kada se radi o bejbi oplodnjacima gde imamo više prostora sa više pčela, legla i hrane, kao srednje rešenje nešto su prihvatljiviji, ali u svakom slučaju rezultati su nepovoljniji nego kada se radi sa normalnim okvirima, kakvi se od početka osamdesetih godina koriste na sparivalištima Apicentra i kod kooperanata. 
Ova vrsta nukleusa koji se sastoji od normalnog LR nastavka podeljenog na tri ili četiri dela omogućava nam da pod normalnim uslovima sparivanja 97% matica pronese i dosta ih ima i larvice do četrnaestog dana kada su spremne za otpremu pčelarima, dok je u Nemačkoj gde su dugo korišćeni mikronukleusi taj dvadesetogodišnji prosek bio tek nešto preko 60%. Uzimajući sve ovo u obzir, da bi se odgajile visokokvalitetne matice koje će obezbediti maksimum u pčelarskoj proizvodnji, neophodno je u procesu odgajanja pružiti najbolje tehnološke uslove. Naravno, to podrazumeva i superioran genetski materijal.