Krajem dvehiljaditih godina primećeno je slabo interesovanje nauke za otkrivanje novih lekova i načina borbe protiv varoe. Osim Evropske radne grupe za integralnu kontrolu varoe (koja je konačno preporučila upotrebu timola i oksalne kiseline za celogodišnji tretman protiv varoe i to tek sredinom desetih godina XXI veka), nije bilo drugih značajnijih pokušaja. Sve do nedavno.
Novi pokušaji još ne daju primenljive rezultate, ali vredi ih pomenuti, jer mnogi od njih imaju dobru perspektivu. Nauka se sada upustila u mnogo suptilnija istraživanja, spuštajući se maltene do molekulskog nivoa.
1) U biljkama su nađeni neki monoterpenoidi koji pokazuju različit stepen toksičnosti na artropode, pa samim tim predstavljaju potencijalne akaricide za suzbijanje varoe. Fassbinder (2002) uspeo je da izoluje nekoliko monoterpenoida koji obećavaju: linalyl acetate; (R)-myrtenyl acetate; (S)-perillyl acetate i thymil acetate.
2) Kod pčelinjih društava u prirodi pronađen je virus nalik Picorna virusima koji dovodi do paralize i smrti varoe. Međutim, postoje očigledni efekti i na pčele.
3) Takođe, kod društava u prirodi je pronađena varoa koja je nosač Iridovirusa, ali pošto ovi virusi napadaju svinje i ostale sisare, nije dovoljno interesantan za dalja istraživanja.
4) Neka od istraživanja usmerena su na pronalaženje spiroplazme koja će selektivno napadati i ubijati mužjaka varoe. Znači, sve bi bilo vezano za razmnožavanje parazita.
5) Nekoliko autora je izvestilo o tome da u ćelijama legla u koje je ušao veći broj varoa dolazi do smanjenja stepena razmnožavanja, tj. izvodi se manji broj plodnih varoa od očekivanog (R. Moosbeckhofer, M. Fabicy, A. Kohlich, 1988; S. J. Martin 1995; S. Fuch, K. Langenbach, 1989). Ovo je uzrokovano, u najvećoj meri, jednim molekulom (nesaturisani hydrocarbon (Z)-8-heptadecene) (F. Nazzi, N. Milani, 1996; F. Nazzi, N. Milani, G. Della Vendova, M. Nimis, 2001). Ova studija je sprovedena u laboratoriji, aplikovanjem 100 ng ovog alkena, 0-15 sati nakon poklapanja ćelije legla. Došlo je do umanjenja broja plodnih potomaka za 28% u ćelijama legla u koje je ušla samo jedna varoa.
6) Iako se više puta pisalo o gljivici Metharisium anisopliae, treba ponoviti da je to najizvesniji način tretmana varoe, koji ćemo možda uskoro videti na pčelinjacima. Flores (2004) je stavio plastične trake sa sporama ove gljivice u pčelinje društvo, a pčele su ih raznosile po košnici. Kroz samo 5 do 10 minuta sve pčele u košnici su već došle u kontakt sa ovom gljivicom. Ona je inače visoko patogena po varou, prouzrokujući njenu smrt samo 3 do 5 dana nakon stavljanja traka. Ipak, da bi se efekti na varou izjednačili sa nekadašnjim efektima traka sa fluvalinatom, trake sa sporama gljivica moraju da provedu u košnici 42 dana.
Manje poznate reči:
Alkeni: http://hr.wikipedia.org/wiki/Alkeni
Artropode: http://en.wikipedia.org/wiki/Arthropod
Monoterpenoidi: http://en.wikipedia.org/wiki/Monoterpenes
Spiroplazma: http://en.wikipedia.org/wiki/Spiroplasma
Šalje se...