U drugoj polovini 2008. godine javnost je obaveštena da je razvijena nova metoda za brzo i jeftinije dijagnostikovanje virusa u pčelama, uz otkriće prisustva jednog virusa (VDV-1) na teritoriji SAD-a koji do sada tamo nikada nije nađen.
U petak, 29. avgusta 2008. godine plasirana je jedna obećavajuća vest u naučni i pčelarski svet. Došlo se do jednog otkrića koje će, po svemu sudeći, značajno pomoći buduće identifkovanje uzroka uginuća pčela, kada su za uginuće krive bolesti, naročito virusi.
Istraživači Univerziteta Montana i njihova kompanija pod okriljem Univerziteta, BeeAlert Technology Inc, primenili su novo moćno oružje stvoreno u laboratoriji vojske SAD-a za otkrivanje virusa koji napada medonosne pčele u nekim područjima Severne Amerike.
Novi virus ne izaziva sindrom nestajanja pčela (CCD) – misterioznu bolest koja ugrožava populaciju pčela širom planete – ali metod koji se koristi za otkrivanje virusa može pomoći naučnicima da u budućnosti razreše misteriju datog sindroma.
Dati virus koji napada pčele zove se Varroa destructor virus-1 (VDV-1). Virus VDV-1 koji je definitivno identifikovan u Evropi 2006. godine prenose i pčele i varoa koja ih napada. U stvari, prvi put se pominje još 2004. godine.
Ovaj virus je otkriven kod dva uzorka medonosnih pčela koje su naučnici Univerziteta Montana uzeli u jugoistočnoj oblasti Sjedinjenih Država. Jerry Bromenshenk, profesor biologije i istraživač na Univerzitetu Montana i njegove kolege sakupili su date uzorke u okviru većeg istraživačkog poduhvata u pčelinjacima pogođenim sindromom nestajanja pčela širom zemlje.
Predstavnici kompanije BeeAlert su dali uzorke na analizu u hemijsko-biološki centar Edgewood, vojnu laboratoriju smeštenu u Aberdeen Proving Grounds-u u Maryland-u.Edgewood je razvio uređaj za tečnu hromatografiju proteomiksa masenom spektrometrijom, uz pomoć kog se mogu identifikovati svi peptidi (kratki proteini) u datom uzorku.
„Svaki virus, svaka gljivica, svaka bakterija ima sopstvenu grupu peptida koji su za nju jedinstveni”, rekao je Bromenshenk.
“Obezbedili smo uzorke pčela iz jedne šire oblasti i većeg broja društava, i oni su vrlo brzo ukazali na patogen koji pčele nose.”
“Analiza iz Edgewood-a nije jasno i glasno objavila šta izaziva sindrom nestajanja pčela, ali jeste otkrila da je virus medonosne pčele iz Evrope “preskočio baru”, dodaje Bromenshenk.
„Ono što je značajno u vezi sa ovim je uobičajena činjenica da ne znamo za nove patogene koji stižu na tlo Sjedinjenih Država dok ne dođe do neke epidemije ili značajnijeg gubitka društava u okolini”, rekao je Colin Henderson, jedan od zaposlenih u Bee Alert kompaniji i član Tehnološkog fakulteta na Univerzitetu Montana.
On je rekao da je uzbudljivi aspekt nove tehnologije Edgewood-a to što otkriva sve što jedan uzorak sadrži. Primenom tipičnih metoda baziranih na genetici, kao što je laboratorijski metod reakcije lanca polimera – kao onaj koji se koristio u slučaju O. J. Simpson – naučnici moraju da se fokusiraju na tačno određene gene i da ih upoređuju sa sekvencama koje traže. Ovo predstavlja veoma skup i dugotrajan postupak. Edgewood metod identifiikuje sve peptide, i oni se zatim unakrsno upoređuju sa indeksom miliona peptida koji se čuva u Nacionalnom centru za biotehnološke informacije, zajedno sa drugim bazama podataka.
Uzorci sa Univerziteta Montana dali su čak 15.000 redova informacija. Henderson je naglasio da “Kada se jednom podaci zabeleže i sačuvaju, mogu se otkriti i nepoznate sekvence, a možete i iznova prelaziti dati fajl bez ponovne obrade uzorka. Na taj način ovo postaje jedno veoma moćno oruđe.”
“Ovo je postao savršen spoj tehnologije koja traga za primenom u stvarnom svetu,” kazao je Bromenshenk.“Edgewood je imao sredstvo koje je ponudilo rešenje problema, a mi smo imali problem, ali ne i sredstvo da se protiv njega borimo.”
Šta zapravo činjenica da je virus VDV-1 prisutan i slobodan u Novom Svetu znači za pčele? Pa, to zapravo niko ne zna. Bromenshenk je rekao da se virus reprodukuje i kod pčela i kod varoa. Takođe je blisko srodan familiji pčelinjih virusa koji izazivaju deformitet krila (virus deformisanih krila – DWV), agresivno ponašanje i uginuće legla.
“Ali ga još uvek nismo zabeležili kao izraženog kod medonosnih pčela”, dodao je Bromenshenk.
Henderson je rekao da im je Edgewood-ov proces omogućio neobično rano otkrivanje novog virusa. “Biće to odličan model za epidemiologiju”, rekao je on. “Pčele se kreću sa ljudima, i dobijate iste kvazi-socijalne interakcije. Bićemo u stanju da proučavamo koliko brzo se patogen prenosi sa jednog mesta na drugo, koliko brzo se širi i kreće. Zadivljujuće je da dopiremo do njega dok je on još uvek lokalizovan.”
Istraživači sa Univerziteta Montana su 2003. godine dobili odobrenje Upravnog odbora Univerziteta da formiraju Bee Alert Technology Inc. kompaniju koja je osmišljena da prenosi tehnologiju sa Univerziteta na poljoprivrednu i vojnu primenu u stvarnom svetu. Kompanija zapošljava radnike i iz centralne univerzitetske jedinice i sa Tehnološkog fakulteta.
“Smatram da ovo pokazuje snagu fuzije između naših dvogodišnjih i četvorogodišnjih sistema,”, rekao je Henderson. “Postoji velika sinergija unutar sistema Univerziteta”.
Sve u svemu, ovo je dobra vest. Od danas pa nadalje ćemo moći mnogo lakše da dolazimo do dijagnoze pčelinjih bolesti. Ni nama detalji ove metodologije nisu dovoljno poznati ni jasni na osnovu trenutno dostupnih informacija, ali je jako važno da se sve ovo dogodilo. Naučnici su ubeđeni da će od sada veoma brzo dolaziti do uzroka uginuća pčela.
Šalje se...