SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

VOLŠEBNO USKRSNUĆE AMEBOZE


U tekstu pod naslovom „Ameboza: jedna nova bolest pčela?“ u nemačkom časopisu Die Biene januara 2006. godine, poznati nemački stručnjak za bolesti pčela Dr Wolfgang Ritter napisao je sledeće: „U poslednje vreme pčelari sve češće postavljaju pitanja o značaju pojačanog prisustva ameboznih cista kod pregleda uzoraka pčela. Posebno se to odnosi na pojedina jaka pčelinja društva koja ne pokazuju bilo kakve simptome oboljenja. Neki su iskazali uznemirenost zbog ovakve pojave“. On dalje kaže: „Radi toga se čini neophodnim da se ova bolest i sadašnje stanje ukratko opišu“. Kada sam prošle godine u proleće pročitao ovaj tekst, odmah sam se prisetio da smo i mi u Apicentru prilikom pregleda uzoraka pčela na nozemozu zapažali u vidnom polju pod mikroskopom ovakve ciste, ali na to nismo mnogo obraćali pažnju, jer nam je iz pčelarske literature poznato da je to uglavnom marginalno oboljenje pčela koje se sporadično javlja i to pretežno u zemljama severne Evrope. Recimo, u Engleskoj i Velsu se nalazi kod 2–3% pčelinjih društava, dok je u Italiji to bio slučaj samo sa 0,2% (Bailey, 1991). Imajući sve ovo u vidu, ovog puta smo prilikom pretrage na spore nozemoze, po istoj metodi tražili i ciste Malphighamoeba mellificae. Odmah je primećeno da tih cista ima mnogo više nego prethodnih godina, bilo da se radi o uzorcima mrtvih pčela koji su pokazivali prisustvo spora nozeme ili bez njih. To nije bio tek neki procenat, već znatno više. 
Istina, samo manji broj uzoraka pokazivao je veliko prisustvo cista, ali je zato bilo mnogo više društava u kojima su se ciste nalazile u manjoj meri. Kod pčelinjih društava sa dosta cista nije zabeleženo slabljenje društava niti bilo koji simptom oboljenja. Inače, treba naglasiti da je ovog februara bilo veoma teško doći do mrtvih pčela za uzorke, dok to nije bio slučaj ranijih godina. Uzrok je svakako veoma blaga zima sa mnogo izletnih dana za pčele, pa su one mogle lako da sukcesivno izbacuju mrtve pčele. Kao što je već napomenuto, i onde gde je dijagnostikovana, ameboza nije izazivala neku osobitu pažnju, jer se smatralo da se taj pčelinji parazit obično javlja uz nozemozu. Zbog toga se nije nalazila na listi međunarodno priznatih uzročnika bolesti pčela. Ako se pogleda u literaturne izvore, jedina značajnija naučna zapažanja potiču iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Time su se bavili u to vreme naučnici iz Engleske, Italije i Nemačke. Istina, u to vreme bilo je izveštaja da pčelinja društva mogu uginuti od ameboze. 

 

Životni ciklus amebe

 

Slika 1: Mikroskopska slika jedne  Malpigijeve cevčice sa cistama (promer 6-7 mikrometara)

 

Ova vrsta protozoe je parazit bez pravog ćelijskog omotača (opne). Parazitira u Malpigijevim cevčicama (tubulama) koje u pčelinjem organizmu imaju funkciju bubrega. Trajnu formu predstavljaju ciste pomoću kojih se vrši zaražavanje. Iz Malpigijevih cevčica ciste dospevaju u rektum (zadnje crevo) pčele, a potom, pod određenim uslovima, na saće i unutrašnje delove košnice, slično kao što je slučaj sa sporama nozemoze. Prilikom čišćenja ćelija saća ili uzimanja hrane, ciste amebe dospevaju u tanko crevo pčela, potom u debelo, gde iz cista nastaju amebozne kugle koje se vraćaju u zadnji deo tankog creva. U taj deo uviru Malpigijeve cevčice. Amebe se uvlače u cevčice preko pseudopodija, forme koja nema ćelijsku opnu i zahvaljujući tome ameba se može utisnuti između ćelijskih zidova Malpigijevih cevčica crpeći hranu i ponovo stvarajući ciste koje mogu dovoditi do novog zaražavanja oštećujući ćelije, ili će dospeti u debelo crevo i sa izmetom opet doći na saće ili zidove košnice. U težim slučajevima dolazi do proliva, kao što ponekad biva sa nozemozom. Od dospevanja ciste u Malpigijeve cevčice do nastajanja novih cista prođu oko tri nedelje, dok kod nozemoze protekne samo nekoliko dana. Ovim se objašnjava brže iščezavanje zaraze amebama tokom letnjih meseci, sa nastankom kratkovečnih pčela. Zaražene pčele nestaju u polju, pa se tako uklanja najveći izvor zaraze. Da bi se zaraza brže razvijala, u toku zime i proleća neophodne su više temperature, što se izgleda u potpunosti uklapa sa enormnim povećanjem prisustva cista u uzorcima, posebno mrtvih, ali i živih pčela, koje se u februaru u Apicentru redovno uzimaju sa podnjača za pretragu na nozemozu. Prema tome, moglo bi se očekivati da do maksimalne ekspanzije ovog oboljenja odraslih pčela dođe u maju i junu. Naši mikroskopski pregledi mrtvih pčela pokazali su da su ciste amebe vrlo često prisutne u pčelama bez spora nozemoze, iako je bilo i takvih uzoraka u kojima su nađena oba uzročnika. Pregledom uzoraka živih pčela početkom marta nađen je smanjeni intenzitet zaraženosti cistama. U pitanju je bio pčelar sa preko 100 pčelinjih društava. Za sada nema nikakvih simptoma oboljenja, pčelinja društva izgledaju sasvim normalno. Zna se da je formiranje cista mnogo sporije nego kad je u pitanju nozemoza. Dok je za formiranje oko 500.000 cisti potrebno tri nedelje, umnožavanje spora nozemoze zahteva tek polovinu tog vremena za 30.000.000 spora. 

Slika 2: Da bi se videle Malpigijeve cevčice mora se otvoriti zadak medonosne pčele i izvaditi organi za varenje.  1.Medna voljka  2.Srednje crevo  3.Malpigijeve cevčice (bubrezi pčele)  4.Debelo crevo  5.Zadak (trbuh)  6.Deo toraksa (grudi)



Iz svega proizlazi da je nozemoza pri današnjem intenzitetu, mnogo štetnija za pčelinja društva nego ameboza, ali manje je jasno kakve posledice bi mogla doneti uvećana pojava ameboze? Rutinskom dijagnozom nozemoze, u isto vreme, nije teško utvrditi prisustvo ameboze na predmetnom staklu, pri mikroskopskom uvećanju od 400 puta. Za razliku od nozemoze čije su spore ovalnog oblika, ciste amebe su okrugle što se najbolje vidi na priloženoj slici. I pored toga što je za dobro upućenog pregledača lako da uoči ciste, moguće ih je zameniti sa sporama različitih gljivica i kvasaca. Polovinom prošlog meseca izvršeni su detaljni prolećni pregledi na dva pčelinjaka uz upoređivanje podataka o jačini društava sa ranije nađenim prisustvom cista amebe. Nikakva veza nije mogla biti uspostavljena. Sada ostaje da se ti pčelinjaci prate do maja i juna, kada bi po literaturnim podacima moglo doći do veće ekspanzije zaražavanja. Što se tiče eventualnog suzbijanja ili lečenja ameboze, ne postoji nijedan poseban lek. Za razliku od nozemoze, fumagilin ne deluje na amebozu (Bailey, 1991). Jedino preostaju preventivne mere koje važe i za nozemozu o kojima je dosta pisano u Pčelaru. Treba napomenuti da ameboza nije zakonski regulisano oboljenje medonosnih pčela i da veterinarski dijagnostički centri pčelarima ne daju izveštaje o tome. I pored toga, mislim da bi bilo dobro i korisno da se i na ovu pčelinju bolest obrati veća pažnja, jer kao što vidimo, u Nemačkoj se već smatra da za to postoji opravdanje. 

Preuzmite ceo tekst

Nazad
Izrada sajta Tirien