Дана 3. марта 2025. године Ратко Павловић из Београда успешно је одбранио докторску дисертацију, на Хемијском факултету Универзитета у Београду, под насловом: „Испитивање утицаја одабраних замена за полен и нектар у исхрани медоносне пчеле (Apis mellifera L.) на профил дигестивних ензима, варење, дужину живота и масу радилица“.
Одбраном дисертације Ратко Павловић је стеко академско звање доктор биохемијских наука.
Докторску дисертацију је одбранио пред комисијом у саставу:
– Др Биљана Дојнов, научни саветник, Универзитет у Београду, Институт за хемију, технологију и металургију, Институт од националног значаја за Републику Србију;
– Др Јелена Радосављевић, доцент, Универзитет у Београду, Хемијски факултет;
– Др Љубиша Станисављевић, редовни професор, Универзитет у Београду, Биолошки факултет
– Др Радивоје Продановић, редовни професор, Универзитет у Београду, Хемијски факултет.
Докторска теза је рађена под менторским вођством др Зорана Вујчића, редовног професора Хемијског факултета Универзитета у Београду.
У дисертацији је испитана повезаност утицаја различите исхране медоносне пчеле (Apis mellifera L.), са производњом дигестивних ензима, здрављем, дужином живота и масом пчела радилица. Утврђено је да различите замене за полен изазивају производњу различитих изоформи амилаза и протеаза у средњем цреву, а ензимска активност се мења у току времена. Различите замене за нектар утичу на различит начин на способност пчела да га прераде, при чему пчеле додају више амилазе у сахарозни него у инвертни сируп, а мед који прерадом ових сирупа произведу има различит шећерни састав. Пчеле у кавезима где су услови слични као зими у кошници, дуже живе када се хране што гушћим сирупом, а храна садржи што мање несварљивих честица, које оптерећују црева и увећавају масу целе пчеле. Услед превеликог нагомилавања течности и нерастворних честица у цревима пчеле или угину или дефецирају унутар кавеза. Нове предложене замене за полен, на бази јестивих инсеката су еколошки прихватљивије и одрживије. Пчеле храњене брашном од ларви великог брашнара (Tenebrio molitor L.) су одржавале упоредиву масу тела са пчелама храњеним другим хранама, имале су највећу масу абдомена (где се налази већина резервног масног ткива), нису дефецирале, нити имале повећану смртност као другачије храњене пчеле, а при томе су користиле најмању количину хране, што показује да је ова нова замена веома хранљива. Употреба нових замена за полен може допринети и сузбијању пчелињих болести као што је вароза (узрочник: Varroa destructor Anderson & Trueman), а у будућности можда и кречног легла (узрочник: Ascosphaera apis (Maassen ex Claussen) Olive et Spiltoir). Показано је да ларве и мумије кречног легла имају једноличнији минерални састав у односу на здраве пчелиње ларве. Нове замене имају разноврстан елементарни састав, поготову трутовско брашно.
Др Ратко Павловић (1982) је и пчелар и неколико година је радио код проф. др Јована Кулинчевића у „Апицентру“, фирми која је специјализована за селекцију и репродукцију матица.
Члан је редакције часописа „Српски пчелар“ и званични предавач СПОС-а. До сада је објавио велики број научних радова и саопштења у врхунским међународним часописима и часописима међународног значаја, као и радове и саопштења на скуповима националног значаја.
Доктору Ратку Павловићу честитамо на стицању академског звања доктор биохемијских наука и желимо му успеха у даљем раду и стручном усавршавању. Уверени смо да ће сарадња са др Ратком Павловићем значајно допринети унапређењу пчеларства у Србији.
Властимир Спасић, уредник „Српског пчелара“
Šalje se...