Јуче је у Палати Србија одржан састанак преко 60 удружења пољопривредника из целе Србије са председницом Владе Србије и министарком пољопривреде.
Састанку су могла да присуствују сва удружења која су се пријавила на јавни позив Министарства пољопривреде.
СПОС су представљали председник и заменик председника СПОС-а.
Пољопривредницима је најпре презентован буџет за 2024. годину, а након тога су уследиле дискусије са предлозима удружења како даље унапредити пољопривредну производњу по секторима.
Најпре да кажемо оно што је већ објављено и раније, а то је да је субвенција по кошници подигнута са 800 на 1000 динара. Захтев СПОС-а је био да износи 1600 динара што је по нама једино реално, али дуплирање субвенције није било могуће. Ако се Аписенс правовремено уради и примени, можда до краја године буде додатних пара за ову сврху из постојећих планираних средстава за субвенције по кошници у висини од 1.150.000.000 динара (9.815.745 евра), што је највиши збирни износ за ову намену од како се СПОС изборио код државе за увођење субвенција по кошници 2013. године.
Ових скоро пуних 10 милиона евра много ће значити за пчеларство, само их треба усмерити правим пчеларима. Познато је да је СПОС предложио допуњавање већ фантастичног еАграра додатном апликацијом Аписенс, чиме би се на веома једноставан а потпуно дигитализовани начин, решио проблем лажних кошница за сва времена, те новац усмерио правим пчеларима. Стога је један од захтева СПОС-а на састанку управо био што бржа израда и увођење Аписенса, што је председница Владе уврстила у закључке са скупа, чему смо се посебно обрадовали. Наравно, Аписенс решиће и бројне друге проблеме, пре свега пашни катастар односно постављање кошница на паши, али и поједностављивање законских правила селидбе пчела, која тренутно јако мали број пчелара примењује. Такође, држави ће увођење Аписенса донети и друге користи, пре свега огромну уштеду ресурса инспекције у контроли свега наведеног.
Делегација СПОС-а пренела је и захтев Групације професионалних пчелара СПОС-а да се у правилнику измени одредба да се након набавке селекционисаних матица оне морају чувати најмање 3 године, што је пропуст и представља стручни нонсенс, те је одмах на састанку и прихваћено да се то измени на 1 годину.
Похвалили смо Управу за заштиту биља која крупним корацима граби напред (детаљи ОВДЕ), што нама пчеларима много значи јер се приближавамо дану пуне примене закона и драстичном смањењу тровања пчела.
Сточари (и пчеле се у смислу закона уврштавају у стоку) су изразили негодовање зашто је обезбеђена јефтинија нафта само за биљну производњу (по хектару), а не и по грлу стоке као што је рецимо у суседној Хрватској где се тзв. плави дизел даје и по кошници, али је једноставно донета таква одлука, којом свакако нисмо задовољни, али то су биле могућности државе. Са дизелом који је одобрен за биљну производњу, држава се одрекла прихода од око 15 милијарди динара.
Председник СПОС-а је посебно апострофирао да је у протеклом периоду било доста проблема и несугласица, али да се они могу решавати само чешћим састанцима и разговорима, те да се нада да је овај састанак само почетак важних дискусија на тему проблематике пчеларства.
Као највећи проблем пчеларства данас, не само Србије већ и целог света, означио је фалсификате меда и затражио посебан састанак само на ту тему, јер се једноставно не може пчеларити уз овако јаку нелојалну конкуренцију.
Уосталом, нису само СПОС и Кластер ”УЈЕДИЊЕНИ ЗА КВАЛИТЕТ” означили проблем фалсификата као велики, већ је и ДРИ (Државна ревизорска институција) у свом извештају од 25. децембра 2023. године о ревизији сврсисходности пословања на тему ”БЕЗБЕДНОСТ ХРАНЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ” дала многе примедбе по том питању (цео извештај можете прочитати ОВДЕ). Суштину Извештаја можете прочитати на 1. страни Извештаја (са препорукама), а детаље можете прочитати почев од 19. стране.
Такође је било речи и о томе да треба основати Пољопривредну комору, преко које ће пољопривредници лакше остваривати своја права. Надамо се да ће правилима коморе бити спречено да њени чланови буду и фирме које фалсификују мед и друге врсте хране.
Šalje se...