Sajt qualitymatters.usp.org (OVDE) objavio je divan tekst o jedinom ispravnom putu ka sprečavanju falsifikovanja hrane, obezbeđivanju sigurnosti i autentičnosti hrane, jer, kako u tekstu lepo i piše, ne može se samo čekati da nadležne službe odrade svoj deo posla, jer stvari u praksi u svim zemljama u svetu funkcionišu malo drugačije od naših lepih želja.
Obezbeđivanje sigurnosti i autentičnosti hrane
Prevarne radnje u proizvodnji hrane su realni problem prehrambene industrije hiljadama godina, koji još uvek nije rešen. Napredak u analitičkoj tehnologiji je poboljšao otkrivanje prevara, ali incidenti se i dalje dešavaju, ponekad sa tragičnim posledicama. Neki proizvođači koriste slabosti sistema procene rizika umanjujući standarde zaštite kvaliteta i autentičnosti sastojaka koje koriste. Svako u lancu, od proizvođača hrane, veleprodajnih i maloprodajnih trgovaca do šire javnosti zahteva odgovornost i rešavanje problema i zato su tu novi propisi i zahtevi. Pčelari celog sveta, pa i Srbije, imaju sve više problema sa falsifikovanim medom na tržištu, i logično zahtevaju da se ukloni sa tržišta. SPOS uveliko razvija multidisciplinarni pristup, za koji se nadamo da će ne samo rešiti ovaj problem u Srbiji, već i poslužiti drugima u svetu da taj način iskoriste da reše slične probleme u svojim zemljama. Jer, svaka jednosmerna borba ne može dati prave rezultate, to nam je vreme pokazalo, zato se okrećemo novom modelu. Sistemska borba podrazumeva gradnju sopstvenog Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo radi plasmana meda bez posrednika i pratećeg standarda kvaliteta „Dobra pčelarska praksa“ koji jedini može da vrati poverenje potrošača u med u trgovinama, zatim osnivanje Pokreta potrošača već prekosutra, u utorak, i naravno stalni pritisci na državu da inspekcijski organi još ozbiljnije rade svoj posao.
Izazovi velikih lanaca dobavljača hrane
Opasnost od prevarnih radnji u proizvodnji hrane izaziva sve veću zabrinutost jer rastući lanci globalnog snadbevanja hranom nesvesno nude brojne mogućnosti za prevarante. Prodavci, distributeri i posrednici često pokrivaju više država i neki od njih nisu uvek svesni šta njihovi kooperanti rade. Ova smanjena transparentnost smanjuje sledljivost i povećava rizik od falsifikovanja hrane.
„Jedan od najvećih izazova današnjice je globalizacija u trgovini hranom. Lanci snadbevanja postaju sve složeniji i mi moramo biti svesni svih problema koji mogu nastati“ objašnjava Anal Dave, menadžer kvaliteta u The Original Cakerie u nedavnom intervjuu.
Sprečavanje problema pre njihovog nastanka
Neke od najboljih kompanija u prehrambenoj industriji aktivno se bave problemom prevarnih radnji u proizvodnji hrane, čak i pre nego što odgovarajući novi propisi stupe na snagu.
„Umesto da čekamo da nadležni dođu i kažu nam šta da radimo, mi pratimo kretanje trendova i projekata i razvijamo sisteme koji pomažu da budemo kompatibilni, zaštitimo naš brend i visokokvalitetni proizvod za naše klijente” objašnjava Dave.
Njegova kompanija je sprovela procenu ranjivosti propisa da prepozna moguće slabosti u poreklu sastojaka proizvoda koji bi mogli da budu rizik za prevarne radnje u proizvodnji hrane i razvili planove za smanjenje rizika, da preduhitre i spreče takve incidente. Pored toga, pripremili su detaljne planove, kao odgovor na različite najgore moguće scenarije kako bi mogli da reaguju brzo i odgovorno, ukoliko bude potrebno. Redovno praćenje pojava prevarnih radnji u proizvodnji hrane i ažuriranje porekla sastojaka u proizvodima, kao što je USP-ova (Farmakopejska konvencija SAD-a OVDE) baza falsifikovane hrane (OVDE), sastavni su deo procesa. Ukoliko je kompanija sumnjičava po pitanju određene sirovine, može zatražiti potvrdu autentičnosti ili laboratorijskim testom potvrditi kvalitet sirovine.
John Bojak. menadžer sistema kvaliteta i sigurnosti hrane u kompaniji Ingredion kaže: “Baza falsifikovane hrane je dragoceno sredstvo za procenu porekla sastojaka i sirovina za istorijske incidente falsifikovane hrane. Baza je takođe bitna komponenta naših procena ranjivosti sistema“.
Zahtevi Globalne inicijative za bezbednost hrane (GFSI, OVDE) i Zakona o modernizaciji bezbednosti hrane (FDA FSMA, OVDE) teže poboljšanju bezbednosti i kvaliteta hrane zahtevajući od aktera iz prehrambene industrije da procene potencijalne slabosti lanca snadbevanja i razviju planove za ublažavanje rizika.
Angela Echols iz Bay State Miling Company objašnjava: “Standardi kvaliteta se ne gube. Oni samo postaju strožiji, pa ih stalno držimo u fokusu.”
Dave savetuje druge kompanije da počnu da rade sopstvenim snagama kako bi bile korak ispred propisa: “Opasnost od prevarnih radnji u proizvodnji hrane je stvarna. Ukoliko već nemate plan za spečavanje prevare, zasučite rukave i napravite jedan. Nemojte samo da sedite zavaljeni i čekate nadležne da primene ove propise“.
Bojak ponavlja: „Ovaj savet je u vašem najboljem interesu da biste mogli da odbranite sistem bezbednosti hrane vaše kompanije”.
Ovaj boldirani tekst najbolje pokazuje koliko su planovi i aktivnosti SPOS-a svih ovih godina zapravo bili avangardni, i koliko su se kretali u jedinom realno mogućem pravcu, a to je pravac u kojem se kreće čitav svet. Ukratko, moramo sami da radimo sve što možemo, ne čekajući nadležne organe da ceo posao borbe protiv falsifikata završe sami jer ga, kako vidimo, nisu završili nigde u svetu, pa neće ni kod nas. To je realnost. Ko beži od realnosti, ne stigne nigde. Sve vreme još intenzivnije treba zahtevati od nadležnih da svoj posao rade što odgovornije, i njihov rad što više izlagati javnosti, jer takav pritisak jednostavno mora da postoji, takav pritisak je jedini doveo do napretka svih zapadnih demokratija. Narod mora da se uključi u razvoj svoje države svojim aktivnostima, ne čekajući nikoga, ali stalno zahtevajući unapređenje sistema kontrole kvaliteta proizvoda, u našem slučaju meda. javni pritisak podrazumeva pre svega stalno prijavljivanje sumnje na neispravan med inspekcijama, jer je to način da se finansijski iscrpe falsifikatori, i da se stvori odbojnost trgovaca prema njima, te da im oni sami na kraju uskrate gostoprimstvo u njihovim marketima, jer su trgovci oni koji moraju da plaćaju analize, ali i da trpe osudu javnosti ako uporno odbijaju da budu društveno odgovorni i da falsifikatore izbace sa svojih polica. Sve je to posao svih nas zajedno, a uskoro, od 20. februara 2018. godine, i Pokreta potrošača koji tog dana i zvanično osniva SPOS, čiji će glavni zadatak biti borba protiv falsifikovanog meda na tržištu i izlaganje javnosti svih, dobijenih rezultata. Naravno, prepreka i protivnika na tom putu uvek ima (OVDE), ali to ne treba da nas obeshrabri, jer te prepreke su ništavne u odnosu na našu zajedničku snagu. Idemo dalje!
Prevela, priredila i prilagodila:
Svetlana Potkozarac, referent SPOS-a za administrativne i opšte poslove
Šalje se...