Zapadna medonosna pčela je u opasnosti. Američki i evropski pčelari izveštavaju o ogromnim gubicima pčela poslednjih nekoliko godina. Jedan od glavnih uzroka ovih gubitaka je varoa (Varroa destructor).
U prošlosti, napori za kontrolu ovog parazita bili su koncentrisani isključivo na tretman u košnici, ali po povratku sa sakupljanja nektara iz prirode, pčele su donosile nove varoe u košnicu. Naučnici firme Bajer radili su sa pčelarskim istraživačima sa Univerziteta u Frankfurtu na razvoju “kapije za varou”, koja je dizajnirana da spreči ponovne infekcije. Ova inovacija na letu, treba da efikasno štiti pčele u košnici od smrtonosnog parazita.
Tokom četiri godine istraživanja u Institutu za pčelarstvo u Oberurselu u Nemačkoj zaključili su da je parazit u srcu problema: „Ako nastavimo naše napore u kontroli varoe, mnogo više pčela će preživeti“, objašnjava profesor Nikolaj Keniger (Nikolaus Koeniger), koji je bio višegodišnji direktor Instituta. On i njegova supruga Gudrun (Gudrun Koeniger) decenijama su posvećeni proučavanju varoe.
Oni su se koncentrisali na strateški najvažnije tačke, i kao zajednički napori Pčelarskog instituta i Bajera doveli su do stvaranja naprave – “kapije za varou”, na ulazu u košnicu. Svaka pčela mora da prođe kroz ovu kapiju, kada izlazi ili se vraća u svoju košnicu. Na prvi pogled ne izgleda ništa posebno: samo plastična traka sa otvorima (perforacijama), kroz koje pčele izleću i uleću u košnicu.
Malo bolji pogled pokazuje ogromne prednosti ove inovacije. Plastična perforirana traka obložena je hemikalijama. Kad god pčela prođe kroz kapiju ona dodiruje njene ivice. Sa njih se skida otrov protiv krpelja (acaricid) koji ubija sve krpelje koje pčela nosi na sebi. Supstanca mora biti stalno dostupna na površini trake, tako da zaštita može trajati nekoliko nedelja. To se pokazalo kao poseban tehnički izazov. On je rešen kada su se Bajerovi naučnici setili ranijeg projekta: Ogrlica Seresto™ (Seresto™), protiv buva i krpelja za pse i mačke.
Iskoristili su mali fizički trik: “Molekuli aktivne supstance kreću se između polimernih karika lanca na plastičnom nosaču. Oni uvek pokušavaju da održe ravnotežu u koncentracijama između ogrlice i dlake životinje, pa isplivaju na površinu. Kada je neki molekul aktivne supstance uklonjen, on se automatski obnavlja“, objašnjava princip dr Klemens Kriger (dr. Klemens Krieger), veterinarski parazitolog, koji radi u Upravi za zaštitu životinja kompanije Bajer (Bayer’s Animal Health Division).
Naučnici sada koriste isti sistem za zaštitu pčela: „Nosač akaricida je izrađen od plastične perforirane trake. Kada se neki molekul akaricida prenese na noge ili na dlake pčele, sveže zalihe se automatski oslobađaju iz trake, stvarajući ravnotežu u koncentracijama između plastičnog nosača i površine“, objašnjava dr Kriger. To znači da uređaj ostaje u upotrebi nekoliko nedelja, koliko je potrebno za potpuno lečenje. Istovremeno, količina dostupnih hemikalija nikad nije preko potrebna. Naučnici još uvek rade na finom podešavanju formulacije i preciznom doziranju, a testiraju dve Bajer supstance na pčelinjim zajednicama u različitim koncentracijama i oblastima.
“Nalazi do sada pokazuju da su pčele potpuno zaštićene od ponovne infekcije, a nisu primećeni nikakvi neželjeni efekti“, kaže dr Gudrun Koniger.
Pčelarski stručnjaci sproveli su testiranje na rezidue u medu i vosku. Prema Krigeru: „Analitičari su utvrdili rezidue na granici njihove merne opreme i metode.“ “Ali, smatra on, formulacija akaricida i rezidue u medu i vosku nisu nepremostiv faktor da se krpelju stane na put“.
Dr Kriger i njegove kolege testirali su trake varoa kapije sa aktivnim materijama za tri akaricida: flumetrin, kumafos i amitraz. „U ovom trenutku, naš najveći izazov je utvrditi pravu koncentraciju za supstance“, kaže ovaj stručnjak za pčele.
– Da bi to uradili, istraživači sprovode na terenu veliki broj testiranja sa različitim “varoa-kapijama” u preko 400 košnica širom Evrope. Istraživači su napravili najveći napredak u njihovom radu na razvoju flumetrin trake, i već su došli do optimalne doze. Analize su sada u toku u Nemačkoj, Mađarskoj, Holandiji i Španiji, da se vidi kako se trake ponašaju pod različitim klimatskim uslovima i temperaturama.
Dr Kriger veruje da druge dve aktivne supstance imaju bolju budućnost: „Već smo testirali kumafos u različitim koncentracijama, u terenskim ogledima, u Nemačkoj i na Siciliji u Italiji“, kaže on. On takođe očekuje, da će biti u stanju, da uskoro, u narednoj fazi testiraju amitraz. „Ako sve prođe kako treba, mi ćemo pokrenuti proizvodnju flumetrin-kapije već 2017. godine“, kaže dr Kriger.
Kapije sa druge dve supstance treba da slede taj proces. Svaka kapija će biti u drugoj boji da bi se pčelarima olakšao izbor tretmana.
Izvor: „The Bayer Scientific magazine“, novembar 2015. god.
Preveo i za sajt priredio: Vlastimir Spasić – Niš
Šalje se...