Од како је Правилник о квалитету меда измењен у Србији децембра 2015. године, и даље се у јавности могу чути заблуде али и неистине шта је то заправо пекарски мед, па пошто се таква питања стално понављају на разним друштвеним мрежама, јер ретко ко чита када објаснимо, одлучили смо да то објавимо и на сајту СПОС-а, те да на свако наредно такво питање одговарамо управо линком на ову вест, али и да потрошаче едукујемо о чему се ту заправо ради.
Наиме, пекарски мед је ентитет који је Европска унија увела да не би било бацања правог пчелињег меда, који је због неадекватног као и предугог чувања, или излагања превисокој температури, изгубио она највреднија својства меда која га заправо чине медом.
Рецимо, пекарски мед може настати кад се држи у отвореној посуди, упије влагу из ваздуха, и почне да се кисели или ври од површине на доле. Затим, може да настане ако га рецимо предуго грејете, што разгради оно највредније у њему, а то су ензими пчела. Такође може да настане једноставним предугим чувањем, десетак и више година, поготово ако га чувате у топлој соби или у провидној тегли, када такође изгуби већину ензима. Тачно је да је мед из пирамида јестив и данас, али он је само обична храна, без ичега што је пчела уградила у њега. Зато мед треба јести што свежији, да бисмо имали пун биолошки ефекат на наш организам.
Значи, искључиво зато што се такав мед не може ставити у промет, а са жељом да се не баци, јер све то што је вредно у њему се такође уништава у рерни или приликом кувања, одобрено је увођење нове категорије ПРАВОГ МЕДА, који се може користити у пекарској индустрији или за прављење колача у домаћинству, јер би температурна обрада свакако разградила оно што се и тако разградило неадекватним чувањем или погрешном обрадом меда.
Тај племенити разлог да се храна не баца, у Србији је, бар за сада, злоупотребљен од појединих фирми које пласирају огромне количине неисправног лажног меда под називом ПЕКАРСКИ МЕД, па упућена јавност стиче утисак да је то заправо назив за лажни мед, што не би смело да буде истина, мада у Србији за сада углавном јесте по нашим искуствима.
Значи, ПЕКАРСКИ МЕД по слову Закона ЈЕСТЕ ПРАВИ ПЧЕЛИЊИ МЕД. Али, оно што се у Србији продаје под тим именом углавном НИЈЕ, јер криминалци у теглу у коју треба сипати мед сипају сируп. И за то ће морати да одговарају!
Јер, ви криминалцу не можете забранити да украде или превари, јер је он криминалац. И то окорели. Инспекција ради свој посао, али једноставно очигледно не може да „запуши све репу где цури“, и зато ми морамо стално и упорно да пријављујем такав неисправан или било који други неисправан мед (како то учинити прочитајте ОВДЕ). То је једини начин, док се не промене прописи (покренули смо такву иницијативу ОВДЕ), да се изборимо са овом појавом. Из великих маркета су фалсификати меда углавном прогнани, има их још увек у мањим локалним или регионалним маркетима. Суштина је у томе да када трговцу дође инспекција 20 пута, он ће одустати да набавља „мед“ од таквог добављача.
Иначе, сам превод на српски за пекарски мед није најсрећније изабран, јер на нашем језику та синтагма не значи нешто посебно. Можда је срећнији превод био „мед за пекарске производе“ који би можда био најприближнији духу нашег језика, док је по нама најбољи превод „индустријски мед“!
Да закључимо, пекарски мед јесте прави мед, али у Србији криминалци углавном декларишу шећерни сируп као пекарски мед. Некима је и то мало, па на етикети напишу и биљно порекло „пекарског меда“ (рецимо багремов, ливадски…) што је законски забрањено, и таква етикета је сасвим довољан разлог да се мед повуче са тржишта без икакве анализе! Једва чекамо да се заврше бројни судски поступци након велике акције инспекције почетком прошле године. Један процес из једне од ранијих контрола је већ завршен, и то смо недавно објавили (ОВДЕ).
Šalje se...