Последњих неколико година у сезони повећаног броја стршљена у медијима се редовно објављује потпуно нетачна информација – да су стршљени у Србији заштићена врста. Чак се и наводи да су предвиђене високе казне, у виду сензационалистичких наслова, попут: „Од пола милиона до два милиона динара“, „Ако убијете стршљена, требаће вам добар кредит да платите казну“, што је такође нетачна информација.
Тим поводом, за читаоце часописа „Српски пчелар“ затражили смо одговор у „Заводу за заштиту природе Србије“. Из Завода смо добили одговор мејлом, у ком су нам одговорили управо супротно, да стршљен као врста није угрожен и није заштићен у Србији, тако да нема никаквих законских препрека да се сузбија ако се они јаве у превеликом броју.
У одговору су нас упутили и на Закон о заштити природе ((„Службени гласник РС“, бр. 36/2009, 88/2010, 91/2010 – исправка, 14/2016, 95/2018 – други закон и 71/2021) и Списак затићених врста, који се може наћи у Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених врста и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („Службени гласник РС“, бр. 5 од 5. фебруара 2010, 47 од 29. јуна 2011, 32 од 30. марта 2016, 98 од 8. децембра 2016)) и видети да ту нема стршљена.
Нетачна информација је проблематична јер може да одврати пчеларе од постављања замки, ако у својим пчелињацима примете најезду стршљена, јер познато је да је стршљен велики непријатељ пчела. Због своје величине са лакоћом савлађују пчеле. Нарочито их нападају када се враћају са паше, оптерећене нектаром и цветним прахом, а често упадају и у кошнице, где се напљачкају меда и пчела, које с лакоћом износе напоље. Пошто своје гнездо хране првенствено лешевима пчела, стршљени могу нанети велику штету у пчелињаку у близини њихових гнезда. Због тога стршљен спада међу највеће непријатеље пчела. Његов убод је веома опасан и за човека.
У медијима се повремено могу пронаћи информације да се у Србији појавио веома опасан азијски стршљен (Vespa velutina nigritorax), познатији као жутоноги азијски стршљен, који је први пут уочен у Европи 2004. године. О појави азијског стршљена у Србији било је написа и објављиване су фотографије на појединим пчеларским групама на Вајберу.
У вези са овим питањем одговор смо потражили у заводу Завода за заштиту природе Војводине. У одговору се каже:
„Поздрав, јесте, појавили су се азијски стршљени у Европи, али код нас, колико знам, још нису. Има других азијских оса које су се у Србији одомаћиле, али оне нису опасне. Ово на слици је обичан стршљен, домаћи“.
О начину борбе против осе и стршљена у пчелињацима објавили смо велики број текстова у часопису „Пчелар“ и „Српски пчелар“, од којих издвајамо оне новијег датума: Александар Бикар, „Најезда оса и стршљена“, 10/2011 и 3/2021, Срећко Спасић, „Мамац за осе и стршљене“, 9/2022, и Гвидо Гржетић, „Опасности које нас вребају у пчелињацима“, 7/2024.
Властимир Спасић,
главни и одговорни уредник „Српског пчелара“
Šalje se...