Uprava za poljoprivredu i razvoj sela grada Niša, u poslednje vreme, često je spominjana u javnosti, u kontekstu pomoći niškim pčelarima. U medijima je objavljeno da su podsticajna sredstva dobila 33 pčelara, u ukupnoj vrednosti čak 5.895.000 dinara, sa maksimalnom sumom od 600 hiljada dinara po jednom pčelaru.
Međutim, prema rečima Ljubiše Stojanovića zamenika načelnika, sa ovim se pomoć Uprave pčelarima ne završava.
– Pored subvencije, Uprava je predvidela i značajna sredstva za edukatvne programe, svih vidova poljoprivrednih proizvođača, naravno i pčelara.
U okviru tog programa, u Nišu su 17. septembra 2016. godine održana dva predavanja, koje je Uprava u celosti finansirala i pružila kompletnu logističkiu podršku.
Prvo predavanje na temu: „Dobra pčelarska praksa – uslov za dobijanje kvalitetnih pčelarskih proizvoda“ održao je dr Nebojša Nedić, vanredni profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Na početku izlaganja dr Nedić je ukazao da se: „Dobra pčelarska praksa (DPP) odnosi na: lokaciju pčelinjaka, upravljanje opremom i alatom, higijenu i bezbednost na radu, apitehničke mere, ishranu pčela, zdravstvenu zaštitu, prostorije za vrcanje meda i uslove skladištenja pčelinjih proizvoda“.
U daljem izlaganju, poseban osvrt odnosio se na probleme u pčelarstvu, kao što su: prenaseljenost u pojedinim područjima, trovanje pčela, bespašne godine kao posledica klimatskih i drugih promena u prirodi.
Kroz prezentaciju teme, dr Nedić je više puta isticao važnost i benefite koje pčelari ostvaruju prihvatanjem Standarda kvaliteta “Dobra pčelarska praksa”.
Predavanje dr vet. med. Zorana Raičevića iz Veterinarsko-specijalitičkog instituta u Nišu, odnosilo se na epizootiologiju bolesti pčela i legla na područjima rada VSI: Niš, Kraljevo, Zaječar, Požarevac, Jagodina i Šabac, u periodu od 2000. do 2015. godine.
Prezentovani podaci upozoravaju na veoma ozbiljnu epizootilošku situaciju u pčelarstvu Srbije. Tako, između ostalih podataka saznajemo, da je na radom obuhvaćenoj teritoriji, u periodu od 2000. do 2015. godine registrovano: 5.284 slučajeva američke kuge, nozemoze u 17.140 slučajeva i varoze u 6.006 slučajeva. Veoma je zanimljiva teritorijalna raspodela bolesti ali i drugi podaci, koji mogu biti tema nekog šireg prikaza.
U drugom delu izlaganja, dr Raičević je prezentovao stručni aspekt aktivnosti čiji je cilj procena ugroženosti zemlje određenom bolešću pčela, a koje objedinjava metodologija poznata kao procena rizika. Vrlo značajan aspekt epizootiologije, kojim se malo ko u Srbiji bavi, bar kada je o pčelarstvu reč. Značaj ovog pitanja zahteva poseban prikaz, u nekom drugom radu.
Zamenik načelnika Uprave Stojanović, obavestio nas je da su za pčelare planirana još dva predavanja, o čemu ćemo biti blagovremeno obavešteni.
Vlastimir Spasić – Niš