Чак и мала површина под сунцокретом у близини је у корелацији са смањеном најездом крпеља Varroa destructor у пчелињим заједницама, открили су истраживачи, а сунцокретов полен додатно помаже у отклањању варое.
(фото: Милорад Евтић, Ваљево)
СВЕТЛОЖУТА РАДОСТ СУНЦОКРЕТА ДОНОСИ ЈОШ ЈЕДНУ РАДОСТ ПЧЕЛАРИМА
Полен и нектар сунцокрета су сиромашни протеинима и генерално се сматрају лошим извором исхране за пчеле. Међутим, посматрано из свеукупне здравствене перспективе, сунцокретов нектар и полен изгледају као одлична храна јер могу помоћи у смањењу популације варое.
Varroa destructor (Anderson и Trueman, 2000) је најразорнија штеточина западне медоносне пчеле Apis mellifera. Иако род Varroa укључује више врста, Varroa destructor је врста одговорна за огромну штету која се приписује крпељу из овог рода. До 2000. године веровало се да је Varroa jacobsoni Oudemans била одговорна за распрострањене губитке пчела. Међутим, таксономски рад објављен 2000. године (Anderson и Trueman, 2000) наговестио је да је раније неидентификована врста варое (Varroa destructor) одговорна за штету, док је Varroa jacobsoni само умерено штетна за западне медоносне пчеле Apis mellifera. Вароа је ектопаразит који се храни масним ткивом тела пчеле и одраслих пчела, које има својеврсну функцију јетре. Масно ткиво игра улогу у имуном систему пчеле и његовој способности да преживи зиму и детоксикацији пестицида. Сваки метод снижавања оптерећења вароом био би огромна благодет за пчеле и пчеларе.
Вароа је негативно утицала на пчеларство у свакој земљи у коју је ушла. Тешко је пронаћи тачне процене утицаја варое на пчеларство, али се може претпоставити да су убиле стотине хиљада заједница широм света, што је резултирало милијардама долара економског губитка. Вароа је проузроковала пораст трошкова пчеларске производње, чиме је смањила економску корист у пчеларству. Земље које нису домаћини варои спроводе строге карантинске процедуре како би се умањеле шансе за случајан увоз варое из већег дела света.
Нова студија објављена у децембру 2022. године у Часопису за економску ентомологију ((Journal of Economic Entomology) пружа ране доказе да сунцокрет (Helianthus annuus) може да пружи одређено ослобађање од крпеља који уништава масно ткиво пчела.
Еван Палмер Џенг
Полен и нектар сунцокрета (и још неке биљке из породице Asteraceae) су сиромашни протеинима и генерално се сматрају лошим извором исхране за пчеле. Међутим, посматрано из свеукупне здравствене перспективе, сунцокретов нектар и полен изгледају као одлична храна јер могу помоћи у смањењу популације варое.
Еван Палмер Џенг, доктор наука, постдокторски сарадник у Америчкој лабораторији за истраживање пчела у Белтсвилу, у Мериленду, водећи је аутор нове студије. Претходни експерименти на бумбарима показали су да сунцокретов полен снажно смањује инфекције специфичним паразитом, „те смо желели да видимо да ли сунцокрет може да произведе сличан ефекат и код пчела, смањујући инфестацију и тако се повећа корист од сунцокрета“, саопштио је Палмер Џенг.
Студија обухвата четири различита експеримента који су посматрали два паразита и неколико вируса, али само два експеримента су показала значајне резултате. Аутори су сумирали своја открића: „Иако нисмо пронашли значајне ефекте полена сунцокрета на ендопаразите (Nosema ceranae) или вирусе у лабораторијским или теренским условима, полен сунцокрета је био повезан са смањеним нивоима варое у пчелињим заједницама.“
У једном експерименту научници су обезбедили додатни полен (сунцокретов полен, полен дивљег цвећа или вештачке протеинске хране) за теренске пчелиње заједнице крајем лета, када ниво варое често почиње да расте. Код заједница које су добијале додатни сунцокретов полен забележено је смањење од 2,75 пута у броју варое у односу на пчеле које су добијале вештачке поленске паштете. Група пчела која је добијала полен дивљег цвећа имала је више варое од оних које су храњене сунцокретовим поленом, али разлика није била статистички значајна.
Можда је најзначајнији налаз био из експеримента који је посматрао повезаност нивоа инфестације вароом и површине усева сунцокрета. Научници су открили да су пчеле које се налазе у близини сунцокретових усева имале ниже нивое крпеља – чак и када је, у зони продуктивног летења, укупна покривеност сунцокретом била оскудна (средња вредност од 0,32%). Њихови модели су предвидели да би свако удвостручење површине сунцокрета у кругу од око 3,2 километара од пчелињака довело до смањења заразе вароом за 28%.
Истраживачи примећују да је овај образац корелација, а неки други фактори који се односе на присуство сунцокрета у близини – различите праксе од стране пчелара или изложеност пестицидима, на пример – могу бити узрок мањег оптерећења крпељом. Ипак, Палмер Џенг каже да је велики закључак из овог рада „да се чини да сунцокрет штити од велике претње за пчеле, тј. од варое“. Аутори саопштавају да још немају довољно доказа да препоруче специфичне промене у коришћењу земљишта, али Палмер Џенг каже: „Ако је сунцокрет значајан фактор у спречавању најезде варое, као што је назначено нашим корелацијама на нивоу околине, корисно је имати само неколико хектара сунцокрета у кругу од километар или два од пчелињака, што би могло да доведе до пада најезде паразита испод нивоа који захтевају третман кошница акарацидима (односно хемикалијама које контролишу вароу).“
Другим речима, ако додатна истраживања подржавају сунцокрет као антипаразит за вароу, немојте се изненадити ако пчелари почну да сеју семенке сунцокрета где год стигну.
Извор: Journal of Economic Entomology, Volume 116, Issue 1, February 2023, Pages 68–77
Коментар приређивача. Верујемо да ће резултати приказаног истраживања бити право изненађење за наше пчеларе. Наша сазнања и запажања са паше на сунцокрету су сасвим другачија. Наиме, већина пчелара по повратку са ове паше приметила је драстичан пораст варое у друштвима. Ово се објашњава пре свега пренасељеношћу терена и хоризонталним ширењем варое, тј. преносом са цветова на пчеле, као и евидентним слабљењем друштава за време паше на сунцокрету, што се одражава већим оптерећењем вароом по пчели. Ширењу варое сасвим сигурно доприноси и појава повећаног залетања пчела у туђе кошнице.
Овим поводом позивамо наше пчеларе да ове године обрате посебну пажњу на стање варое у друштвима по повратку са сунцокретове паше и пренесу нам своја запажања.
Приредио:
Властимир Спасић,
главни и одговорни уредник „Српског пчелара“
Šalje se...