Smatram da bi u ovim teškim vremenima i mi pčelari trebalo da se čujemo. Potrebno je da se organizujemo kao nikada do sada i da vidimo šta nam je činiti. Prvo i pravo pitanje je – kakvo nam je stanje na pčelinjacima?
Ja imam sreću da, ne čineći prekršaj, mogu da posetim svoj pčelinjak, tako da vam mogu preneti kakva je trenutna situacija sa pčelama. Koliko znam iz kontakata sa kolegama, takvo bi manje-više bilo i stanje u celoj Srbiji.
Prihrana je urgentni posao
Imam pčelinjak od stotinak društava na jednoj lokaciji 7 km od Požege, na 600 m nadmorske visine. Pčele su u dobrom stanju, sve su izimile, sa nekoliko bezmataka (koji su spojeni), i dobro se razvijaju. Zalihe perge, zajedno sa novim unosima, solidne su, ali, bar kod mene, unos nektara je bio dosta skroman. Pčelar koji nije obezbedio dobru zimnicu može da bude u velikom problemu, jer je potrošnja mnogo veća od unosa. Ovo se prvenstveno odnosi na pčelare starije od 65, odnosno 70 godina, zbog nemogućnosti odlaska na pčelinjak. Pojavili su se i slučajevi uginuća pčelinjih zajednica od gladi. Znam da imamo mnogo pčelara starijih od ove „administrativne granice“ koju zakon prepoznaje, i ja mogu da ih posavetujem da zamole mlađe pčelare u koje imaju poverenja da provere stanje u pčelinjaku i preduzmu urgentne poslove – prvenstveno prihranu.
Što se tiče narednih poslova, ubacivanja ramova, satnih osnova, pregleda društava, po svoj prilici sve moramo rešavati kako se snađemo, jer ovo stanje će sigurno da potraje. Do sada, prihrana sirupom je mogla da se obavi i u sred dana, bez bojazni od grabeži, što je vrlo bitno zbog zabrane kretanja posle 17 časova. Kakva će situacija biti u vreme eventualnih seoba pčela, to u ovom momentu ne može niko da zna. Za vreme bombardovanja 1999. godine selio sam pčele na bagrem, i to je bila jedna od najboljih godina.
Pčelari su na pčelinjaku uvek u samoizolaciji
Drugi deo ovog obraćanja uputio bih našim stručnjacima – lekarima, koje izuzetno cenim, slušam njihove savete i poštujem uputstva, a takođe i Vladi Republike Srbije i ministru poljoprivrede. Ministar Nedimović je uradio izuzetno korisnu stvar time što je povećao starosnu granicu sa 65 na 70 godina za ruralnu sredinu, odnosno za poljoprivrednike. Ta odluka doneće nam dosta hrane, milione evra, bez ugrožavanja borbe protiv ove nezapamćene bolesti. Koliko sam naučio slušajući naše stručnjake, zadatak svakog pojedinca i ujedno obaveza, jeste izbegavanje bilo kakvih kontakata, biti u samoizolaciji, ako zatreba i u karantinu.
Oni koji odlučuju i sprovode odluke, trebalo bi da znaju da sva tri ova uslova pčelari ispunjavaju i u normalnim okolnostima, dok su u pčelinjaku i rade sa pčelama. Pčelari su u pčelinjaku uvek u samoizolaciji i svaki pčelinjak je praktično karantin za sebe. Moj pčelinjak, na placu površine 20 ari, ograđen je, 2 km u okruženju niko ne živi, prilazni put je nekategorisan i ja u normalnim uslovima često poželim da neko naiđe da progovorimo koju reč. Najveći broj pčelinjaka je lociran u takvim sredinama. Takođe, poznato je da nepozvana lica nikada ne prilaze košnicama sa pčelama, jer se boje uboda pčela.
April je mesec kada pčelar mora biti u pčelinjaku, jer ne samo da će ostati bez prihoda u toj godini, već će ugroziti i opstanak pčelinjih zajednica. Zapušteni pčelinjaci i uginula pčelinja društva su potencijalna opasnost i izvor zaraze za okolne pčelinjake, koji se redovno posećuju i održavaju. Za pčelare, pčela je jagnje ili tele, kućni ljubimac, a takođe i dodatni izvor prihoda (za profesionalne pčelare i životna egzistencija). Pčelari se često za pčele emotivno vezuju, pa nije redak slučaj da pčele doživljavaju kao člana porodice.
Rad na pčelinjaku ne samo da relaksira, već ima i terapeutsko dejstvo. Pčelar nagnut iznad košnice udiše isparenja koja su zasićena mirisom meda, voska i propolisa, i na taj način jača svoj imunitet. U svetu sve više raste broj specijalnih komora – apikomora, pomoću kojih se bolesnici, a i zdrave osobe, izlažu udisanju vazduha iz košnice.
Nadam se da će ove poruke dopreti do naših stučnjaka i izvršne vlasti, i da će oni naći mogućnosti da nam pomognu da spasemo naše pčele, te da nijednog momenta ne ugrozimo ono što je trenutno najvažnije, a to je da pobedimo ovo zlo koje je snašlo čitav svet. Siguran sam da će pravi pčelari, kao ozbiljni i odgovorni ljudi, poštovati sve uredbe i da neće biti zloupotreba.
Pčelar Dragutin Krsmanović, Požega
Šalje se...