Први пут када је употребљен термин „апитерапија“ било је то да објасни медицинску примену убода пчела или апитоксинотерапију.
Ово историјско помињање не значи да се други пчелињи производи нису користили од давнина, напротив, лековита употреба производа из кошница се помиње у Еберсовом папирусу (1700 пне), Тори (Петокњижје у Библији), Пророчким и другим библијским књигама, у делима Аристотела, Плинија, Диоскорида, Хискокра Вара и других. Гален, грчки лекар, један је од најуспешнијих медицинских инстраживача у доба античке Грчке, користио је у терапији све пчелиње производе.
Што се тиче пчелињег отрова, апитоксина, он се користио у лечењу различитих обољења али првенствено у лечењу коштано зглобних обољења. Карл Велики (748 – 814) је патио од хроничног гихта, Иван Грозни (1530 – 1584) од болова у зглобовима. Постоје записи да су се излечили захваљујуц́и апитоксину који су добијали преко пчелињих убода и то од појединачних ка све вецћем броју убода пчела. Данас је све више научних истраживања in vitro и in vivo на ветеринарским пацијентима, испитивање ефекта пчелињег отрова код малигних обољења. Досадашњи резултати охрабрују.
Филип Терч је рођен 30. марта 1844. године у Прапоришту (бивши Браунпусцх), малом селу у области западне Чешке. У то време Бохемија је била део Аустријског царства, а од 1867. до 1918. године део Аустро-Угарске. Терч је био син Јохана Терча и Барбаре Степан, а његово првобитно презиме је било Тертсцх, према Државном архиву Плзењ (том 12, фолио 8).
Др Терч је боловао од реуме и имао је интензивне болове у зглобовима, и ништа није могао да уради иако је био престижни лекар опште праксе у Марибору (Marburg an der Drau), југоисточном крају Војводства Доње Штајерске, такође у саставу Аустроугарске. Једног дана 1868. већи број пчела га је изненада убоо и на његово изненађење, од тада је његов бол почео да нестаје, а удови су постали покретљивији. Ово лично искуство га је импресионирало толико, да је почео да верује да је клиничке студије спроведене у Русији 1864. од стране др М.И. Лукомског о терапеутским ефектима убода пчела, требало озбиљно схватити и подвргнути научним истраживањима.
Само једанаест година касније озбиљно се заинтересовао за истраживање овог невероватног лека.
Једну пацијенткињу су лечили различити лекари, па чак и сам Терч од тешке кранијалне неуралгије и глувоће. Међутим најнапредније медицинске процедуре за то време су биле безуспешне. Тада је госпођа затражила од Терча било какву нову процедуру, јер је била разочарана због неуспеха дотадашњег лечења. Терч се присетио сопственог искуства и свега што је прочитао о дејству пчелињег отрова, и кренуо је са апитоксинотерапијом. Кренуо је од појединачних убода док није достигао 90 пчелињих убода дневно.
Али побољшања није било, међутим, убоди такође нису изазвали никакав нежељени ефекат. У извештају не пише где је вршио убоде, на који део тела. Једног дана након 90 убода пацијенткиња је добила и 15 убода пчела у пределу врата и рамена и – изненађење!, болови у пределу главе и врата су нестали и пацијенткиња је поново чула. Али, по први пут од почетка лечења лице пацијенткиње је јако натекло од убода.
Терч је наставио своја запажања и експерименте наредних 10 година и 1889. године на Бечком универзитету је изнео изузетне закључке о хиљадама успешно лечених пацијената. Али, суочио се са непријатељском и непопустљивом публиком, колегама. То је на њега утицало до те мере да је Терч одлучио да напусти Беч из страха да ће бити интерниран на психијатријско одељење. Универзитет у Бечу је објављивао све конференције гостујућих научника, али Терчева конференција никада није објављена. Презир који су у прошлости претрпели Франц Антон Месмер, Луј Пастер, Филип Семелвајс и многи други, сада се поновио и код Терча, Зато је донео одлуку да се врати у Марибор и наставио је прилично неупадљиво са применом апитоксина.
У „Извештају о необичној вези између убода пчела и реуматизма” (1888), Терч описује лечење 660 пацијената оболелих од реуматског артритиса код којих је применио укупно 39.000 пчелињих убода. Резултати те студије су: 82% комплетно излечење, 15% делимично побољшање а код 3% није било побољшања
Након што су аустријски научни ауторитети одбили Терчево научно истраживање, други лекари у Француској, Енглеској и Немачкој следили су његове методе и поткрепили његове закључке са својим резултатима примене апитоксина.
Терч је преминуо у Марибору 28. октобра 1917, игнорисан и одбачен од савременика. Ни данас се његово име не појављује ни у једној европској медицинској енциклопедији нити у записима Аустријске академије наука или Универзитета у Бечу или других академских институција. Изузетак су само Енциклопедија Словеније (13, 1999) и Музеј пчеларства у Радовљици (Чебеларски музеј Радовљица).
Др Алфред Кајтер је 1914. године објавио је у Бечу и Лајпцигу књигу која описује истраживачке радове др Терча.
Један од синова Филипа Терча, др Рудолф Терч, радио је као офталмолог у Бечу, објавио је 1912. књигу у којој описује истраживања свог оца.
Унук Филипа Терча, др Рудолф Терч, доктор у Мербушу ( преминуо је 1982. ) наставио је породичну традицију примене апитоксинотерапије.
На иницијативу непрофитне организације Bees for Life – World Apitherapi Netvork Inc., први пут 2006.год. у Прапоришту, 30. март је изабран и обележен као „Светски дан апитерапије“. У част пионирског научног истраживања и његовог професионалног интегритета др Филип Терч је назван „Оцем модерне апитерапије“.
Пчеле и њихови производи су од најстаријих записа биле присутне у свакодневном животу човека.
Графички прикази о пчеларству и примени пчелињих производа у исхрани или превенцији и лечењу појединих болести датирају још до пре 15.000 година на цртежима у пећинама у различитим деловима Света.
На нашим просторима још у време хунског владара Атиле зналао се за позитивни ефекат меда на здравље. У војним извештајима из периода од 408—450, стоји да су војници у рату добијали уместо хране кашику меда, а уместо вина медос. Медос (мед с грчким додатком ос) је медовина, омиљено пиће старих Словена. Употреба медоса (медовине) у Панонској низији, где су тада владали Хуни, показује да су Словени, насељени око реке Дунава и Тисе, били главни произвођачи медоса, јер реч мед није ни грчка ни хунска, већ словенска.
Сачувани су одређени писмени споменици српских владара који то потврђују. Тако у писму Стефана Првовенчаног, којим је регулисана трговина са Дубровчанима, стоји измеђуосталог и ово: „Нека је свима знано, да је краљевство ми дало милост Дубровчанима да продају вино без воде и мед по ценовнику, и ако се нађе ко да продаје вино са водом или мед преко ценовника, да му се узме све што има“.
Јован Живановић (1841-1916) пореклом из Сремских Карловаца, био је професор славистике и велики пријатељ Вука Караџића и Ђуре Даничића.
Са ректором Карловачке богословије, Иларионом Руварцем, 1878. године основао је Катедру за пчеларство, на којој је као професор радио више од две и по деценије. Назван је „оцем рационалног пчеларства“. Његова кућа је данас музеј пчеларства.
Пре Другог светског рата, Српско пчеларско друштво је имало скоро 4.000 чланова.
Пчелињи производи су се од давнина користили као храна ( функционална храна) и за лечење, али организовано удруживање познавалаца лековитих својстава пчелињих производа почиње у новије време. У земљама у окружењу као и у Србији постоје Удружења која имју за циљ да подигну свест људи о квалитету пчелињих производа за очување здравља.
Србија се у Европи налази међу земљама са најмањом потрошњом меда по глави становника – нешто више од 700 гр годишње. Коришћење осталих пчелињих производа је још мање.
Познато је да су пчеле неопходне за одржавање биоразноликости и екосистема уопште. Пчеларсво постаје све значајнија грана привреде.
Апитерапија подразумева употребу пчелињих производа у превенцији, као додатак у току лечења бројних здравствених поремећаја и у току рехабилитације.
Са напретком технологије нарочито у области аналитичке хемије, све је више извештаја о фармаколошкој активности пчелињих производа који откривају њихова бројна биолошка својства. In vitro и in vivo студије, као и клиничка испитивања су показала да пчелињи производи могу бити индиковани као функционална храна за одржавање равнотеже у нашем телу – хомеостазе, додатак у лечењу различитих болести и у току рехабилитације. У многим студијама је доказан синергистички ефекат истовремене примене фармацеутских лекова са пчелињим производима. То се назива интегративни приступ лечењу.
Данас се користи више пчелињих производа: мед, прополис, матични млеч, пчелињи полен, пчелињи хлеб-перга, пчелињи восак, пчелињи отров и ваздух из активних кошница.
Сваки од ових производа, захваљујући својствима које је немогуће индустријски створити има своје место у апитерапији.
Dr sc.med. Зорица Плавшић, пулмолог, алерголог, апитерапеут
Прво међународно удруженје здравствених радника апитерапеута Србије – ApiMed Srbija
First International Medical Society for Apitherapy Serbia
Mobile: +38164 5467716 [email protected] http://www.apimedsrbija.rs
Желимо Вам медени Светски дан апитерапије 30. март!
Šalje se...