Данас се навршавају три године од одласка нашег друга и пријатеља Милутина Бате Петровића.
Милутине, ширио си дух пријатељства и сарадње, отварао пут успеха и напретка, код сваког од нас који смо те познавали.
Бато, недостајеш исто као првог дана. Сваког трена си потребан. Неопходан. И даље покушавамо да размишљамо твојом главом, успешно те тако одржавајући међу нама. Јер, без тебе ништа није исто. Цитирамо стално твоје феноменалне мисли уз које смо заједно ишли кроз живот. Жалимо оне који те никад упознали нису.
У просторијама СПОС-а, слика ти стоји и даље на столу, столица седи празна. Мада, ја знам да празна није. Седи у њој моја душа велика, мој најбољи пријатељ, моја узданица и највећа подршка. Апсолутно ниједан дан не прође да не помислим како би Бата неки проблем решио и за сада верујем да углавном погађам, немој ме напуштати, остани овде..
Нека ти је вечна слава и хвала!
Председник СПОС-а
Šalje se...