Иако је још рано за коначни суд, прве информације са терена указују да се угинућа пчела у Србији ове зиме крећу између 15% и 90%, зависно од региона, са процењеним просеком од изнад 50%.
Сличне информације стижу и из остатка Европе, из суседне Мађарске скоро идентичне (детаљније ОВДЕ), имају до 50% губитака а преживеле пчеле су слабије него што би пчелари волели. У САД се већ пријављују губици већи од 50%.
Наиме, оно што се може запазити на пчелињацима у Србији јесте велики проценат слабих друштава међу преживелима, док у угинулим друштвима углавном има хране.
Према свему судећи, од могућих узрока угинућа издваја се недостатак полена прошлог лета, пре и током периода одгајања зимских пчела, затим вароа која је у многим крајевима ове године причинила знатне штете (у периоду суше штете су и веће) мада је било и крајева где није пријављена њена већа инвазија, и на крају, али вероватно не и на последњем месту, први извештаји који нам стижу указују на то да је ноземоза присутна у значајнијем обиму (иако је битан фактор, мало јој се пажње посвећује генерално). Благе зиме погодују ноземози, јер температуре од око -20 степени уништавају споре на саћу и у меду ван клубета и тиме смањују инфкетивност током пролећног развоја, те се проблеми са њом током овог пролећа тек могу очекивати.
Пред пчеларима је тежак период санирања губитака и уклањања угинулих заједница са пчелињака, уз санитарно уклањање мртвих пчела, затим неговање ослабљених преживелих друштава, спајање друштава пред пашу, разројавање након паше ради попуне губитака, прихрана са чајевима од биљака које су научно потврђене да умањују инфективни потенцијал ноземозе (мајчина душица и пелин), током године третман варое средствима на бази тимола који такође доказано разара споре ноземозе и слично. Што се тиче варое, кључ њеног квалитетног сузбијања је пре свега у правовремености третмана а доста мање у избору регистрованог лека. Време је да почнемо да се лагано враћамо и мрављој киселини, како бисмо стекли искуства у раду са њом, јер је она, иако убија и до 30% вароа у затвореном леглу, дефинитивно најзахтевније средство у борби против варое по питању знања и искуства у примени, па је пчелари избегавају у широком луку. Искуство ће нам бити више него потребно када нам за коју годину са истока дође нова штеточина тропилелапс, коју по првим информацијама једино мравља киселина успешно може сузбити, односно држати под контролом. Часопис Српски пчелар је први пут о тропилелапсу писао у јунском броју 2017. године. Тропилелапс је у међувремену већ стигао у Русију (https://spos.info/tropilaelaps-dosao-u-rusiju/), Грузију (https://spos.info/tropilelaps-otkriven-i-u-gruziji/) а први извештаји из Украјине говоре да је стигао и тамо, што значи да нам се неумитно приближава, и сада је већ извесно да нема шанси да не дође и у Србију, питање је времена.
Šalje se...