Драстични губици пчела у Србији настављени су и у другој половини марта и почетком априла.
Већ смо писали о великим губицима пчела у Србији до средине марта: https://spos.info/uginuca-pcela-u-srbiji/ и https://spos.info/uginuca-pcela-detaljno-o-uzrocima-i-nacinu-saniranja/. И из света и даље стижу информацијје о масовним губицима пчела. У региону су око 50% или више (слично као и код нас) а из САД су дошле последње информације о 62%.
Још детаљнији извештај него на сајту објављен је у часопису ”Српски пчелар” за април. Сад објављујемо најновије информације.
Веровали смо да ће се губици пчела окончати до средине марта и да ће друштва која су преживела зиму, иако ослабљена, наставити да се развијају на воћно-маслачковој паши. Ипак, до тога није дошло. Напротив, пчелари из свих крајева Србије извештавају да се губици пчела настављају и драстично увећавају. Извештаји о угинућу пчелињих друштава подједнако стижу из скоро свих крајева Србије, првенствено из Војводине, затим из западне Србије, Поморавља и Шумадије.
Угинућа у појединим регионима у овом периоду износе од 30 одсто (Топлички и Јабланички округ), 40–50 одсто (Мачва), 60 одсто (Колубарски округ), 86 одсто (Моравички округ,) до 90 одсто (Војводина: Стражилово, 33 кошнице 100 одсто; други случај, од 50 друштава преживелa три, на Фрушкој Гори од 365 друштава остало шест, општина Оџаци преко 50 одсто, из Новог Сада и околине исте тужне вести).
Има случајева у којима се пчелари са вишедеценијским пчеларским стажом први пут срећу са губицима пчела већим од 30 одсто.
Већина пчелара стање у кошници описује речима да су кошнице у последњих петнаест дана нагло остале без пчела и ако има мало затвореног и још мање отвореног легла са солидним венцима меда и залихама полена. Мртвих пчела нема ни у кошници ни испред ње. Само неколико пчелара је пријавило видљиве знакове ноземе.
Угинућа друштава су подједнака и са младим и са старијим матицама, као и друштава која су успешно третирана против варое (постоје пчелари који веома прецизно контролишу ниво преостале варое у кошници, знали успешно су сузбили вароу, али угинућа су ту). Регистрован је већи постотак угинућа ројева формираних прошле године у односу на стандардна друштва. Масовна угинућа једнако пријављују дугогодишњи и искусни пчелари са великим бројем кошница, као и пчелари са мањим бројем кошница.
Иако је усамљен случај, вредно је навести запажање једног пчелара у Поморављу, који је у више кошница уочио црне пчеле са јако белим прстеновима. У тим друштвима трутовског легла је несразмерно више у односу на радиличко. Пчелар је казао да ће наставити да прати ситуацију и да ће нас известити о њој.
Друштва која су преживeла овај период по снази су од 10 до 30 одсто слабија у односу на уобичајену снагу друштава у ово доба године. Један број друштава, од прегледа до прегледа и даље слаби.
Према извештајима са терена, са различитих надморских висина, може се закључити да су боље прошли пчелињаци на већим надморским висинама, где су ноћи током јула и августа биле свежије.
У прилог овоме говоре извештаји са подручја Власотинца и Власине, тамо није било масовних губитака. Забележени су спорадични случајеви угинућа у периоду март – април, који се приписују лошим временским и условима у природи. Пролећни развој тече динамиком која се сматра уобичајено за ово доба године. Средња и јака друштва изградила су до краја марта најмање по једну сатну основу.
Могући узроци угинућа
Из пристиглих извештаја не може се поуздано закључити који је доминантан узрок страдања пчела у другој половини марта и почетком априла. Ипак, највећи број пчелара потврђује да су се угинућа наставила из истих разлога који су наведени у првом извештају. Ипак, доминантан је број пчелара који сматра да је основни узрок страдања вароа, услед закаснелог летњег третмана и њеног сузбијања недовољно ефикасним средствима, чиме су оштећене зимске пчеле. Додатно, ових недеља наступио је критичан период, тј. период смене зимских пчела са младим пчелама из пролећног легла. Ослабљена презимела друштва нису имала снагу да одгоје генерацију пролећних пчела, односно дошло је до изумирања презимелих пчела пре него што су успеле да одгаје прву квалитетну генерацију пролећних пчела.
Пошто има јасних извештаја који потврђују да код неких пчелара вароа не може бити разлог, онда је на њиховим пчелињацима вероватно доминирала лоша исхрана поленом у време одгајања зимских пчела. Лоша односно недовољна исхрана помаже испољавање вируса који притајени седе у пчелама чекајући пад имунитета пчела, тако да је дефинитивно више узрока радило заједно, а који је где доминирао мора се утврдити за сваки појединачни пчелињак. Неквалитетне зимске пчеле су свакако пресудиле.
Презентовани извештај представља синтезу извештаја 15 пчелара, који су се одазвали позиву да доставе краћи извештај о угинућу пчела у свом региону. Позив је упућен тридесет четворици пчелара, у свим крајевима Србије. Захваљујем свима који су се одазвали позиву и послали извештаје о губицима и стању пчелињих друштава. У колико пристигну извештаји након објављивања ове информације, који се битно разликују од презентованих извештаја, биће дописани у коментару на сајту.
Приредио:
Властимир Спасић,
главни и одговорни уредник „Српског пчелара“
Šalje se...