СПОС је обећао да ове године изда електронску верзију УПУТСТВА ЗА ОЧУВАЊЕ АУТЕНТИЧНОСТИ МЕДА, и то управо и чинимо.
Ово Упутство је од великог значаја, како бисмо спречили апсолутно сваки могући начин угрожавања аутентичности меда и тиме показали апсолутну спремност за најсофистициранија тржишта меда, а пре свега наше тржиште које коначно мора да се очисти од неисправног меда, и ово је наш велики допринос том процесу.
Упутство има два дела, један је јавни, а један је доступан само пчеларима члановима СПОС-а.
Ова својеврсна књига има чак 32 странице текста, али нажалост немамо средстава да је одштампамо, те ће бити доступна на сајту СПОС-а у електронском облику, како је и обећано. Размишљамо о томе да је одштампамо као део часописа, али то ће тек бити размотрено на редакцији часописа, јер иако упутство обилује корисним информацијама, такво објављивање би угрозило сам часопис и његов редовни садржај.
У сваком случају, позивамо све пчеларе чланове СПОС-а да буквално одмах прочитају цело Упутство, како би правовремено могли да уклоне све факторе ризика који могу да угрозе аутентичност њиховог меда.
УПУТСТВО ЗА ОЧУВАЊЕ АУТЕНТИЧНОСТИ МЕДА
ПРЕДГОВОР
Поштовани пчелари чланови СПОС-а,
Преузео сам на себе нимало лак задатак, да први пут пишем о нечему о чему нико никад није писао на овакав начин и због оваквих разлога, јер једноставно за тим није било потребе. Додуше, ја јесам писао нешто о томе у часопису ”Пчелар” за јануар 2012. године, али из делимично другачијих разлога, везано за могући улаз шећера из шећерних погача у мед.
Покушао сам да потражим помоћ од великог броја пчелара. Многи су обећали да ће итекако размислити о овоме и сигуран сам да ће се тек развијати нове методе пчеларења које ће бити исправније и једноставније од садашњих, те да ће се ово Упутство кроз наредне године мењати и допуњавати новим једноставнијим праксама.
Надам се да сам проблем осветлио са више страна, те да ће Упутство отворити многа нова размишљања наших пчелара, и на крају довести до бројних добрих идеја.
Стога, презентујем пчеларима СПОС-а своја размишљања и чињенице са којима се морамо суочити, са надом у бољу будућност свих нас. Али сада је више него јасно да само ми сами можемо створити бољу будућност, јер у овом ружном свету бескрупулозног профита неки иду чак и дотле да кажу да пчелари више никоме нису потребни. На нама је да покажемо да је то једна велика лаж профитера, те да исправним и одговорним радом очувамо изворни квалитет меда, и да га поново вратимо на пиједестал који му и припада. Заједно са медом, на том пиједесталу стајаће и пчела, без које би ова планета гладовала. Пчела није узалуд проглашена најважнијим бићем на планети, а без пчелара ње више не би било. О томе морамо стално и свуда говорити, јер то данас јако мали број актера друштвеног живота потенцира.
Спец. др мед. Родољуб Живадиновић
Председник Савеза пчеларских организација Србије
УВОД У ТЕРМИНОЛОГИЈУ
Пчеларство читавог света налази се у огромном проблему. Фалсификати меда, како се најчешће погрешно називају те смо и ми у Србији масовно преузели тај термин и увели га у употребу, преплавили су светско тржиште меда.
Ми до данас нисмо успели да нађемо апсолутно прави термин у српском језику који би по свим својим аспектима био адекватна замена синтагми ”фалсификат меда”, али је дефинитивно најприближнији назив ”сурогат меда” и требало би га чешће користити и лагано уводити у употребу, али је реч фалсификат толико одомаћена, да не сматрамо да ће то бити лак задатак за све нас. Нажалост, сама реч сурогат је такође страног порекла (латински surrogatum).
Неки препоручују да се користи стручни термин неаутентичан мед, али он је јавности тотално непознат и не би ни близу проузроковао ефекат који желимо да остваримо када бисмо га редовно користили у јавности. Свакако ће реч ”сурогат” бити много лакше прихваћена, али наравно да треба користити и реч неаутентичан, са обавезним објашњењем шта та реч значи. То објашњење нажалост није ни кратко ни једноставно, па у медијским наступима биће исецано од стране монтажера или новинара, односно уредника медија, те је питање какав ће се ефекат постићи.
Аутентичан мед је природни, искључиво пчелињи производ, који није мешан са било чиме, фалсификован или индустријски прерађен мењањем његовог састава, односно додавањем сурогата. То значи да долази директно из кошнице, без додатака као што су разне врсте шећера различитог порекла или друге супстанце. Његов састав, укус, мирис и нутритивне вредности зависе искључиво од биљака са којих су пчеле сакупљале нектар и полен или медљику. Аутентичан мед задржава сва своја природна својства и хранљиве материје, што га чини вредним за здравље и препознатљивим по квалитету.
Значи, да бисте били сигурни да је мед аутентичан, важно је да долази из поузданог извора, да има јасну декларацију о пореклу и пуну следљивост у производњи од пчелињака до тегле и да није прошао процесе који нарушавају његову природност, попут прекомерног загревања или мешања са страним састојцима.
Постоји још један огроман проблем код речи ”неаутентичан”, а то је што у синтагми ”неаутентичан мед” ми потенцирамо да се ради о меду, а он то није! Нешто слично важи и за синтагму ”лажни мед”, иако је она вероватно бољи избор, али ипак не довољно добар. Код синтагми ”фалсификат меда” и ”сурогат меда” тог лошег ефекта нема, већ се управо одмах схвата од стране потрошача да то није мед, а тај ефекат нам и јесте потребан, ако желимо да нам притисак јавности помогне у нашој борби, а то је врхунски циљ коме тежимо. У протеклој години (септембар 2023 – септембар 2024) смо уз помоћ притиска јавности повећали присуство правог пчелињег меда у трговинама Србије за 74%.
Нама је битно да јавност схвати шта се све продаје на тржишту, као и да прави пчелињи мед могу наћи код савесних пчелара чланова СПОС-а на кућном прагу или на пијаци, као и у њиховом Погону ”Наш мед” који је и основан да би савесни пчелари који су чланови СПОС-а пласирали свој мед потрошачима без посредника, а са пуном гаранцијом квалитета. Наравно, у управо изреченој синтагми ”прави пчелињи мед”, речи ”прави пчелињи” су плеоназам, јер по законима свих земаља света, мед је производ пчела и то не треба наглашавати било каквим речима које то посебно потенцирају, а неке од њих су и забрањене законом за стављање на етикете амбалаже меда (прави, природни, 100% и слично). Јер, све се то подразумева кад се каже ”мед”, пошто мед може бити само од пчела. Све што није искључиво од пчела, није мед. Чим се у мед нешто дода, у било којој па и најмањој количини, мед се више не сме називати медом, већ медом са додацима. То злоупотребљавају поједини пакери меда и ”меда” на начин да мешају мед са шећером и тако га и декларишу ситним словима, чиме врше својеврсну обману потрошача. Већина чак и не стави то мало меда коју наведе на етикети. То највише личи на чувени виц о кобасицама од зеца, када су произвођача питали како прави те кобасице, а он је одговорио да их прави у односу 1:1, где помеша месо од једне краве и једног зеца. Онда су му замерили како то могу бити кобасице од меса кад има тако мало меса од зеца. Он је одговорио: ”У праву сте, зато зеца и не стављамо”.
Сама реч ”сурогат” је као што рекосмо страног порекла и на нашем језику би се могла назвати и заменом, али то никако не одговара сурогатима меда, јер они нису замена за мед. Мед не може имати замену, те ту реч не смемо користити, већ ако не користимо реч фалсификат, користимо реч сурогат као најадекватнији слични термин али само у смислу перцепције нашег становништва, а никако буквалног значења саме речи. Јер, перцепција је да је сурогат нешто лоше што само личи на право, и некада се најчешће та реч користила за сурогат кафе, што јесте била само замена за кафу, али није остала упамћена у нашим мислима као замена, већ као нешто што је направљено да личи на оригинал али то није (што апсолутно одговара фалсификовању меда).
Сурогат (фалсификат) меда је производ који опонаша пчелињи мед по укусу, текстури и изгледу (али то није мед), са сврхом обмане потрошача и постизања високог профита од стране несавесног пакера односно произвођача.
И на крају, посебно треба бити опрезан са коришћењем термина ”природни” мед, који је и забрањен за стављање на декларацијама тегли меда, јер запамтите да није само мед природан, природни су и сви страни шећери који се додају у мед, без обзира од које биљке потичу, али им у меду није место, јер њиховим додавањем, добијени ”мед” више није мед, чак се реч мед не сме ни садржати у имену новодобијеног производа (Медин, Меденко и слично).
У сваком случају, у овом Упутству, користићемо све наведене термине, трудећи се да их прилагодимо како конкретној теми о којој се пише, тако и реченици и њеном смислу, а све у циљу нашег доприноса лаганој измени терминологије која помаже и бољем разумевању проблема, јер није ствар у термину ради термина, већ ради суштине и бољег презентовања проблема јавности која мора постати наш партнер у борби за елиминисање сурогата меда са тржишта.
КОБНО ПРЕРУШАВАЊЕ ФАЛСИФИКАТА
Сурогати меда (фалсификати) који су преплавили светско тржиште, па и наше европско, балканско и српско пре пар година, више нису фалсификати на које смо годинама били навикнути. До пре пар година, када ”мед” није био мед, то се лако утврђивало анализама. Међутим, фалсификатори су ангажовали најбоље хемичаре и захваљујући углавном високо пречишћеним шећерним сирупима УСПЕЛИ да направе лажни мед који пролази СВЕ анализе које су данас актуелне у најбољим светским лабораторијама, те су се пчелари и пчеларство буквално нашли у небраном грожђу!
Најбољи пример за то, по први пут обзнањен јавности на један широк и транспарентан начин, добили смо 2024. године са чувеног сајма хране СИАЛ који се одржава у Паризу.
Наиме, пчелари Peeter Matson, Taavi Tull и Sander Sutane су отишли на један од највећих европских сајмова хране СИАЛ, који се одржава у Паризу сваке године (СПОС је на њему учествовао 2010. године). На сајму су разговарали са пар великих излагача/компанија које се баве производњом и извозом меда, а све разговоре су тајно снимали камером претварајући се да су потенцијални купци меда на велико.
Њих је на овакав акт натерала мука јер пчелари широм света рапидно банкротирају “захваљујући“многобројним преварним радњама у производњи лажног меда. Пчелари су истакли да данашња деца углавном једу истопљени ароматизовани шећер и да ни не знају који је прави укус меда.
Најчешће коришћене анализе за проверу исправности меда НМР, ЛЦ–ХРМС буквално више не функционишу, јер их фалсификатори меда успешно заобилазе тако што су нашли начин како да “смућкају” различите врсте шећера са правим медом како би анализа показала да је мед у ствари исправан. Пчелари губе битку са лажним медом и једина нада за пчеларство су нове иновативне методе, од којих су професионални пчелари Европе испробали неакредитовану естонску методу која се базира на анализи ДНК (Србија, као што знате, има своју иновативну методу која је показала изузетну ефикасност и условно речено не захтева базе података, што је годинама био велики проблем за глобално ширење бројних европских метода за откривање фалсификата, које уз то данас више и не могу да их открију). Поштени произвођачи меда не могу да се такмиче са фалсификаторима на тржишту меда и уколико се нешто радикално не промени изгубиће интерес да се баве пчеларством, што ће целокупну светску производњу хране довести у питање.
У разговору са првом компанијом која је излагала свој мед на сајму у Паризу, који је тајно снимљен мобилним телефоном, чује се како излагач објашњава пчелару који је ”прерушен” у потенцијалног купца, да је цена меда који се извози на британско тржиште много нижа јер је тамо ниска и шанса да се мед подвргне детаљним анализама каква је рецимо НМР анализа (нуклеарна магнетна резонанца). Пчелари из разговора са пакерима закључују да Британцима фактички можете продати најобичнији истопљени шећер. Цена се генерално разликује у зависности од анализа које купац захтева, што значи да уколико компанија која откупљује мед не захтева прецизне анализе, цена ”меда” може бити значајно нижа јер јој се могу понудити неквалитетнији фалсификати, а уколико откупљивач захтева прецизније анализе, цена меда расте по килограму.
Друга фирма која је излагала мед на сајму је такође потврдила да Велика Британија рутински не захтева НМР анализу и да из тих разлога цена меда може бити значајно нижа.
Пчелари су остварили и комуникацију са трећим пакером преко СМС порука. Ево текста тих СМСпорука:
Пчелар: ”ОК, када наши купци траже НМР анализу, ми увек треба да препоручимо (лабораторију) Интертек?”
Пакер: ”Да, углавном препоручујемо Интертек за НМР анализу.”
Пчелар: ”ОК, купци су јако сумњичави у вези свега ових дана, нарочито након скандала са ДНК анализом у Немачкој која се десила овог месеца. Утврђено је да је 80% меда у немачким супермаркетима лажно. Да ли сте чули за то?”
Пакер: ”Да, чули смо за то, углавном кинески мед пролази НМР анализу у Интертеку, али ми можемо да изаберемо мед који пролази НМР анализу у све три лабораторије Intertek/QSI/Eurofins. У ствари, припремамо га. Вама је обавезна анализа из Еурофинса?”
Пчелар: ”Мислим да можда можемо да их убедимо да имамо налог у некој другој лабораторији.”
Пакер: ”ОК, никакав проблем, Еурофинс је ОК такође… за сваки случај.”
Пчелар: ”ОК… Зашто Вас брине анализа из Еурофинса, њихово НМР тестирање је другачије?”
Пакер: ”ЛЦ–ХРМС, НМР није проблем, ЛЦ–ХРМС би требало да буде у реду такође… анализа постоји само 2, 3 године, није довољно “зрела”.”
Пчелари су тестирали узорке меда које су добили од пакера са сајма и анализе су показале шокантно откриће а то је да се у тим узорцима налази јако мали проценат правог меда, другим речима то је лажни мед.
Закључак је да су преварне радње у производњи меда узеле толико маха да данас сваки пакер може да помеша шећер са медом тако да такав лажни мед може да прође и тренутно најстрожије анализе, и као такав се може продати на тржишту по много нижим ценама, што је нелојална конкуренција правим пчеларима, јер драматично обара и цену правог меда. Иако пчелари полако губе битку са лажним медом, Peeter Matson, Taavi Tull и Sander Sutane истичу да они нису спремни на пораз и да ће предузети све могуће потребне мере како би из ове битке са лажним медом изашли као победници.
Европски пчеларски савез и СПОС су одавно у акцији са истим настојањима, и боре се пред Европском комисијом за измену прописа и утврђивање правих иновативних метода анализа које једине могу да реше овај проблем. СПОС је подржао иницијативу Пчеларског савеза Словеније да се оснује Европски пчеларски савез, и био је домаћин оснивачке Скупштине у Београду 10. фебруара 2024. године.
Тадашње стање на тржишту било је следеће. Професионални фалсификатори испоручују мед у државе где се не ради НМР анализа (која се тренутно сматра златним стандардом у ЕУ) за 1,2 долара (око 133,20 динара) по кг (у бурадима, са испоруком на адресу било где у Европи), мед који пролази НМР и ЛЦ–ХРМС анализу за 1,4–1,5 долара (око 155,40 –166,50 динара), а мед који пролази НМР, ЛЦ–ХРМС, ЕА/ЛЦ–ИРМС, ХПАЕЦ–ПАД као и све друге анализе које ради ЕУ кошта 1,7 долара по кг (око 188,70 динара).
Ако бисмо остали на постојећим анализама, пчеларство би неумитно нестало екстремном брзином и тај процес је увелико у току. Зато нема алтернативе борби за склањање фалсификата са тржишта и то је овог тренутка главна активност СПОС-а.
Према информацијама које стижу до нас, тренутно се у Србију увози мед из Русије (бар званично потиче отуда) по 1,3 евра који пролази анализе најбољих европских лабораторија, иако према иновативним анализама у просеку садржи од 20% до 60% страних (додатих) шећера.
Ево и снимка са сајма хране СИАЛ са ког се лично можете уверити у све што је горе написано управо на основу снимка: https://youtu.be/FNIdSod1ANw
ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ И ТЕРОРИЗАМ КАО ЗНАЧАЈНИ ГЕНЕРАТОРИ ФАЛСИФИКОВАЊА МЕДА
Живимо у времену јаких интересних лобија и бескрупулозног профита, па и директног криминала, и то није ништа што нас изненађује. Фалсификоване хране је све више, мед је само један мали део целе приче, нама пчеларима свакако најбитнији.
Промет фалсификоване хране, укључујући лажни мед, део је ширег проблема организованог међународног криминала и све чешће је повезан са прањем новца и финансирањем тероризма. Kриминалне групе користе фалсификовање хране јер носи мањи ризик у односу на трговину дрогом или оружјем, али доноси огромне профите. Према Интерполу и Еурополу, трговина лажном храном, укључујући и лажни мед, млечне производе и маслиново уље, годишње генерише милијарде долара. Ове илегалне активности често укључују софистициране мреже које обухватају произвођаче, дистрибутере и лажне сертификате квалитета.
Мед је међу најчешће фалсификованим прехрамбеним производима јер се лако меша са јефтиним шећерним сирупима, а просечни потрошач тешко препознаје разлику.
Лажна храна је често повезана са прањем новца, где неке од криминалних мрежа користе приход од фалсификованих производа за финансирање других илегалних активности, укључујући трговину људима. Постоје докази да су именоване терористичке организације користиле илегалну трговину прехрамбеним производима, укључујући фалсификовани мед, као део финансирања својих операција, без привлачења пажње власти. Добро информисани чак тврде да је лажни мед, поред дроге, оружја и белог робља, четврта компонента коју терористичке организације користе како би обезбедиле своје финансирање.
Владе широм света појачавају контроле како би спречиле да приход од фалсификоване хране заврши у рукама криминалних организација. Еуропол и Интерпол редовно спроводе акције против трговине фалсификованом храном, а једна од највећих операција (ОПСОН) запленила је тоне лажног меда, вина и других производа широм света.
Без строжих регулација и бољих метода анализе (попут изотопских метода за детекцију фалсификата), фалсификатори настављају да експлоатишу глобална тржишта. Фалсификована храна није само превара потрошача већ и озбиљна претња јавној безбедности. Приходи од продаје лажне хране користе се и за финансирање организованог криминала и тероризма. Због тога је кључно инсистирати на строжој контроли квалитета хране и транспарентности у ланцима снабдевања како би се сузбила ова врста економске и безбедносне претње.
Борба против фалсификовања хране и потрага за аутентичном храном данас су глобални изазови. Све је више хране на тржишту која је све, само не храна са природном хранљивом вредношћу, већ се све чешће ради о сурогатима и преварама.
Развијене и самосвесне земље су увеле велике подстицаје за производњу аутентичне хране, али и поред свега, бројне су манипулације на тржишту. Јер, манипулација је увек било и биће.
НОВА ПРЕТЊА ПЧЕЛАРСТВУ
Поред класичних фалсификата, постоје и условно речено фалсификати који су заправо лажно декларисани производи и прете пчеларству на један другачији начин. Међу њима се издваја тренд производње такозваног ”веганског меда”.
Оно што је привукло пажњу светске пчеларске јавности, јесте и покушај легализовања производње ”меда” без пчела. Питате се како је то могуће? Данас, у 21. веку, све је могуће. За такав изум не треба бити Никола Тесла, али очигледно треба бити Србин?
Прича на једном чувеном америчком пчеларском интернет порталу почиње реченицом: „Осим ако не живите у пећини, вероватно знате да су пчелиње заједнице угрожене и да нестају широм света. То се дешава због глобалног загревања, употребе пестицида, стршљена убица“.
Прича се наставља речима да све наведено представља изазов за индустрију меда вредну 7 милијарди долара, те да фокус на производњи меда сам по себи представља шири проблем за пчелињи екосистем (?), пошто се домаће медоносне пчеле такмиче са дивљим пчелама за храну и на крају могу наштетити биодиверзитету (?).
„Све то је разлог зашто је један члан српске пчеларске индустрије, по имену Дарко Мандић, постао фасциниран идејом да производи мед без пчела. Ако вам ово звучи лудо, не брините, Дарков ускоро сарадник Aaron Schaller, у почетку је сматрао да је то луда идеја“, преноси чувени портал www.beeculture.com дана 4. фебруара 2021. године.
Али на крају, и господин Шалер, који се представља као научник са Универзитета Беркли у Калифорнији, увидео је потенцијал у производњи ”меда без пчела”, и онда се родио стартап пројекат „MeliBio“ вредан чак 850.000 долара! Одатле, овај новоосновани стартап је преусмерен на фонд „Big Idea Ventures“, који је помогао да се пројекат производње меда без пчела убрза и што пре реализује?
Компанија је ”развила технологију” за стварање меда који ће опонашати укус и текстуру (?) правог меда, све без пчела. Како је Дарко рекао у једном подкасту, „MeliBio“ користи ферментацију да би у суштини створио поступак којим и саме пчеле претварају нектар у мед?
У целој пратећој причи малтене се тврди како пчелари малтретирају пчеле одузимајући храну од њих, те им то шкоди, да цитирамо „производња меда у садашњем облику штети пчелама“!!! А ради се о чистој замени теза. Да нема пчелара који виде свој интерес у прикупљању меда, пчела одавно не би било на планети, јер би угинуле од варое. Познато је да само пчелари данас одржавају пчеле живим из свог интереса, чиме заправо штите интерес од пчела целог човечанства, јер да пчелари не гаје пчеле и не сузбијају вароу, ниједно пчелиње друштво без третмана не би преживело дуже од две, максимално три године. Овакве наопаке тезе могу бити прихваћене само од људи који у глави немају никаква знања о пчелама или су потпуно наивни. Надамо се да вегани, којима је ова „причица“ намењена, то ипак нису.
Јер, још 1995. године започело је озбиљније истраживање угрожености инсеката укључених у опрашивање биљних култура. Подаци до којих се дошло (Stephen Buchmann, John S. Ascher, 2005) су фрапантни, јер указују чак и на фактичко изумирање појединих врста дивљих опрашивача! То је страшна вест!
Једна Kомисија националног истраживачког савета Академије наука САД-а испитивала је статус опрашивача и могуће опадање њиховог броја за територију САД-а, Kанаде и Мексика. Животиње које обављају опрашивање (пчеле, слепи мишеви, бубе, птице, лептири, муве, осе, мољци) доносе немерљиву економску и еколошку корист људима, биљкама цветницама и природи. Пчеле су најдоминантнији и најспецијализованији опрашивачи, има око 17 000 познатих врста пчела (Michener C. D, The bees of the njorld, The Johns Hopkins University Press, Baltimore and London, 2000), јер живе у узајамно корисној заједници са већином од 250.000 скривеносеменица на планети. Заправо, врста пчела има много више, с обзиром да постоје многе неописане врсте, а стално се откривају и нове, нарочито у пустињама дуж медитеранске обале или од шума централне Америке до пустиње Атакама у северном Чилеу. Опрашивање резултује производњом воћа и поврћа које има незаменљиву улогу у људској исхрани. Скорија сазнања указују да губимо дивље опрашиваче и њихове еколошке услуге на глобалном плану због уништавања станишта и других узрока, те да би могли да се суочимо са кризом у опрашивању пољопривредних култура.
Популација опада, и чак се бележи искорењеност и код тако добро познатих група као што су пчеле и бумбари. У Великој Британији, домаћа црна медоносна пчела и извесна врста бумбара више не постоје! Састављена је црвена листа угрожених пчела у Европи (њих неколико). Xerces Society из Портланда у Орегону саставило је црвену листу за Северну Америку (лептири и пчеле). Утврђен је пад броја узгајаних друштава омиљене безжаочне пчеле Маја Melipona beecheii на полуострву Јукатан у Мексику за невероватних 93% само током 25 година. Од 60 Hylaeus (Nesoprosopis) spp. (пчеле са жутим лицем, ендемска врста хавајског архипелага), 8 њих није скоро забележено, а историјски су познате са станишта која су сада озбиљно оштећена или уништена. Пацифички Френклинов бумбар (Bombus franklini) није пронађен у скоријим истраживањима. Његови блиски сродници (Bombus accidentalis из западног дела и Bombus affinis из источног дела Северне Америке) су нестали са већег дела своје територије крајем деведесетих година прошлог века, вероватно због ноземозе или неких паразита које су донели бумбари из увоза (због „појачаног“ опрашивања). Још једном се потврдило да међународни транспорт живог света може донети много несагледивих невоља, баш као што је током историје и доносио (кромпирова златица, кукурузна златица, филоксера, пламењача кромпира, бактеријска пламењача воћа, вароа, мала кошничина буба, мале богиње и слично). Неколико врста бумбара (заједно са својим паразитима) је пребегло или је намерно уведено у земље и континенте где се никада раније нису појављивале. Велике популације уведених врста бумбара у Чилеу и Тасманији изазивају еколошке проблеме, укључујући и конкуренцију за нектаром и поленом са домаћим пчелама (Hingston A. B, McQuillan P. B, 1999). Зато је недавни увоз у САД обављен врстама пчела (Osmia cornifrons, Anthophora plumipes) чија је биологија слична као код домаћих врста. Али, последице и оваквих „селидби“ остају непознате и непредвидиве! Управо приликом пуштања Osmia cornifrons у Мериленду, испоставило се да је она са собом донела и свог паразита (јапански торимидни паразитоид) (Grissell E. E, 2003). Последице се не могу ни претпоставити.
Све ово пишемо да бисмо схватили да смо ремећењем природе и неумереном жељом за профитом и другим ”генијалним” идејама савременог човека, довели друштво у незавидну ситуацију из које нећемо лако изаћи, посебно уз сталну појаву нових ”бизнисмена” који су спремни да униште и читав свет, ваљда само да би његово уништење гледали из свог енормног богатства. Десетковање дивљих опрашивача (ремећењем природе али и нестручном употребом пестицида у пољопривреди) довело је до тога да гајена медоносна пчела полако, али сигурно, постаје доминантни инсект опрашивач без алтернативе. Зато свака тврдња лажних стручњака да пчелари малтретирају пчеле, уместо да се подрже њихови интереси за гајењем пчела, води човечанство у пропаст и глад.
Такође, занимљиво је да је споменути Дарко Мандић до недавно у Србији био директор фирме ”Медино” из Крњева која откупљује и пласира мед, и тада му није сметало што су његови кооперанти „штетили“ пчелама док је примао плату у тој фирми. Такође, након тога, јер је СПОС ипак имао коректне односе са њим, замолили смо га да одржи обуку тадашњим кандидатима за запошљавање у СПОС-у, што је он и учинио и то без накнаде на чему му се захваљујемо, те је 6 кандидата одслушало његова заиста корисна предавања о томе како се откупљује и пласира мед. Током предавања је говорио да има у плану да се у наредном периоду и даље бави медом, и то тако да ће ићи дотле да ће мед који ће он пласирати бити толико сиров да ће чак садржати и делове пчела, односно да ће толико бити изворан и природан. Међутим, профит га је сада очигледно одвео на сасвим другу страну, те је погазио своје планове. Пчеле и сирови мед му напрасно више нису битни.
Наравно, нико њему ни његовим партнерима не брани да раде то што раде, али за њих имамо само једну поруку: НИКАДА ВИШЕ немојте користити реч мед у описивању вашег производа, јер је то противзаконито, и НИКАДА ВИШЕ немојте богохулити и рећи да пчелари малтретирају пчеле, јер без пчелара данас пчела на планети не би било, а самим тим ни две трећине хране коју једемо и ми и вегани! Наиме, ваш производ није производ пчела и самим тим се не може називати медом! Никако се не може рећи да је то мед без пчела! То може бити само некаква слатка материја густине меда, и то је једини начин да се може и сме споменути реч мед када се описује ваш производ по законима било које државе на планети. Мед у кошници не настаје никаквом „ферментацијом“, већ уклањањем вишка воде из нектара и додавањем нектару разних биолошки активних продуката пчела (ензима и других протеина), што ниједна лабораторија не може да замени. Чак и када би могла (а не може) то се не сме називати медом, јер то НИЈЕ производ пчела, већ је вештачка творевина.
Жао нам је што ће вегани можда „падати“ на причу да је то „мед без пчела“, али даме и господо, то није нити икада може бити мед. Мед могу створити САМО ПЧЕЛЕ. То што ви „стварате“ назовите некако другачије, јер ви нисте пчеле! Такође, вегани треба да знају да су управо пчеле због своје опрашивачке улоге створиле већину биљне хране коју они конзумирају, па ако им то смета, не знамо зашто је онда уопште једу кад је и она условно речено ”животињског порекла”.
И Светска пчеларска федерација Апимондија се јасно дистанцирала од тзв. веганског меда о чему детаљније можете прочитати у часопису ”Српски пчелар” за децембар 2023. године на 755. страни.
Mи, чланови СПОС-а, наставићемо да гајимо пчеле, и да своју децу хранимо медом из кошнице, онаквим каквим су га пчеле направиле, обогатиле свим својим ензимима и корисним супстанцама, и дале нам на коришћење. Нема лаких циљева у животу. Наш циљ мора бити ПЧЕЛИЊИ МЕД. Наш циљ мора бити НАШ МЕД.
РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА И СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ У БОРБИ ПРОТИВ ФАЛСИФИКАТА МЕДА
Иако немају довољно правог оружја, у целом свету се такође сви грчевито боре против фалсификата. И руски председник Владимир Путин потписао је закон против фалсификата меда 27. новембра 2023. године. Од 1. децембра 2023. године у Руској Федерацији је почела велика контрола меда у малопродаји и на сајмовима у циљу сузбијања продаје фалсификованих производа. Развој пчеларства у Руској Федерацији, укључујући и извоз, био је спутан недостатком законског дефинисања појма меда. Недостатак формулисаних критеријума за идентификацију меда омогућавао је његово фалсификовање великих размера. Законом који је потписао руски председник Владимир Путин елиминисана је постојећа правна празнина, у оквиру тренутних лабораторијских могућности.Раније је основном федералном закону о пчеларству недостајала јасна дефиниција меда. Сада је дата не само дефиниција пчелињих производа већ и захтеви за њихове карактеристике квалитета. Ово ће смањити удео фалсификованих производа на тржишту. Мед је један од најпопуларнијих производа међу Русима – конзумира га 82% становништва.
Нажалост, Руска Федерација у овом тренутку не располаже иновативним методама за анализирање меда. Научници из Руске Федерације дошли су 18. марта 2025. године у Аналаб из Панчева да виде како је могуће да мед који пролази анализе у Немачкој, падне на анализама у Србији. Ради се о меду који је у Србију увезен из Руске Федерације, а ”оборен” недавно уведеном граничном контролом од стране Аналаб лабораторије новом методом EIM–IRMS, након што је СПОС постигао такав договор са врхом државе.
Иначе, нова иновативна метода за анализу меда (млека, вина, ракија…) EIM–IRMS успешно открива све врсте страних (додатих) шећера у мед, што тренутно не може ниједна друга метода на свету (страница 27 ОВДЕ).
Лабораторију Аналаб су посетили следећи стручњаци из Руске Федерације, из њиховог врховног тела за безбедност хране (Федерална служба за ветеринарски и фитосанитарни надзор):
Бобров Антон Владимирович, начелник одељења ФГБУ ВНИИЗЖ (Федерална државна буџетска установа ”Федерални центар за заштиту здравља животиња”, линк на сајт ОВДЕ.
Тишченко Виктор Владимирович, заменик руководиоца ИЦНМВЛ ФГБУ ВНИИЗЖ.
Козлов Михаил Андрејевич, специјалиста ФГБУ ВНИИЗЖ.
Са њима је дошла и представница амбасаде Руске Федерације у Србији госпођа Екатерина Фомина, као и трочлана делегација наше Управе за ветерину Министарства пољопривреде Зоран Маринковић, Емина Милакара и још један ветеринарски инспектор коме се извињавамо јер му не знамо име.
У лабораторији су саслушали све о новој акредитованој методи, сагледали цео процес, и упознали се са свим детаљима који су их занимали.
Имали су прилике да упознају и супругу Ивана Смајловића, иначе Рускињу, др сц. Маргариту (Анатољевна Зенина) Смајловић, инжењерку технологије алкохолних пића и прву руску докторку техничких наука из области испитивања аутентичности вина и изотопским методама за аутентичност хране уопште, која је дипломирала и докторирала на Московском државном универзитету прехрамбених производних технологија. Овај универзитет је један од највећих техничких универзитета у Русији за обуку стручњака за прехрамбену индустрију, агробизнис и биотехнолошку индустрију.
У сваком случају, видели су и разумели да је ЕИМ–ИРМС сасвим нови ниво прецизности у аналитици, нешто што Руска Федерација реално нема, као ни било ко други у свету. Аналаб им је понудио сваки облик сарадње који они буду желели. Рекли су да тешко да неко може да се пореди са овом методом која је врло специјализована и доста осетљивија у односу на све што се тренутно ради у свету, те да се надају да ће се наредног пута срести у Москви.
И у САД почињу да дувају слични ветрови. Након годину дана интензивног рада заједно са представницима Грегом Стубијем (Greg Steube, републикански представник Флориде), Џимијем Панетом (Jimmy Panetta, демократски представник Калифорније), и сенатором Томијем Табервилом (Tommy Tuberville, републикански представник Алабаме), Удружење произвођача меда (АХПА (American Honey Producers Association (AHPA)) прославило је 13. марта 2025. године представљање „Закона о интегритету меда“ сенатора Табервила, о коме ће се расправљати током 119. заседања Конгреса Сједињених Америчких Држава (2025–2026) под законом С.1028.
Најновији преседан у законодавној грани САД јесте извештај Рене Џонсон (Renée Johnson), специјалисте за пољопривредну политику, који је 5. августа 2022. објавила Конгресна истраживачка служба под насловом „Текући напори за решавање проблема преваре и фалсификовања меда“. У њему Рене истиче да је 2021. године домаћа производња меда једва премашила 50.000 тона, а увоз је био око 220.000 тона, закључујући да: „У следећем закону Конгрес треба да размотри политику усмерену на превару, фалсификовање и погрешно означавање меда“. Она такође предлаже сарадњу са савезним агенцијама на утврђивању стандарда идентитета за мед.
У изјави Стивена Која (Steven Coy), коју је објавио Амерички пчеларски магазин Би Калчер (Bee Culture), председник АХПА наводи:
„Овај закон предузима кључне кораке у решавању фалсификата како би потрошачи били сигурни да је њихов мед природан, добар и здравствено исправан. Закон ће, такође, помоћи да се изједначе услови за поштене америчке пчеларе који су превише година морали да се такмиче са фалсификованим производима. Рачунамо на сарадњу са Конгресом и ФДА у примени овог здраворазумског закона за враћање правичности на тржиште и сигурности за потрошача“.Извор: beeculture.com
Пчелар и републикански представник Мајк Езел (Mike Ezell), из 4. округа Мисисипија, коспонзор закона, рекао је:
„Произвођачи меда широм Америке напорно раде на испоруци чистог, природног производа, али лоши актери поткопавају наше напоре преплављујући тржиште фалсификованим медом.“ Извор:steube.house.gov
Кључне одредбе Закона о интегритету меда:
– Ствара савезни стандард идентитета за мед: захтева од ФДА да успостави формалну дефиницију и стандард за мед како би се спречило погрешно означавање и како би се обезбедио интегритет производа;
– Побољшава федерални надзор: налаже министру за здравство да поднесе извештај Конгресу са детаљима о принудним мерама против фалсификованог и погрешно брендираног меда;
– Налаже уништавање фалсификованог меда: осигурава да, када се открије лажни мед, он буде уништен, чиме се штите потрошачи и поштени пчелари.
Иницијатива се коначно појавила када антиувозне акције које је промовисала сама АХПА нису дале очекиване резултате, посебно оне усмерене против меда из Индије, и најмање 14 година након онога што је постало познато као највећа превара у историји америчке царине. Компаније као што је Alfred Wolf GmbH, са подружницом у Чикагу, избегле су плаћање царине веће од 80 милиона долара у 2010. години; осим тога, Фарме Гроеб (Groeb Farms) у Мичигену такође су купиле кинески сируп увезен из Малезије, Монголије, Тајланда и Вијетнама и продавале га као мед у САД, што је резултирало преваром од 78 милиона долара између 2008. и 2012. године; а други су наводно избегли дажбине веће од 33 милиона долара…
Подсетимо, царина која је имала за циљ да заустави увоз и продају иностране робе по ценама знатно нижим од домаћих, уведена на кинески мед 2001. године, износила је 221%, па је одговарајући просечни порез износио 2,63 долара по килограму. Дакле, у ова три примера више од 70.000 тона сирупа продато је и конзумирано као мед унутар САД.
Извор: „Спољна трговина, панорама у Сједињеним Америчким Државама“ Фернанда Естебана (Fernando Esteban), цитати Рона Фипса (Ron Phipps), у „American Bee Journal“ и разним документима у Espacio Apícola бр. 104 – март 2013 (Espacio Apícola No. 104). Извор: Фернандо Естебан (Fernando Esteban), информације које је генерисао „Espacio Apícola“, аргентински часопис за пчеларе apicultura.com.ar
ДА ЛИ СЕ ТРЕБА БОРИТИ ПРОТИВ ФАЛСИФИКАТА?
Иако је ово наизглед бесмислено питање, ипак постоје пчелари који сматрају да то не требамо да радимо. СПОС верује да сваки прави пчелар на ово питање одговара са ДА. Стога веома изненађује велики отпор неких пчелара борби СПОС-а против фалсификата. Чак наводе како СПОС том борбом наноси штету пчеларству, па је овде право место да и то разјаснимо, пре него кренемо на практично решавање проблема који евидентно имамо у нашем пчеларењу а које морамо решити како бисмо имали будућност.
Наиме, данас је око 8 тегли од 10 у маркетима Србије неисправан мед, односно сурогат (фалсификат) меда. До пре годину дана било их је чак 9. Према томе, ми пчелари продамо само 2 од 10 тегли у маркетима, преосталих 8 су фалсификати (сурогати) меда и све то потрошачи поједу.
Који је наш избор у овој ситуацији?
НЕ ПРЕДУЗИМАТИ НИШТА?
Овај избор нас води до тога да ће ускоро свих 10 тегли бити сурогат (фалсификат) меда, и пчелара ту више неће бити. Када не буде правог меда као конкуренција лажном у трговинама, временом ће цена сурогата падати, јер ће фалсификатори конкурисати један другом (док за сада цену држе углавном нешто испод нивоа правог меда, како не би били исувише ”сумњиви” потрошачима). Такву ситуацију већ имамо на сцени у малочас споменутој Великој Британији, где је фалсификовани мед у трговинама спао на невероватних 2,21 фунту за килограм (и то спакован у 3 стаклене тегле од по 340 грама ”меда”), што у динарима износи 309 динара по средњем курсу на дан 20. марта 2025. године, а тамо је према неким истраживањима чак 96% фалсификата меда у маркетима. И у Србији се увелико појавио мед из увоза који пролази све европске анализе, а приватни пакери га нуде трговинама по цени од 380 динара за теглу од 900 грама, док му је увозна цена 1,3 евра по килограму са испоруком. Значи да је учешће тог ”меда” у цени од споменутих 380 динара, свега 137 динара, па онда нека пчелари сагледају размере профита приватних несавесних пакера.
СПОС сматра да је овај пут раван самоубиству. Спуштање цена фалсификата у маркетима у којима више не би било правог меда, створиће перцепцију јавности да је мед појефтинио, и пчелари више неће моћи да продају ни половину меда који су до сада продавали на кућном прагу. Притисак ниских цена у маркетима натераће пчеларе да спуштају цене правог меда, а на крају ће и напустити пчеларство, јер производна цена правог меда расте из дана у дан, нема ни говора о смањењу трошкова, јер су сви инпути у узлазној путањи, док евро упорно девалвира. Прича да треба смањити трошкове производње стоји, али апсолутно никакво смањење трошкова производње не може парирати цени меда од 1,3 евра по килограму са испоруком и свим потребним анализама!
Теза да дискусијом у јавности о фалсификатима меда обарамо продају меда код пчелара није ништа друго него незнање односно непознавање ситуације, или је само глас фалсификатора кроз уста наивних или лажних пчелара, јер се данас многи нажалост продају и за ручак, а камоли за неке новце.
Ствар је веома једноставна као и читава економија. Ако јавност не буде спознала стварно стање у маркетима, и даље ће куповати фалсификате. СПОС је управо запазио да је јавна кампања против фалсификата подигла продају меда бренда ”Наш мед” у једном од наших највећих маркета за 29%, а то нам јављају и многи пчелари који се озбиљно годинама баве организованом малопродајом меда. И пчеларе појединце позивамо да бесплатно приступе СПОС-овом стандарду квалитета ”Добра пчеларска пракса” и да бесплатним маркетингом који спроводи СПОС, повећају и продају свог меда у тегли СПОС-а, као што су то први успешно учинили пчелари Бачке масовном употребом тегле СПОС-а, а они пчелари који су међу првима почели са таквом продајом кажу да потрошачи више и не желе да купују мед у другим теглама. Томе ће, осим јавне кампање против фалсификата и истицања предности куповине меда на кућном прагу пчелара или њиховог бренда ”Наш мед” у маркетима, допринети и мобилна апликација МЕДОТЕКА која се управо тиме бави, да споји потрошаче и праве пчеларе чланове СПОС-а.
Иначе, многи пчелари површно приступају СПОС-овом стандарду квалитета ”Добра пчеларска пракса”, сматрајући да је СПОС-ова тегла скупа, али ако се озбиљно баве пласманом меда на ЛЕГАЛАН начин, онда је СПОС-ова тегла НАЈЈЕФТИНИЈА, само што се нико не удубљује у ценовну анализу до краја. Јер, производња саме тегле тренутно је скупља због малог тиража (када је сви будемо користили тираж ће бити драстично већи а цена се малтене изједначити са било којом другом теглом), али у комплету са законски обавезном етикетом и поклопцем, она је заиста најјефтинија, јер је штампа етикете и набавка поклопаца најјефтинија могућа, далеко испод цене када пчелар сам штампа етикете, када је њихова цена због ултра малог тиража и по десет и више пута скупља. Зато је легална продаја меда, што се тиче амбалаже, доста јефтинија у СПОС-овој тегли, плус што имате бесплатни маркетинг који спроводи СПОС за бренд наших пчелара, односно чланова СПОС-а. Уосталом, теглу смо и направили због борбе са фалсификатима али и појефтињења трошкова паковања и маркетинга.
БОРИТИ СЕ ПРОТИВ ФАЛСИФИКАТА?
СПОС сматра да је ово једина могућа опција, управо из горе наведених разлога. До скоро смо имали проблем у овој борби, пошто су у Србији могли да се открију само страни шећери од Ц4 биљака (кукуруз, шећерна трска, сирак), док додати шећери од Ц3 биљака (шећерна репа, пшеница, пиринач, кромпир, јечам, жито и друго) једноставно нису могли да се открију, а у иностранству само делимично. У међувремену су наравно фалсификатори меда то схватили и прешли на употребу шећера односно пречишћених шећерних сирупа малтене искључиво од Ц3 биљака, а професионални фалсификатори су разрадили технолошке процесе да заобиђу све актуелне европске анализе меда.
Најтрагичније у целој причи јесте што чак и већина европских лабораторија о томе ћути, или што би наш народ рекао ”праве се мртви”, покушавајући да на старим методама зараде још који динар тј. евро, све док буде могуће. У целом том процесу као да никога не интересује што ће пчелари и пчеле нестати (са свим пратећим застрашујућим последицама по човечанство), а још мање шта једу потрошачи. Ваљда се полази од тога да је битан само профит, што је звезда водиља већине данашњих ”бизнисмена” који својим лобијима и коруптивним радњама чине све да се закони не би ни примењивали ни унапређивали.
У целој овој ужасној причи, једина нада у опстанак јесте управо примена нових иновативних метода анализе меда. Српска метода ЕИМ–ИРМС је тренутно једина на свету која поуздано утврђује присуство свих врста страних шећера у меду, и веома је осетљива, што значи да открива стране шећере и када их у меду има 5–10%. И досадашње методе могле су да откривају минимално 7% додатих шећера, али савремена технологија пречишћавања додатих шећерних сирупа довела је до тога да те анализе више нису релевантне, јер савремени фалсификати пролазе све досадашње анализе.
Погон ”Наш мед” користи ову ЕИМ–ИРМС анализу за сав нови откуп меда почев од 17. новембра 2023. године, а знак лабораторије Аналаб која ју је патентирала на етикету ставља на све нове серије упакованог меда почев од 27. јануара 2025. године. Тиме гарантујемо себи да не можемо доћи у ситуацију да направимо штету Погону ако се сутра у промету пронађе неисправан мед, али пре свега гарантујемо потрошачима да купују апсолутно проверен и исправан мед, као ниједан други у свету у овом тренутку.
СТАЊЕ НА ТРЖИШТУ СРБИЈЕ
Новом иновативном акредитованом методом ЕИМ–ИРМС утврђено је у организацији покрета потрошача из Панчева да септембра 2023. године 88% меда у великим маркетима у Србији није било исправно, тј. садржало је стране шећере. Годину дана касније, Удружење ”Заштита потрошача” из Београда је користећи исту методу, утврдило да се за годину дана проценат фалсификата смањио на 79,13%, што је за скоро 8% мање него раније, али наравно и даље превише. С обзиром да то значи да се количина правог пчелињег меда у трговинама Србије малтене дуплирала за годину дана (+74%), то је уједно и најбоља потврда да је притисак јавности изузетно важан и да треба наставити са активностима СПОС-а на обавештавању јавности о стварном стању у трговинама, како би што више меда наших пчелара завршило у трговинама.
Погон „Наш мед“ је прошао овај строги тест оба пута, на наше велико задовољство, наравно и на понос наших пчелара.
СВЕ О НОВОЈ МЕТОДИ ЗА ПОТВРДУ АУТЕНТИЧНОСТИ МЕДА: ЕИМ–ИРМС
(напомињемо да је текст овог поглавља високо стручан и није разумљив лаицима, али ће га разумети сви који су имали добре оцене из хемије)
За сада, сходно нашим сазнањима, на планети постоје само три иновативне методе за анализу меда. Две су ДНК методе (једна из Естоније а друга из Аустрије) али су обе још увек неакредитоване и њима се не могу обављати званична испитивања, а једна је српска по имену ЕИМ–ИРМС, која је акредитована по европским стандардима, коју је изумео и патентирао наш стручњак, дипломирани инжењер прехрамбене технологије Иван Смајловић из Панчева.
Метода ЕИМ–ИРМС (Ethanol Isotope Measurement – Isotope Ratio Mass Spectrometry) је алтернатива читавом низу веома скупих изотопских метода које се раде у Европи, а пошто европске лабораторије користе 4 методе, потребне су нам само ЕА–ИРМС и ЕИМ–ИРМС метода за одређивање присуства страних шећера. Такође, EIM-IRMS је једина метода на свету која може квантитативно открити присуство инвертног шећерног сирупа пореклом од шећерне репе.
ЕИМ–ИРМС се заснива на одређивању релативног односа неизменљивих стабилних изотопа водоника у етанолу, јер се етанол показао као најбољи биомаркер за одређивање ботаничког порекла сировине која се користи за производњу. Пошто је ЕИМ–ИРМС метода заснована на истој научној платформи коју је успоставио проф. др Жерард Мартен (Gerard Martin) пре 30 година, онда је јасно зашто је ЕИМ–ИРМС тренутно једина метода која може да открије присуство и Ц4 и Ц3 индустријских шећера у меду.
У свом научном раду проф. др Жерард Мартен је закључио да ће релативни однос атома деутеријума и водоника на метилској групи етанола (D/H)I дати одређене информације из ког ботаничког извора потиче сировина – Ц3 (шећерна репа, кромпир, пиринач, пшеница, житарице итд) или Ц4 (кукуруз, шећерна трска, сирак). Развој његове СНИФ–НМР (Site Natural Isotopic Fractionation – Nuclear Magnetic Resonance) методе која је успостављена као званична ОИВ (Међународна организација за вино и винову лозу – International Organization for Vin and Wine) метода за производњу вина створила је пут за будући развој ЕИМ–ИРМС методе.
ЕИМ–ИРМС је увео нови аналитички параметар (δDn вредност етанола – који одговара неизменљивим водониковим стабилним изотопима у етанолу са метилске и метиленске групе). ЕИМ–ИРМС је показао бољу диференцијацију између етанола различитих ботаничких извора, јер је скала у ‰ (промилима) у поређењу са скалом у ppm, што је случај код СНИФ–НМР.
Боклирањем доприноса са метиленске групе етанола (D/H)II са ЕИМ–ИРМС могуће је уочити разлику која долази само од метилске групе етанола, чиме се добија информација о ботаничком пореклу анализираног узорка. У случају меда у односу на различите индустријске шећерне сирупе, то би значило да се открије присуство различитих индустријских шећера у меду. Током последње 4 године „SuchAQuality” HORIZON пројекта Европске комисије, анализирано је преко 2.500 узорака меда из различитих делова света, као и стотине шећерних сирупа различитог ботаничког порекла из Ц3 и Ц4 биљака из различитих делова света (од Аустралије, преко Индије и Пакистана, Европе, до Мексика и Чилеа) и утврђени су референтни опсези за δDn вредности етанола из узорака ферментисаног меда у којима ће се наћи аутентични мед. Извршене су комплетне валидације које су укључивале одређивање прецизности (поновљивост и репродуктивност), тачности (упоредне студије са другим методама), линеарности, проширене мерне несигурности итд. Корелиране вредности етанола δDn са вредностима етанола δ13C из ферментисаног меда изгледа како следи на слици бр. 1.
Слика 1:
ЕИМ–ИРМС: Табела аутентичности меда
Такође, током досадашњег научног рада аутора и у сарадњи са Stellenbosch универзитетом из Западног Кејпа, Јужна Африка (Western Cape, South Africa) анализиран је сет од 25 узорака из Јужне Африке коришћењем ЕИМ–ИРМС, a за које се раније сумњало и у којима је претходно откривена превара на основу неких других аналитичких параметара (δ13C у меду, ХМФ, дијастаза, повећана влага у меду, ЛЦ–ХРМС, присуство индустријских ензима у меду итд). Од 25 узорака, 2 узорка су била аутентична. ЕИМ–ИРМС је потврдио 19 лажних и 2 аутентична узорка меда, што представља 84 % потврду на укупан број тестираних узорака. За 2 узорка за које се сумњало да су фалсификовани, наведени су разлози:
1– Малопродајни мед купљен у Западном Кејпу. Жалба да није прави мед, вероватно фалсификован;
2&3– Увезени мед – малопродајни узорак – за који се сумња да је фалсификован;
4– Сумња се да је фалсификован. Тестирано „зелено“ – веома висок садржај влаге (слика 2).
Слика 2: Узорци лажног меда – Јужноафричка Република
ЕИМ–ИРМС показала је невероватну линеарност стандардном додатку инвертног шећерног сирупа из шећерне репе и тако постала једина метода у свету која има могућност детекције овог шећерног сирупа у меду (слика 3).
Слика 3: Стандардни додатак инвертног шећерног сирупа од шећерне репе у мед
У оквиру пројекта “ SuchAQuality ” HORIZON урађена је и експериментална студија са исхраном пчела и откривањем храњења пчела у Јужној Африци. Прихрана је пчелама у кошницама додавана на почетку сезоне, док је у другом делу сезоне, након претходног врцања и пред крај сезоне (август), поново извађен сакупљени мед, али овога пута без прихране. Кошнице су распоређене на истој локацији, мед сакупљен од групе различитих врста биљака, малих жбунова које цветају и дају мед током целе сезоне под групним именом Fynbos (слика 4).
Слика 4: Детекција прихрањивања пчела – Јужноафричка Република
Још једна студија прихране пчела је спроведена у Турској у оквиру пројекта ТУБИТАК (о коме смо већ писали). Прихрана је вршена различитим типовима Ц3 и Ц4 шећерних сирупа као што су нискаприхрана (1 кг дневно), средња прихрана (2 кг дневно) и висока прихрана (3 кг дневно). ЕИМ–ИРМС је у корелацији са вредностима δ13C из меда и протеина меда детектовао све фалсификоване узорке меда – жуте кластере на следећим графиконима (слика 5).
Слика 5: Диференцијација етанола различитог ботаничког порекла – мед, Ц4 индустријски шећерни сирупи, Ц3 индустријски шећерни сирупи, лажни мед направљен прихрањивањем пчела разним шећерним сирупима
ЕИМ–ИРМС метода је такође у стању да утврди присуство страних линеарних олигосахарида(линеарни у простору) који нису природно присутни у меду. Линеарни олигосахариди настају као нуспроизводи хидролизе у процесу производње шећерних сирупа од скробних сировина као што су кукуруз, пшеница, кромпир, јечам, пиринач, житарице итд. Као такви, за разлику од природних цикличних олигосахарида (разгранати у простору) који су природно присутни у меду, ензими их хидролизирају до коначних ферментабилних шећера – глукозе и фруктозе. Коришћењем ензимског аналитичког кита пре почетка алкохолне ферментације током припреме узорка меда, а пре алкохолне ферментације, уколико су присутни ови виши шећери и крајњи декстрини, они ће бити хидролизовани и затим претворени у етанол током алкохолне ферментације. Разлика од више од 2,5 ‰ (проширена мерна несигурност) у вредности δDn између нетретираног и узорка третираног ензимским китом ће указати на присуство страних линеарних олигосахарида у меду (слика 6).
Слика 6: Детекција присуства страних линеарних олигосахарида пореклом из скробних сировина у меду
Урађена је упоредна студија на 14 узорака меда између следећих скупова метода у табели:
|
1. |
NMR- Profiling |
EIM-IRMS |
|
2. |
LC-Orbitrap-HRMS |
|
|
3. |
Олигосахариди у меду (HPLC-ECD) |
|
|
4. |
13C-LC-IRMS (C4/C3-шећери), мед |
EA-IRMS (AOAC 998.12) |
|
5. |
EA-IRMS (AOAC 998.12) |
|
|
6. |
β- Фруктофуранозидаза (мед-страна инвертаза) Активност (мед-страна инвертаза), HPLC-RI |
Инвертазни број |
Код три узорка утврђено је присуство индустријске инвертазе, што је потврђено и испитивањем инвертазног броја.
На крају, као закључак, ЕИМ–ИРМС је акредитована метода у складу са ISO/IEC 17025:2017 и спроводи се у АНА ЛАБ ДОО Панчево, Република Србија. Представља нову границу у испитивању аутентичности меда и карику која недостаје у изотопској анализи меда. То је директна и циљана метода за откривање присуства јефтинијих индустријских Ц4 и Ц3 шећерних сирупа у меду. Користи се за испитивање аутентичности меда у складу са међународним прописима о меду. И што је најважније, ова метода не греши. Можда неки ретки узорак меда са додатим страним шећерима промакне због неких својих специфичности, рецимо прениског процента додатих шећера, али то је занемарљиво.
Такође, било је тврдњи да соја итекако меди (а да у њеном нектару има нечега што даје лажно позитивне резултате овом методом). Јавио нам се пчелар који је тврдио да сем соје у околини пчелињака није било апсолутно никакве друге паше километрима далеко, те да је он врцао мед од соје. Послали смо и тај узорак меда на анализу, анализа је показала да се ради о природном меду. Такође је овом анализом анализиран мед из свих делова света, чак и мед од мануке са Новог Зеланда, грешки није било јер их и не може бити. У овој методи нема ничег скривеног и чудног, напротив, некорумпираним стручњацима је све јасно. На жалост има много оних других који имају неке личне интересе. Ових дана смо имали случај једног таквог из Велике Британије, и чудом смо се чудили какве је небулозе писао на једној друштвеној мрежи. И тоталним лаицима је јасно чије ставове заступа и који му је циљ. Притом, за ову методу вероватно још није ни чуо.
Наставак текста у коме се налазе практична решења наведених проблема доступан је само члановима СПОС-а који могу наставити са читањем након логовања на сајт СПОС-а шифром и контролним кодом са своје ИД чланске карте.
Преузимање информација са заштићеног дела сајта СПОС-а и прослеђивање трећим лицима је кривично дело, а санкционише се и одредбама Статута СПОС-а.
Šalje se...