Својевремено смо објавили приказ резултата истраживања да се вароа првенствено храни масним ткивом, а не хемолимфом („Српски пчелар“ 3/2019 и https://spos.info/varoa-se-prvenstveno-hrani-masnim-tkivom-medonosne-pcele-a-ne-hemolimfom/) којима је оповргнут до тада широко распрострањен став да се вароа храни хемолимфом пчела.
Данас, пет година касније, истраживачки тим из Државнe лабораторије ресурсних инсеката, Института за пчеларска истраживања, Кинеске академије пољопривредних наука у Пекингу, објавио је резултате истраживања који низом експеримената доказују да се вароа храни и масним ткивом и хемолимфом пчела, у зависности од фазе развоја и живота пчела домаћина и варое.
Изрека ”Наука је непогрешива, али научници непрестано греше” још једном је дошла до изражаја. Не значи да претходно истраживање није било тачно, већ је тачно само у условима у којима је спроведено. Зато је ово истраживање које је много шире, показало да ствари нису тако једноставне.
Ектопаразитски крпељ Varroa destructor често се идентификује као најважнији фактор који доприноси здравственим проблемима медоносних пчела. V. destructor слаби способност домаћина директно, храњењем и индиректно преношењем и ширењем вируса. Животни циклус варое генерално је сличан и блиско повезан са животним циклусом њеним домаћином медоносном пчелом.
Читав репродуктивни стадијум се изводи унутар ћелије легла у пчелињем друштву и почиње тако што зрела женка крпеља (зачетница) напада ћелију непосредно пре него што је запечате пчеле неговатељице. V. destructor остају на одраслим пчелама обично 4–6 дана када је легло доступно и неколико месеци када легла нема током зиме, хранећи се на одраслим пчелама кроз интерсегментне мембране абдомена током ових периода.
У студији која је променила парадигму, Ремзи и сарадници (Ramsey, S. D. и сар. 2019) су променили широко распрострањено гледиште да се V. destructor храни хемолимфом, показујући различитим флуоресцентним мрљама да се првенствено храни масним ткивом када паразитира на одрасле пчеле. Њихови каснији експерименти су показали да вештачко повећање количине масног ткива у исхрани V. destructor може повећати преживљавање и плодност. Међутим, недостајали су одлучујући експерименти о понашању крпеља оснивача који се размножава и њеног потомства, а истраживачи су претпоставили да се разликују у свом примарном извору хране док се хране са лутке медоносне пчеле. Важно је да се тело лутке медоносне пчеле суштински разликује од ткива одраслих пчела. Док је масно тело одрасле пчеле концентрисано у листу ткива испод трбушне кутикуле, масно тело лутке која се метаморфише је дифузно у телесној шупљини испуњеној хемолимфом током ремоделирања и формирања ткива одраслих пчела. Предвиђало се да ће ове снажне разлике у доступности ресурса хране повезане са специфичним фазама развоја домаћина резултирати различитим стратегијама коришћења домаћина, што су истраживачи имали за циљ да то емпиријски тестирају у својој студији.
Истраживачи су у серији експеримената показали да се V. destructor храни првенствено хемолимфом током своје репродуктивне животне фазе, док паразитира у леглу пчела. Повезујући локацију места храњења са локацијом ткива домаћина током развоја домаћина, демонстрирана је акумулација био обојене хемолимфе код крпеља и утврђено је да протеини од домаћина у крпељима углавном потичу из хемолимфе. Ови резултати су допуњавани додатним протеомским (идентификовање протеина) и метаболомским анализама, да би окарактерисали физиолошке последице храњења хемолимфом код V. destructor.
Примарни циљ ове студије био је да се направи разлика између храњења хемолимфом и масти код крпеља пчела док оне паразитирају на луткама уместо на одраслим пчелама. Истраживачи су прво извели серију експеримената на V. destructor да би допунили резултате Рамсеза и сарадника.
Истраживачи су истражили место храњења крпеља V. destructor на луткама медоносне пчеле јер се извор исхране за паразите у великој мери може одредити местом паразитирања на домаћину. Користећи бојење, лоцирали су положај хранилишта V. destructor на 1.285 лутки, од којих је већина (n = 1266, 98,5%) имала само једну отворену рану, док је преосталих 1,5% лутки (n = 19) имало две перфорације. На тај начин квантитативно је потврђујемо да крпељ зачетница припрема јединствено место за храњење на домаћину лутке за себе и своје потомство. Са 90,0% свих уочених перфорација, абдомен је пожељна локација за храњење V. destructor.
Иако се V. destructor храни првенствено масним ткивом одраслих пчела, већи део животног циклуса V. destructor састоји се од репродуктивне фазе током које се крпељи хране у леглу пчела, стадијуму домаћина који се разликује од одраслих по физиологији и морфологији. Стога су истраживачили поставили хипотезу да се храна V. destructorнаизменично мења између масног ткива и хемолимфе као примарног извора хране, у зависности од фазе развоја живота домаћина и састава ткива.
Опширнији приказ резултата истраживања, који обилује низом корисних података, објавићемо у „Српском пчелару“ за април 2024. године, који је у припреми.
Šalje se...