Poznati kragujevački pčelar Veroljub Umeljić dobio veliko Državno priznanje, Zlatnu medalju za zasluge.
Republika Srbija je prepoznala doprinos Veroljuba Umeljića na polju razvoja i unapređenja pčelarstva.
Njegov višedecenijski rad u ovoj oblasti je višestruk. Pored velikog pčelinjaka i proizvodnje matica
tragao je za biljkama sa kojih pčele sakupljaju polen i nektar, sve ih fotografisao i objavio u knjizi
Atlas medonosnog bilja 1 i 2. Za ovu knjigu je dobio bronzanu medalju na Apimondiji u Ljubljani
2003. godine.
Atlas medonosnog bilja 1 i 2. Za ovu knjigu je dobio bronzanu medalju na Apimondiji u Ljubljani
2003. godine.
Svoje ogromno iskustvo iz pčelarstva sabrao je u svoju knjigu Pčelarstvo koju mnogi smatraju
udžbenikom pčelarstva i koja je doživela četiri izdanja.
udžbenikom pčelarstva i koja je doživela četiri izdanja.
Najplodniji je pisac pčelarske literature. Napisao je još i knjige: U svetu pčela, Enciklopedija pčelarstva, Roman o pčelaru, Pčelareva sudbina i Sa pčelama 50 godina.
Neke knjige su prevedene na bugarski i hrvatski. Održao je preko 420 predavanja iz oblasti pčelarstva.
Godine 2000. evropsko regionalno udruženje Apislavija nagradila ga je za veliki doprinos razvoju pčelarstva.
Rođen je u pčelarskoj porodici 22. marta 1949. godine u gružanskom selu Oplanić blizu Kragujevca. Počeo je da pčelari vrlo rano uz dedu.
Posle završene Tehničke škole radio je neko vreme u fabrici automobila u Kragujevcu na putnom ispitivanju vozila. Međutim ljubav prema pčelarstvu je preovladala i on napušta unosan posao i
potpuno se posvećuje pčelarstvu, fotografisanju medonosnog bilja, predavanjima i pisanju pčelarskih knjiga. Odluka je bila blagorodna. Danas živi u Kragujevcu i Oplaniću i još uvek radi na svim ovim poljima kojima je posvetio čitav svoj život.
potpuno se posvećuje pčelarstvu, fotografisanju medonosnog bilja, predavanjima i pisanju pčelarskih knjiga. Odluka je bila blagorodna. Danas živi u Kragujevcu i Oplaniću i još uvek radi na svim ovim poljima kojima je posvetio čitav svoj život.
Zahvaljujemo se Predsedniku Republike gospodinu Aleksandru Vučiću što je imao osećaj za vrednost ovog čoveka.
Zahvaljujemo se i pčelarskim udruženjima iz Aranđelovca, Topole, Rače, Batočine, Lapova, Knića, Jagodine, Paraćina, Ćuprije, Svilajnca, Despotovca, Raške i Baljevca na Ibru, koja su podržala naš predlog za nagradu.
Društvo pčelara Kragujevac