Експертски тим (Захари С. Ламас, Ендру Гаравито, Елисон Шаулис, Дон Бонкристијани, Јан Пинг Чен, Џеј Д. Еванс, из УСДА-АРС – Лабораторија за истраживање пчела, Белтсвил, Мериленд, САД; Френк Ринкевич, из УСДА-АРС – Лабораторија за селекцију, генетику и физиологију медоносне пчеле, Батон Руж, Луизијана, САД и Елизабет Хил из Канцеларије главног научника УСДА, Вашингтон, САД) објавио је резултате истраживања узрока масовних угинућа пчела у САД, током зимског периода 2024/2025. године. Рад који је објавило Министарство пољопривреде САД (УСДА), иако још увек није рецензиран, утврдио је да су скоро све заједнице биле заражене вирусом који шири вароа, за коју се чини да је развила отпорност на главне хемикалије које се користе за њено сузбијање.
Комерцијални пчелари у САД пријавили су велике губитке друштава почетком 2025. године, док су се заједнице припремале за своју критичну улогу у сезони опрашивања бадема у Калифорнији. Просечни пријављени губици од претходног пролећа премашили су 60%, са значајним варијацијама између региона. Многа друштва су још увек активно угињавала у јануару 2025, када су узорковани појединачни и комбиновани узорци за испитивање нивоа познатих патогена и паразита медоносне пчеле. Сојеви вируса деформисаних крила А и Б, заједно са вирусом акутне парализе пчела, пронађени су у необично високим нивоима, било код обједињених узорака заједница или код појединачних пчела које су показивале дрхтаво понашање и морбидитет. Разлике између ова два приступа указују на то да директно сакупљање оболелих пчела представља бољу дијагностичку методу за идентификацију узрочних вируса. Пошто су ови вируси познати као преносиви паразитским грињама рода Varroa, извршено је тестирање отпорности на амитраз код гриња из колабираних друштава. Отпорност је пронађена код свих испитаних јединки, што указује на хитну потребу за новим стратегијама контроле овог паразита, јер амитраз више није довољно ефикасан како би вароу могао да држи под контролом. Иако су вируси вероватно крајњи узрок угинућа друштава, други стресори попут нутритивног стреса и агрохемикалија такође могу играти значајну улогу.
Као гајени опрашивач, медоносна пчела (Apis mellifera) представља неодвојив део пољопривреде, обезбеђујући кључне услуге опрашивања за велики број култура. Процењује се да пчеле у САД обезбеђују услуге опрашивања у вредности од 20 до 30 милијарди америчких долара, а на глобалном нивоу 387 милијарди америчких долара. У САД већина пчелињих друштава се сели најмање два пута годишње, како би се обезбедила услуга опрашивања и остварио приход од пчелињих производа.
Различити стресори утичу на здравље пчела током читавог годишњег циклуса. Биотички фактори укључују Varroa destructor и друге паразитске гриње, вирусе и цревне паразите, док пестициди представљају озбиљну абиотичку претњу. У комбинацији са непредвидивом доступношћу полена и нектара, ови фактори имају додатне и синергистичке ефекте који утичу на здравље и појединачних пчела и читавих друштава.
Медоносне пчеле су еволуирале отпорност на биотичке и абиотичке изазове који су саставни део пчеларења. Ова отпорност подразумева брз пораст снаге друштва, након чега следи одгајање нових матица и деоба друштава, што омогућава пчелама и пчеларима да обнове друштва након губитака. Ипак, популације медоносних пчела редовно доживљавају екстремне локалне падове броја јединки, који могу довести до потпуног колапса друштава. Ови нагли губици, познати као „болест нестанка“ или „синдром колапса заједнице“ (CCD), могу бити локално разорни.
Доминантно присуство вируса
Узорак је прикупљен као што је претходно описано. Пчеле са симптомима које су умирале испред улаза у кошнице прикупљене су пре унутрашњег прегледа. Свакој заједници је додељен идентификациони број и процењивана је њена јачина и присуство видљивих симптома болести. Случајни узорак одраслих пчела из центра легла узиман је као комбиновани узорак за анализу паразита, патогена и пестицида.
РНК је екстрахована из комбинованих узорака и појединачних пчела. Комбиновани узорак од педесет пчела из сваке заједнице коришћен је за молекуларну детекцију честих паразита и патогена пчела. Појединачне пчеле су екстраховане користећи Тризол-хлороформ протокол. Након екстракције, РНК је претворена у кДНК и анализирана помоћу qPCR.
Испитани су нивои патогена у комбинованим узорцима из 72 слабе и 41 јаке заједнице. Вирус деформисаних крила (DWV) је пронађен у 78% узорака, а вирус акутне парализе (ABPV) у 72%. Није било значајних разлика у количини вируса између јаких и слабих друштава. Анализа појединачних пчела показала је да пчеле са симптомима имају знатно више нивоe DWV-A и DWV-B.
DWV-B није детектован у асимптоматичним примерцима, али је откривен у свим пчелама које су имале видљиве симптоме.
Овим радом је показано доминантно присуство РНК вируса код пчела прикупљених током случаја колапса заједница, који је погодио већину комерцијално гајених пчелињих друштава у САД. Високи нивои два соја вируса (DWV-A и DWV-B), као и изузетно висок ниво вируса акутне парализе пчела (ABPV), били су присутни у пчелама. Сви ови вируси се преносе преко паразитске гриње Varroa destructor.
Амитраз изгубио ефикасност
Сви тестирани узорци гриња из колабираних друштава носили су генетски маркер повезан са отпорношћу на амитраз. Како су сви пчелари у студији користили амитраз као главно средство за контролу гриња, то указује да је овај третман изгубио ефикасност. Ово представља велики изазов за одржавање здравља друштава, јер је амитраз био последње широко доступно и ефикасно средство.
Инфективни експерименти у лабораторији показали су да вирусни инокулум из оболелих пчела доводи до репликације вируса и високог морталитета. Изолат означен као CV5, који је садржао и ABPV и DWV-A/B, био је нарочито вирулентан – чак и веома разблажен, доводио је до смртности више од 40% пчела.
Varroa је препозната као најзначајнији фактор ризика за преживљавање друштава, јер не само да паразитира пчеле, већ и ефикасно преноси вирусе. Уколико се популација гриња не контролише, долази до слома друштва услед превремене смрти одраслих пчела и смањења могућности обнове. Заједнице у колапсу постају извор ширења паразита и вируса ка другим друштвима.
Овај рад наглашава потребу за алтернативним стратегијама управљања Varroa паразитом и вирусима које вароа преноси. Такође, потребно је системско сагледавање свих претњи за здравље пчела – укључујући пестициде, нутритивне стресоре и друге болести – како би се обезбедила стабилна будућност за пчеларство и пољопривреду.
Извор: bioRxiv preprint doi: https://doi.org/10.1101/2025.05.28.656706
Šalje se...