Evropski parlament hoće da uspostavi mere koje će bolje zaštititi pčele i sprečiti uvoz falsifikovanog meda u Evropu. O tome smo pisali detaljno prethodnih dana na sajtu SPOS-a.
Pčele oprašavaju useve i biljke, što pomaže održavanje biodiverziteta i obezbeđuje sigurnost hrane. Ništa manje od 84% vrsta biljaka i 74% evropske proizvodnje hrane zavisi od oprašivanja pčela. Procenjena ekonomska vrednost toga je 14,2 milijarde evra godišnje.
Poslednjih decenija bilo je problema sa zdravljem pčela i visokom stopom smrtnosti kod pčela. Mogući razlozi za to su intenzivna upotreba pesticida u poljoprivredi, slaba ishrana, virusi i napadi raznih opakih vrsta (kao što je varoa, azijski stršljen, mala košničina buba, američka kuga) kao i klimatske promene i gubitak staništa. Iako se nedavno uočio napredak, problemi i dalje postoje u nekim državama.
Šta Parlament predlaže
Prvog marta, Parlament je usvojio samoinicijativni izveštaj od strane mađarskog člana Evropskog Parlamenta Norberta Erdosa, zahtevajući više podrške evropskom pčelarskom sektoru. U izveštaj su uključene sledeće mere:
- Više sredstava za nacionalne pčelarske programe
- Poboljšanje zdravlja pčela (npr. stavljanje zabrane na štetne pesticide, više istraživanja i programa za uzgoj)
- Bolja zaštita lokalnih i regionalnih vrsta pčela
Tržište meda Evropske unije
Evropska unija može da se pohvali sa 17 miliona košnica, 600.000 pčelara i proizvodnjom od 250.000 tona godišnje. Ovo Evropsku uniju čini drugim najvećim proizvođačem meda, odmah posle Kine. Najveći proizvođači meda u 2017. su bile zemlje: Rumunija, Španija i Mađarska. Međutim, Evropska unija uvozi med kako bi pokrila svoju domaću potrošnju. Najviše iz Kine.
Suzbijanje falsifikovanog meda
Med je treća po redu najviše falsifikovana namirnica. Evropska unija definiše med kao slatku supstancu koja ima utvrđen sastav po kriterijumima direktive meda (honey directive), zasnovanu na visokim standardima.
Međutim, postoji problem sa proizvodima koji nisu po ovim standardima. Prema testiranjima koje je sprovela EU, 20% uzoraka meda uzetih od uvoznika, nije bilo po standardima Evropske unije. To se dešava kada se medu dodaju razni šećerni sirupi ili kada se med vrca pre vremena i onda veštački suši.
Članovi Evropskog parlamenta nastoje da se bore protiv širenja falsifikovanog meda na tržište Evropske Unije, zato što to stvara dodatni pritisak na pčelare EU, snižava cenu meda i otvara mnoga pitanja zaštite potošača.
Zbog toga oni zahtevaju dodatne mere za unapređenje procedura ispitivanja i analize meda, pooštravanje inspekcije uvoza kako bi se lakše otkrio neispravan med, kao i oštrije kazne u slučaju otkrivanja neispravnog meda. Članovi Evropskog parlamenta takođe zahtevaju usavršavanje etiketiranja, kako bi se tačno znalo iz koje zemlje je koji med.
U izveštaju se takođe navode zahtevi za boljom promocijom potrošnje meda i njegovog značaja za zdravlje, pogotovo među decom u školi.
Detaljnije pročitajte OVDE.
Priredila: Svetlana Potkozarac, referentkinja SPOS-a za administrativne i opšte poslove
Šalje se...