Ново истраживање показује како вирусне инфекције нарушавају стабилност пчелиње заједнице и указује на кључни феромон који би могао да помогне у одржавању компактних и продуктивних пчелињих друштава.
Др Алисон Мекафи (Alison McAfee) прегледа пчелињу заједницу. Фото: Leslie Kennah
Звучи као заплет средњовековне историјске драме: некада моћан владар, ослабљен болешћу, бива свргнут од стране својих до јуче лојалних поданика. Али у пчелињим заједницама овакви драматични преврати нису фантазија – они су чест феномен, који носи и ризике и користи за пчелиња друштва и за прехрамбене системе који од њих зависе.
Процес познат као тиха смена матице настаје када десетине хиљада радилица у кошници препозна да матица више не полаже довољно јаја и када се колективно организују да је замене новом, здравијом матицом. Иако ова стратегија преживљавања помаже дивљим заједницама да се прилагоде, у пчелињацима под надзором пчелара она често ствара проблеме, доводи до прекида у полагању јаја, слабљења заједнице и, на крају, до смањеног опрашивања и производње меда.
Сада су истраживачи са Универзитета Британска Колумбија открили важан механизам који осветљава разлог настанка ових „побуна“ и невероватну синхронизованост којом се оне координишу.
Како вируси ослабе матицу
У недавно објављеном раду у Зборнику радова Националне академије наука Сједињених Америчких Држава (Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America – PNAS; https://www.pnas.org/doi/10.1073/pnas.2518975122), истраживачки тим је утврдио да уобичајене вирусне инфекције доводе до смањења јајника матице, чиме се смањује њена способност полагања јаја, али и производња метил-олеата – феромона који иначе одржава лојалност радилица. Када ниво метил-олеата опадне, радилице „осете“ слабост матице и почињу припреме за њену замену.
„Здрава матица може да положи од 850 до чак 3.200 јаја дневно, што је више од њене сопствене телесне масе“, рекао је главни аутор истраживања др Леонад Фостер (Leonard Foster), професор биохемије и молекуларне биологије са Медицинског факултет Универзитета Британске Колумбије (University of British Columbia) и Лабораторије Мајкла Смита (Michael Smith Laboratories).
„У нашим експериментима, матице заражене вирусима полагале су мање јаја и производиле мање метил-олеата. Управо се тај пад феромона чини сигналом радилицама да матица више није способна да настави функцију.“
Пчеле опрашују око једне трећине светских пољопривредних култура, што их чини кључним за здраве прехрамбене системе, безбедност хране и здравље људи и заједница широм света.
Пчелари већ годинама пријављују проблеме са отказивањем матица и превременом заменом матице, а недавне анкете идентификовале су „лоше матице“ као најчешћи узрок губитака током зиме.
Истраживање истиче да су вирусне инфекције покретач ових изазова, јер нарушавају осетљиву равнотежу хемијских сигнала који одржавају ред у кошници.
Посебно је важно да резултати указују и на практичан начин да се пчелари укључе и контролишу процес замене матице. У теренским испитивањима – доказивањем концепта – заједнице којима су додавани синтетички феромони који садрже метил-олеат показале су знатно мању склоност ка одгајању нових матица у односу на заједнице које су добиле феромонске смеше без овог једињења.
Др Леонард Фостер
„То би могло да буде веома значајно за пчеларе“, рекао је др Фостер „Замена матице може бити дестабилизујућа и скупа, али додавање метил-олеата могло би да помогне у стабилизацији кошница у периодима када је непрекидна продуктивност најважнија.“
Нове могућности за пчеларе
Ова сазнања отварају могућност нових стратегија управљања за комерцијалне пчеларе који се боре са вирусним инфекцијама, посебно током вршних периода опрашивања или производње меда, како би се спречио неповољан губитак матице.
„Наше истраживање заиста наглашава да вирусне инфекције матица могу представљати велики проблем за пчеларе“, истакла је прва ауторка рада, др Алисон Мекафи, научна сарадница Универзитета Британске Колумбије и Лабораторије Мајкла Смита и Универзитета државе Северна Каролина. „Претходне студије показале су да су матице које отказују биле снажно инфициране вирусима, а сада знамо да те инфекције могу довести до замене матице, што је ризично за заједницу и скупо за управљање.“
Истраживање такође наглашава улогу варое – паразитских гриња које шире вирусе повезане са отказивањем матица – и тиме подвлачи важност одржавања здравих и паразита лишених заједница.
Инфекције матица су до сада биле потцењен проблем, каже др Мекафи, која се нада да ће ово истраживање то променити.
Неколико матичњака на саћу указује да пчеле узгајају нове матице
(фото: архива „Српски пчелар“)
„Очување здравља матице још је један разлог зашто је од кључне важности да пчелари размишљају унапред и држе нивое варое под контролом“, додала је др Мекафи.
„Тренутно не постоји третман за вирусе у пчелињим друштвима, али сада, када боље разумемо њихов утицај, можемо променити начин управљања вароом како бисмо матици дали бољу шансу.“
Извори:
– https://www.pnas.org/doi/10.1073/pnas.2518975122;
– https://www.med.ubc.ca/news/ubc-research-reveals-why-honey-bees-overthrow-their-queen/
Приредио: Властимир Спасић, главни и одговoрни уредник „Српског пчелара“
Šalje se...