• 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd spos.rs@gmail.com 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

POŠTO ŽIVOT?



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 1.388

Pred nama je jedan tekst sa tematikom mnogo širom od pčelarske, ali je pčelarstvo poslovično neizbežno i u očuvanju biodiverziteta, pa smatramo da svako treba da pročita ove redove…

Srdačno se zahvaljujemo autoru što nam je ustupio tekst.

EKONOMIJA EKOSISTEMA

Da bi se bolje razumela uloga zaštite prirode i njen odnos prema globalnoj ekonomiji treba reći da je oko 40% svetske trgovine bazirano na biološkim proizvodima ili procesima.
Bioloski diverzitet konstituiše neophodnu osnovu za život ljudi kao i za globalni ekonomski razvoj pa je zato globalna politika biodiverziteta osnovna komponenta globalne ekonomije. Naša globalizovana i stalno rastuća ekonomija troši nenadoknadiva prirodna dobra ogromnom brzinom.

U glavnom gradu Nemačke, Bonu, je od 19. do 30. maja 2008. godine održan Deveti sastanak konferencije učesnika UN Konvencije o Biološkom diverzitetu (www.cbd.int/cop9/). Cilj sastanka bio je ustanovljavanje finansijske cene servisa prirodne sredine (Ascribing a Monetary Value to Nature) kao i formiranje fondova za zaštitu prirode od daljeg uništavanja. Kako je zaštita biodiverziteta, odnosno uzajamno povezanog sistema živog sveta na zemlji, od presudnog značaja za opstanak čovečanstva, ta konferencija okupila je predstavnike iz 191 zemlje sveta i oko 6000 naučnika.

Biodiverzitet je više nego samo raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta. On uključuje ukupno bogatstvo habitata kao i genetske informacije koje sadrži kao biološku riznicu u mnogim organizmima – a koji tek treba da budu istraženi. Stručnjaci procenjuju da na zamlji ima izmedju 10 i 20 miliona vrsta životinja, biljaka, plesni i mikroba koji danas, zbog negativnih uticaja ljudskih aktivnosti, izumiru sto do hiljadu puta brže nego što bi to bio slučaj bez tih aktivnosti. Procenjuje se da, samo u Nemačkoj, na primer, jednoj trećini vrsta preti izumiranje a da je dve trećina servisa koje pružaju globalni ekosistemi – već u opadanju.

Postaje očigledno da važeća praksa današnje svetske ekonomije predstavlja direktnu pretnju održanju globalnog biodiverziteta – zato što tretira servis prirode kao ‘eksternalije’ koje nista ne koštaju, odnosno ne uzima u obzir štete koje dovode do uništenja ili umanjenih efekata prirodnih sistema. Industrijske i druge ljudske aktivnosti dovode do zagađenja voda, zemlje i vazduha, deforestacije i preteranog izlovljavanje ribe, pa time dovode do promena klime na zemlji kao i do promenjenih uslova za živi svet. Rezultat toga su izumiranje velikog broja biljnih i životinjskih vrsta i uništenje niza ekoloških sistema planete, što na kraju proizvodi ogromne štete svetskoj ekonomiji i ugrožava bezbednost svih ljudi na zemlji.

Cenu servisa koje biodiverzitet zemlje obavlja za čoveka (environmental services, ecosystem services) je teško proceniti u monetarnom iznosu. Jos 1999-te godine je ekološki ekonomista Robert Constanza procenio da jednogodišnja vrednost tog servisa za čovečanstvo iznosi oko 33 biliona USD, što je u to vreme bila suma od oko 1,8 svetskog BNP (zbirne sume bruto nacionalnih proizvoda svih zemalja sveta). Prema izvodu iz materijala naslovljenog sa “Ekonomija Ekosistema i Biodiverziteta” – TEEB – (The Economy of Ecosystems and Biodiversity) do koga je na ovoj konferenciji došao nemački SPIEGEL, procenjuje se da će godišnje štete od gubitka biodiverziteta za svet biti oko 6% globalnog BNP do 2050-te godine. (www.spiegel.de/international/world/0,1518,554982,00.html)

Globalna godišnja ulaganja da bi se sprečilo izumiranje vrsta i sačuvao biodiverzitet procenjuju se na oko 30 milijardi eura (46,5 milijardi USD); svaki dolar uložen u zaštitu biodiverziteta bi, prema analizi stručnjaka, doneo sto dolara dobiti iz očuvanih prirodnih sistema. (www.spiegel.de/international/world/0,1518,556727,00.html)

 

Nekoliko navedenih primera mogli bi da ilustruju značaj i cenu pojedinih servisa eko-sistema:

– Šume absorbuju ugljen-dioksid iz atmosfere čime se usporava proces globalnog zagrevanja naše planete koji proizvodi velike štete privredi (posebno poljoprivredi); šume isto tako regulišu snabdevanje vodom (hidrološki ciklus, prečišćavanje) i pružaju farmaceutskoj industriji važne sastojke za proizvodnju lekova;

– Procenjuje se da ukupna vrednost oprašivanja u agraru koje obave pčele iznosi 2-8 milijardi USD godišnje (1,3 – 5,2 milijarde EUR), što je i potencijalna šteta od izumiranja pčela; zato pomor pčela izazvan upotrebom nekih pesticida i drugim faktorima nije šteta samo za pcelare;

– Trska koja raste duž obala reke Elbe u Nemačkoj, na primer, obavlja servis u godišnjoj vrednosti od oko 7,7 miliona eura – zato što precišćava zagađenu rečnu vodu i eliminiše potrebu za izgradnjom dodatnih prečišćivača;

– Proširenje zaštićenih zona mora i okeana (da bi se morski svet zaštitio od putpunog izlovljavanja) na 20% ukupne vodene površine – umanjio bi godišnji prihod komercijalnog ribarstva za 270 miliona USD. Ipak, kroz duži period obnavljavanja, ova mera bi donela uvećanje prihoda ribarstvu za 70-80 milijardi USD godišnje.

TEEB izveštaj – Ekonomija Ekosistema i Biodiverziteta – ima status internog izveštaja zato što evropsko-nemački tim stručnjaka koji ga je spremio priznaje da on uključuje mnoga kompleksna, teška i nedovoljno istrazena pitanja. On je modelovan prema izveštaju o ekonomskim posledicama klimatskih promena koji je za potrebe britanske vlade uradio ekonomista Nicolas Stern, mada je teže kvantifikovati efekte odnosno servis biodiverziteta od efekata klimatskih promena. (http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/7424535.stm)

Procenjeni gubitak od 6% globalnog BNP (GDP) kao posledica gubitka biodiverziteta je zasnovan uglavnom na proceni štete od gubitka šuma, dok su štete od gubitka nekih drugih ekosistema, odnosno procene vrednosti njihovog servisa – samo donekle kvantifikovani. “Neophodno je da se ‘ozeleni’ globalizacija” – kaze Pavan Sukhdev, ekonomista Deutche Bank i direktor evropsko-nemačke studije o biodiverzitetu. On smatra da će gubitak biodiverziteta najviše pogoditi siromašne u svetu zato što prirodni sistemi stvaraju 40-50% ‘bruto domaćeg proizvoda siromašnih ljudi’.

Jedan broj ekonomista smatra da bi glavni izvor sredstava za očuvanje biodiverziteta mogao da dođe iz farmaceutske industrije, koja sve više koristi sastojke za lekove uzete iz žive prirode, i od karbonskih sertifikacija (nadoknada za prekomerno ispuštanje ugljen-dioksida). Znatan broj stručnjaka smatra da monetarizacija servisa koji pruža priroda, odnosno sistem po kome se sredstva za fondove zaštite prirode prikupljaju samo na osnovu neposrednog finansijskog profita koji priroda može da omogući – neće biti dovoljan. Ekonomista Sukhdev smatra da će biti neophodno uvođenje taksa – namenjenih za ovu svrhu – na niz proizvoda: automobile, frižidere i dr., kao i na hranu. Ovo bi istovremeno bio podsticaj za korišćenje ekološki čistijih tehnologija kao i za stvaranje proizvoda koji su manje štetni za prirodnu okolinu.

Nemačka i Norveška su ponudile po pola milijarde eura kao inicijalni fond za zaštitu brazilskih i afričkih šuma.

Učesnici konferencije su se na kraju složili da je neophodno stvaranje novih i proširenje postojećih zona zaštićene prirode (prirodnih rezervata) na kopnu i okeanima. Ovakav pristup – da se umesto radikalnijih mera za očuvanje celokupnog ekosistema zemlje ide na stvaranje rezervata – dobar deo ekologa smatra nedovoljnim. Očigledno je, međutim, da bi potpunije mere zahtevale dalekosežno prekomponovanje globalnog sistema proizvodnje roba i organizacije života ljudi – zašta svet, očigledno, još nije spreman ni u tehnološkom, niti u organizacionom smislu.

Biodiverzitet kao osnova ekonomije – samit G8 – 2007

U toku priprema za samit G8 zemalja koji je 2007-me godine organizovala Nemačka, na listi tema se uz klimatske promene našla i tema zaštite biodiverziteta. Između njih, zapravo, postoji čvrsta uzajamna povezanost i uslovljenost: ako se klimatske promene nastave ovim tempom oko 30% živih vrsta na zemlji će izumreti do 2050-te godine. Sa druge strane prirodni ekosistemi, posebno šume, regulišu hidrološki proces i ublažavaju klimatske ekstreme. Nemačka je u pripremi za ovaj samit posebno insistirala na ekonomskim aspektima zaštite biodiverziteta.

(http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/6432217.stm)

Da bi se bolje razumela uloga zaštite prirode i njen odnos prema globalnoj ekonomiji treba reći da je oko 40% svetske trgovine bazirano na biološkim proizvodima ili procesima.

Bioloski diverzitet konstituiše neophodnu osnovu za život ljudi kao i za globalni ekonomski razvoj pa je zato globalna politika biodiverziteta osnovna komponenta globalne ekonomije. Naša globalizovana i stalno rastuća ekonomija troši nenadoknadiva prirodna dobra ogromnom brzinom.

Godišnja vrednost trgovine od morskog ribarstva je 4,5 milijarde evra – šest puta veća od nivoa iz 1976-te godine. Ipak, ulov je u stalnom opadanju i skoro 75% svetskih stokova (zaliha) ribe je već izlovljeno ili su došli do granice održivosti.

Globalna vrednost farmaceutskih proizvoda dobijenih iz biljaka je veća od 380 milijardi eura u industrijalizovanim zemljama. Od današnjih lekova 40-50% su dobijeni iz prirodnih proizvoda. Za onkologiju i anti-infektivne lekove to iznosi 70-80%. Sa svakom živom vrstom koja izumre mi gubimo potencijalni lek za neki od zdravstvenih problema svetskog stanovništva.

Da bi se planeta zaštitila od daljeg razaranja postavlja se pitanje kako dovesti kompanije, berze i kreditni sektor da prihvate efektivan kod ponašanja i kriterijume za investiranje?

U najkraćem – nama je neophodna zelena globalizacija.

Proizvodnja prirodnih sirovina u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, stabilni hidroloski ciklusi, plodno zemljište, uravnotežen klimat i brojni drugi zivotni servisi koje pruzaju ekosistemi – mogu se trajno obezbediti zaštitom i održivim načinom korišćenja biološkog diverziteta.

Zato bi – pored ključne uloge direktne konzervacije kao što su zaštićene zone, ekosistemi i održivi metodi proizvodnje – bilo neophodno uključivanje biodiverziteta i u sve druge relevantne sektore kao sto su trgovina, razvoj, finansije i transport.

Ovakav radikalniji pristup očuvanju biodiverziteta zahtevao bi primenu principa Ekološke ekonomije koja kao disciplina tek sada ulazi u programe nastave nekih od svetskih univerziteta.

Profesor Herman Daly jedan je od osnivača Ekološke ekonomije pa se za upoznavanje sa njenim principima može pogledati njegov sajt – www.publicpolicy.umd.edu/faculty/daly/Dalypapers.html

Neke informacije o ovoj temi mogu se naci i na sajtu instituta koji je osnovao Lester Brownwww.earth-policy.org

Mere za očuvanje prirode u Nemačkoj (u kontekstu zaštite biodiverziteta):

– Nemačka pokrajina Baden-Virtenberg je uvela ‘vodeni pfenig’ (water pfennig) kao dodatak na cenu vode kojim se subvencionišu poljoprivrednici da bi koristili manje pesticida i mineralnih đubriva – da bi se time smanjilo zagađenje voda i stvaranje gasova sa efektom staklene bašte (od azotnih oksida) koji utiču na promenu klime (www.spiegel.de/international/world/0,1518,555091.00.html).

– Nemačka je zabranila korišćenje osam vrsta pesticida za tretman semena uljane repice i kukuruza pošto je dve trećine pčela u pokrajini Baden-Virtenberg uginulo od posledica korišćenja “clothianidin” pesticida (Neonicotinoid pesticides) koji se prodaje pod nazivom “Poncho” – nemačkog proizvođača Bayer-a. Pesticid “imidaclopid” poznat pod nazivom “Gaucho” za tretman suncokreta je zabranjen prethodno u Francuskoj još od 1999. godine kada je jedna trečina pčela uginula posle korišćenja tog pesticida. (www.guardian.co.uk/…redspecies)

Autor teksta: Ratko Karolić

<!–

Stranica je prikazana 15 puta.

–>

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on TumblrPin on PinterestEmail this to someoneShare on Google+Share on LinkedIn

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien