Kao grom nas je pogodila vest koju smo pronašli na sajtu projekta „Panonska pčela“, gde je klaster predložio ukidanje subvencija po košnici od 500 dinara.

Naime, i SPOS je član klastera, a nije bio obavešten o ovakvom predlogu klastera, što je ravno zabijanju noža u leđa višegodišnjim naporima SPOS-a da obezbedi podršku države pčelarstvu. I sada kad je u tome uspeo, nalazi se neko ko smatra da može biti iznad interesa pčelarstva, te da suprotno interesima pčelara Srbije predlaže tako nešto. Kao i da predlaže zamenu koja apsolutno nije namenjena svim pčelarima Srbije, kao što je namenjena subvencija po košnici.

Predlog možete pogledati OVDE.

Izvršni odbor SPOS-a zasedaće narednog vikenda, i između ostalog razmotriće i predlog da SPOS momentalno napusti klaster koji predlaže ovakve mere koje su suprotne interesima pčelarstva, kao i predlog da pozove sve svoje članice koje su u klasteru zajedno sa SPOS-om, da napuste klaster jer on očigledno izgleda da počinje da zastupa interese neke druge grupacije, a ne pčelara. Takođe ćemo o tome obavestiti i donatora projekta „Panonska pčela“.

Predlog je tako konkretan i strog, jer smatramo da ovde nema mesta bilo kakvim razgovorima, jer nema razgovora sa onima koji nam rade iza leđa.

Ono što je dobro, svakako je ponašanje Ministarstva poljoprivrede koje ovakav predlog nije podržalo, i u najnovijem predlogu Zakona o podsticajima, ostavilo subvenciju po košnici netaknutom.

Ako nekome ne funkcioniše gore navedeni link, evo šta piše na sajtu klastera:

– Da se ukine stimulacija od 500 dinara po obeleženoj košnici ; – Da sve kontrole meda, voska i ostalih pčelinjih proizvoda za registrovane pčelare i obeležene košnice budu besplatno ; – Da kontrola zdravlja pčela i uverenja o zdravstvenom stanju pčela budu besplatni za sve registrovane pčelare i obeležene košnice ; – Da se ukine naplata pašarine ; – Da se olakša registracija vozila za prevoz košnica i da se obezbedi dovoljna količina regresiranog goriva za sve registrovane pčelare koji sele košnice ;

Program je jasan i jednostavan, a prve računice pokazuju da, kada je u pitanju pčelarstvo, ove mere državu ne bi koštale ništa više nego sada. Uvođenjem dobre pčelarske prakse, ali i dobre veterinarske prakse u pčelarstvu uspostavila bi se metodologija dobijanja sigurnih podataka o stanju u pčelarstvu. Svi ovi predlozi klastera su prihvatljivi za pčelare. Ostaje da i Srbija uoči potrebu da osim EU, i ona sopstvenim potezima da doprinos razvoju pčelarstva u Srbiji. Nadamo se i na tome predano radimo u klasteru „Panonska pčela“, da nam neće previše trebati vremena da se gore navedeni predlozi i prihvate