Danas su NALED i USAID u hotelu Hayatt održali godišnji Simpozijum “Reforma parafiskalnih nameta u pet koraka”. SPOS je dostavio svoje dve primedbe, sa svrhom privođenja realnim novčanim vrednostima dva parafiskalna nameta koja pogađaju srpske pčelare.
Cilj je da se postavi platforma za diskusiju o ključnim koracima koje Vlada treba da preduzme u cilju smanjenja parafiskalnog opterećenja privrede, i uspostavljanja jasnog i održivog poreskog sistema u Srbiji. Objavljen je novi registar neporeskih nameta (sa 384 takse i naknade, među kojima su i dve koje je predložio SPOS).
SPOS je na ovom skupu predstavljala Maja Saičić iz stručne službe SPOS-a.
Podnet je Izveštaj o neporeskim i fiskalnim i parafiskalnim nametima 2014/15.
Domaćin simpozijuma je bila Jelena Bojović, direktor tima za regulatornu reformu NALED-a.
Gosti simpozijuma su bili Ramom Weidinger, potpredsednik UO NALED-a, i Loe Lowther, direktor USAID Projekta za bolje poslovanje.
Tema otvorenog panela je bila: Reforma parafiskalnih nameta u 5 koraka, reforma je započeta 2012. godine. Ciljevi reforme su:
1. Eliminisati dvostruke takse – naplata više taksi za jednu uslugu
2. Uskladiti visinu taksi srazmerno ceni pružene usluge
3. Eliminisati parafiskalne namete za koje se ne dobija nikakva usluga ili vrednost i upodobiti namete njihovoj stvarnoj prirodi
4. Urediti sistem prihoda lokalnih samouprava i vratiti im prihode od taksi koji im po prirodi stvari pripadaju
5. Izmeniti propise kako bi se obezbedila predvidivost i transparentnost neporeskih nameta
Zaključak je bio da postoji potreba za jačanjem kadrovskih i stručnih kapaciteta.
Još uvek je na snazi dobrovoljna primena zakona jer Ministarstvo privrede ne raspolaže informacijama koji sve subjekti su u obavezi da primene Pravilnik za utvrđivanje takse za pružanje javne usluge.
SPOS je dostavio svoje sledeće dve primedbe, koje su se našle na spisku spomenutih 384 spornih taksi i naknada (interesantno je da je naša prva primedba uzeta kao eklatantan primer neopravdanog podizanja cena, za čak 581% u vremenskom razmaku od samo godinu dana, i nalazi se u centralnoj prezentaciji na ovom Simpozijumu, na 22. strani OVDE, i na 13. strani PDF brošure koja je ovom prilikom štampana, tj. OVDE) tako da je NALED zaista profesionalno analizirao i obradio naše više nego opravdane primedbe:
Mi imamo problem sa sledeće dve naknade, koje nam prave velike probleme, iako na prvi pogled ne izgledaju ozbiljne, jer drastično povećavaju proizvodnu cenu meda i čine nas nedovoljno konkurentnim na evropskom tržištu:
1) Naime, Vlada Srbije je 2009. godine donela Uredbu o visini naknade za izdavanje i produžavanje uverenja o zdravstvenom stanju životinja (Služ. gl. RS 26/2009), u kome je visina naknade po pčelinjoj zajednici utvrđena na 11 dinara.
SAMO godinu dana kasnije, Vlada donosi istu Uredbu (Služ. gl. RS 43/2010) u kojoj visinu naknade podiže na 64 dinara, što je rast od NEVEROVATNIH 581% i ne može se opravdati ni inflacijom ni rastom kursa evra (ni blizu) u toj godini dana, pa ni do danas! Taj propis je kasnije inoviran, ali iako smo reagovali, cena je ostala ista do današnjeg dana.
Takođe napominjemo da se ne radi o nikakvoj usluzi koja zahteva bilo kakva ulaganja od strane veterinara koji izdaju Uverenje, već su sve predradnje već regulisane i plaćene, radi se samo o taksi (naknadi) za izdavanje papira na kome piše da je sprovedeno sve ono što je potrebno. Ovu naknadu treba vratiti na stari nivo od 11 dinara, maksimalno uvećan za procenat inflacije od 2009. godine do danas.
2) Postoji i naknada za izdavanje Uverenja o zdravstvenom stanju životinja u unutrašnjem prometu, koja se naplaćuje u odgovarajućem procentu vrednosti životinje, a za pčelinje zajednice iznosi čak 25 dinara. Međutim, plaća se prilikom svake selidbe, a pošto pčelari prosečno imaju 2-3 selidbe godišnje (a plaća se u oba pravca, i predstavlja puku naknadu za ispisivanje propratnog papira, bez ikakvih obavljenih radnji), proizlazi da se po košnici godišnje mora izdvojiti od 100 do 150 dinara. Kad se to spoji sa gore pomenutih 64 dinara po košnici, ispada da su troškovi za puke papire od 164 do 214 dinara po košnici godišnje, što je praktično polovina državne subvencije od 500 dinara! Znači, država na taj način polovinom para od subvencija subvencionira veterinare koji ove papire izdaju, a ne pčelarsku proizvodnju. Time se smanjuje devizni priliv državi Srbiji, jer bi pčelarstvo bez ovih nepotrebnih nameta, tj. njihovim smanjenjem na pristojan nivo, moglo mnogo brže da se razvija. Naš je predlog da se ova naknada smanji 10 puta, ili da se uvede fiksna naknada od 100 dinara po jednoj selidbi, bez obzira na broj košnica, za dobijanje spomenutog Uverenja.
TAKOĐE, kao zainteresovana strana, SPOS je podržao primedbe drugih koje su pokrile još dve naše primedbe, a koje se tiču naknade za držanje pčela u nacionalnim parkovima („pašarine“), i naknade za obeležavanje košnica.
Napravljen je REGISTAR NEPORESKIH I PARAFISKALNIH NAMETA, koji možete pogledati OVDE.
U njemu, pod brojevima 88 i 90, navedena je Naknada za izdavanje i produženje uverenja o zdravstvenom stanju životinja, koja trenutno iznosi čak 64 dinara.
Pod brojem 332 nalazi se Naknada za izvršene preglede prilikom utovara životinja, koja iznosi čak 30 dinara po košnici.
Pod brojem 299, nalazi se Naknada za korišćenje zaštićenih područja, gde se po košnici i dalje naplaćuje 150 dinara, uprkos obećanju Ministarstva da je to ukinuto.
Pod brojem 90, nalazi se Naknada za obeležavanje i evidenciju životinja, koja po košnici iznosi 30 dinara.
Hvala NALED-u i USAID-u što našu privredu uče kako da se organizuje i efikasno bori sa državnom administracijom.
Na kraju, evo zvaničnog izveštaja NALED-a sa današnjeg skupa: OVDE.