• 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd spos.rs@gmail.com 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

AMERIČKI UKUS ZA MED JE NEKTAR ZA PREVARANTE



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 840

Američki časopis The Economist, na koji je SPOS pretplaćen, objavio je 30. avgusta (OVDE) tekst o falsifikatima meda u SAD, pa smo ga priredili na srpskom jeziku za naše pčelare.

Prema podacima Nacionalnog odbora za med, prosečna potrošnja ovog prerađenog nektara u Americi se udvostručila od 1990. Cene su pratile porast tražnje. Domaća proizvodnja nije. U 2016. godini pčele u Americi proizvele su 73.000 tona meda, odnosno 35% manje nego pre 20 godina. Ovo je prodavce meda podstaklo da ga razblažuju jeftinijim sirovinama poput kukuruznog, pirinčanog i sirupa od repe. Prema Farmakopeji (US Pharmacopeia), američkoj bazi podataka za prevarne radnje u vezi sa hranom, med je sada treći najfalsifikovaniji proizvod, iza mleka i maslinovog ulja.

Neusklađenost između domaće proizvodnje i tražnje znači da Amerika uvozi puno meda (203.000 tona u 2017. godini). Većina meda iz uvoza dolazila je iz Argentine, Brazila, Kanade, Meksika i Urugvaja, ali sada skoro polovina uvoza dolazi iz Azije. Visoke tarife nametnute kineskom medu, prerušile su načine na koji on ulazi u Ameriku preko Kineskih suseda.

Iako postoje različiti testovi za utvrđivanje materija koje ne spadaju u med, elementarna masena spektrometrija analize izotopa je najčešće korišćena metoda, više od 25 godina. Pošto su falsifikatori meda postali sofisticiraniji, postala je i tehnologija za njihovo hvatanje. Novi test koji koristi nuklearnu magnetnu rezonancu je efikasniji, rekao je Norberto Garsia, predsednik ekspertske komisije za kvalitet i autentičnost meda u okviru Farmakopeje. Pored provere više od 40 neprirodnih supstanci, može se utvrditi geografsko i botaničko poreklo meda (od deteline, vresa, gloga, itd.). „Prevarne radnje u vezi sa medom“, upozorava gospodin Garsia, „predstavljaju pretnju po nacionalnu sigurnost hrane“.

Uprava za hranu i lekove (FDA) upozorava na opasnosti u prevarnim radnjama sa medom i objavila je smernice koje zahtevaju da dodaci medu budu navedeni kao sastojci. Ali oni nisu podržani zakonom. Jedan problem je i to što je definicija meda Uprave za hranu i lekove (FDA) osnovna. Ona opisuje med kao „gustu, slatku, sirupastu materiju koja pčele proizvode od nektara biljaka ili izlučivanjem živih delova biljaka i čuvaju ga u saću.“ Ova definicija donekle vređa pčele, koje osim toga brinu i o odlaganju, dehidriranju i sazrevanju meda u saću, procese od izuzetne važnnosti za njegov ukus. Prevaranti često prikupljaju med prerano, ostavljajući ga tečnim sa visokim sadržajem vode. Ova definicija takođe ne daje jasan stav o tome da li nešto što se prodaje kao med ne sme da sadrži aditive.

Osim proizvodnje meda, pčele su pronašle i značajno unosniji posao, oprašujući jednu trećinu useva u Americi. „Većina voća i povrća koje jedemo ne bi bili ovde, da nije pčela“, rekao je Džin Brendi, pčelar iz severne Kalifornije. Gospodin Brendi, 40-godišnji veteran u pčelarstvu, sada više zarađuje od svojih pčela od oprašivanja nego od prodaje meda koje one proizvedu. U februaru i martu, kada cvetaju drveća kalifornijskog badema, njegove pčele, zajedno sa oko 30 milijardi drugih, pripremaju se za oprašivanje 1,3 miliona hektara kalifornijskog badema.

Ova pčelinja gozba obuhvata čak 90% komercijalnih pčelinjih društava u Americi, ostavljajući mali broj pčela da opraše sve ostalo što zahteva njihovu pažnju, što je izvor kontroverzi u poljoprivrednim krugovima. Ipak, gospodin Brendi može zaraditi 180-200 dolara po jednom društvu, ili četvorostruko više nego što je to bilo moguće pre više od jedne decenije. Drugi usevi kao što su maline, kupine, trešnje, dinje i jabuke nisu toliko isplativi za oprašivanje, ali se i dalje može ostvariti 2 dolara više oprašivanjem po jednoj funti meda. Duže zime, sušna leta i bolesti poput varoze otežale su uslove za preživljavanje pčela. Ali čovek može samo da imitira ono što rade ova najmarljivija stvorenja; ne može biti bolji. 

Priredila: Milena Stevanović, referent SPOS-a za ekonomsko-administrativna pitanja  

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on TumblrPin on PinterestEmail this to someoneShare on Google+Share on LinkedIn

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien