• 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd spos.rs@gmail.com 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

IZVEŠTAJ SA STUDIJSKOG PUTOVANjA U DANSKU



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 1.034

Podsećamo vas da je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) pozvala organizacije civilnog društva i poslovna udruženja da konkurišu za učešće u četvorogodišnjem Projektu javno privatnog dijaloga, koji sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike (RSJP), a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). SPOS i Odbor za zaštitu pčela SPOS-a su konkurisali sa projektom vezanim za javni dijalog sa nadležnima povodom problema trovanja pčela pesticidima u poljoprivredi, i projekat smo i dobili. U sklopu ovog projekta Javno-privatnog dijaloga za razvoj, nedavno je održano studijsko putovanje o javno-privatnom dijalogu u Parizu (detaljnije OVDE), a ovih dana je održano i studijsko putovanje o pčelarstvu i organskoj proizvodnji u Kopenhagenu, od 25. do 27. novembra. Studijsko putovanje je finansirano u celosti iz sredstava projekta, bez bilo kakvih troškova za učesnike. Sam projekat obuhvata više segmenata, a SPOS je znači, kao što smo pisali OVDE, deo projekta koji se tiče problema trovanja pčela pesticidima u poljoprivredi.

 

Delegaciju od 27 članova činili su predstavnici NALED-a, Javne uprave, Agro klaster-a i SPOS-a (dva od tri udruženja koja su dobila navedeni projekat NALED-a). Glavna svrha posete bila je da se na iskustvima iz Danske prikupe informacije i metode za postizanje naših ciljeva u Republici Srbiji.

 

Predstavnici Javne uprave i lokalne samouprave koji su učestvovali u studijskoj poseti su:

 

Zoran Ivanović, Načelnik Odeljenja za poslove inspekcijskog nadzora i kontrole, Uprava za veterinu, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Nenad Milojević, Šef odseka Beograd, Odeljenje fitosanitarne inspekcije Uprave za zaštitu bilja, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Nada Milić, Koordinator оdeljenjа za sanitarnu inspekciju Ministarstvа Zdravlja

Vuk Radojević, Pokrajinski sekretar za poljoprivredu

Lidija Ristić Matijević, Šef Odseka za sredstva za zaštitu i ishranu bilja,  Uprava za zaštitu bilja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Biljana Holjević, Savetnik u odseku za organsku proizvodnju, Ministarstvo poljopirvrede, šumarstva i vodoprivrede

Bobana Jakovljević, Odsek za upravljanje biocidnim proizvodima, Ministarstvo zaštite životne sredine

Jelena Milić, Samostalni savetnik za razvoj organske proizvodnje u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Jasmina Petrović, Savetnik za poslove saradnje, Republički sekretarijat za javne politike

Jovan Dragumilo, Savetnik, Republički sekretarijat za javne politike

Branko Radosavljević, Pomoćnik predsednika opštine, Opština Rača

Ivanka Čubrilo, Rukovodilac grupe za poljoprivredu i ruralni razvoj – gradska uprava za poljoprivredu grad Novi Sad

 

Predstavnici NALED-a koji su učestvovali u studijskoj poseti su:

 

Violeta Jovanović, izvršni direktor

Aleksandra Sekulović, savetnik za javno – privatni dijalog

Tisa Čaušević, savetnica za regulatornu reformu

Aleksandar Jakovljević, projektni koordinator i CIM ekspert

Marko Stanojević, direktor finansija i administracije

Senka Anđelković, saradnik za regulatornu reformu

Vladimir Dunđer, koordinator voznog parka

 

Predstavnici Agro klastera, Novi Sad, koji su učestvovali u studijskoj poseti su:

 

Prof. dr Ljubinko Jovanović, saradnik,

Miloš Janić, direktor,

Ina Radovanović, saradnik,

Miodrag Žakić, saradnik.

 

Predstavnici Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) koji su učestvovali u studijskoj poseti su:

 

Rodoljub Živadinović, predsednik,

Milutin Petrović, zamenik predsednika,

Radivoje Ranković, direktor Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo,

Nenad Portić, referent SPOS-a za opšte i razvojne poslove,

 

Studijsko putovanje predstavljalo je svojevrsnu priliku za upoznavanje sa danskom poljoprivredom, pčelarstvom, kao i sa organskom proizvodnjom koja je u Danskoj na zavidnom nivou.

Počnimo od pčelarstva, kao najbitnijeg i najvažnijeg segmenta za naše predstavnike u delegaciji. Posedovanje rojeva je u Danskoj regulisano Zakonom još od 1683. godine. Pošto u Danskoj postoji priličan broj rojeva na slobodi, pčelari ih aktivno skupljaju u prazne košnice u toku godine. Danski savez pčelara ima 7.000 članova. Savez je osnovan 1866. godine. Savez ima pokazne pčelinjake u skoro svim delovima države. Savez pčelara Danske izdavač je časopisa za pčelarstvo, poseduje internet stranicu. Savez zapošljava četiri lica.

U godinama kada je počela primena pokretnih ramova, porastao je i broj pčelinjih društava koje su bile ugrožene američkom kugom. Američka kuga se širila putem pčelarskih aktivnosti. S toga Danska još 1909. godine uvodi zdravstvena pravila u pčelarstvo. Donosi se petogodišnji plan kako bi se oslobodili američke kuge. Taj proces i dalje traje. Arhus Univerzitet zadužen je za dijagnostikovanje i lečenje pčelinjih bolesti. Danska je najveći problem sa američkom kugom imala u periodu od 1999-2001. godine. Godine 2017. uticaj ove bolesti je minimalizovan na nivou cele Danske. Svakih pet godina Danska obuči 900 pčelara (pčelari pregledači) da na terenu otkrivaju pčelinje bolesti. Ovi ,,obučeni’’ pčelari imaju dozvolu da kontrolišu pčelinja društva i da popunjavaju zdravstveni formular koji je potreban radi selidbe ili trgovine pčelama. U Danskoj Uprava veterine nema ingerencije nad selidbom pčela. Napred pomenuti kurs koji pčelari prolaze sadrži sticanje znanja o pčelinjim bolestima, prevenciji širenja bolesti, lečenju bolesti, higijeni u pčelarstvu, hrana za pčele i trovanje pčela, zakonske propise iz oblasti pčelarstva. Danski pčelari za bolesti pčela za koje ne postoji, trenutno, lek, primenjuju metod prevencije. Vosak se menja redovno. Opšta je praksa u danskom pčelarstvu da se pčele zazime na ramovima koji su izgrađeni te iste godine!  

 

Danskoj je veoma važna tema oprašivanja. Danska je veliki proizvođač semena. S toga u takvom jednom sistemu i semenarima okrenutim izvozu, pčele su neophodne i presudne. Medonosne biljke zastupljene u Danskoj su cvet vlašca (Allium schoenoprasum). Snažan miris koji pčele mogu osetiti u košnicama 2km od lokacije zasada vlašca, med blagog ukusa i mirnoća pčela na paši je jedan od razloga zašto se danski pčelari opredeljuju za ovakve paše.

U Danskoj je popularan i cvet bele deteline (Trifolium repens). Zanimljivo je da u godini kada pčelari ne oprašuju za potrebe semenara već se isključivo bave pašom, proizvođači semena su i tada dužni da plaćaju naknadu pčelarima.   

Dansko udruženje odgajivača matica postoji od 1921. godine. Udruženje organizuje kurseve i sastanke kako bi se poredio uzgajivački materijal. Kombinacija hibridnih pčela je jako popularna. Jedan od zadataka udruženja je obezbeđivanje dovoljnog nivoa matica za uzgoj pčela i kontrola parenja.

Uveden je test higijenskog ponašanja, čiji rezultati bi trebalo da budu: mirne pčele, sputan rojevi nagon, higijena pčela na visokom nivou, nozema u granicama tolerancije, visok prinos meda. (Fotografije – kuriozitet profesora Pera Krigera sa Univerziteta Arhus, katedra za agroekologiju).

Pomenuti zakon o pčelarenju predviđa jedno telo koje se zove Pčelarski savetodavni odbor. Članovi odbora su predstavnici pčelarskih organizacija, istraživača, agencija i interesnih grupa. Jedan od zadataka odbora je očuvanje originalnih pčela i odobravanje stanica za parenje za uzgoj matica. Odbor takođe ima funkciju arbitraže u slučaju trovanja pčela. Domaća pčela A.m. mellifera još uvek postoji na ostrvu Leso u Danskoj. U Danskoj postoji 25 uzgajivačkih stanica za matice.

U slučaju trovanja pčela na teren izlaze predstavnik udruženja pčelara, predstavnik udruženja poljopirvrednika, nakon konstatovanja štete uzorci se šalju na univerzitet na analizu. Troškove postupka analize snosi pčelar koji je prijavio štetu. Ne postoji obaveza registracije pčelinjaka. Sve je posvećeno principu poverenja koji je rasprostanjen u danskom društvu kao celini, a ne samo u pčelarstvu. Od posebnih propisa postoji vodič za pčelare. Što se tiče pravila o selidbi ona je skoro slobodna, osim u zaštićenim područjima, pregledač tj. kontrolor pred selidbu je kolega pčelar. Danska proizvodi 50% meda saobrazno potrebama sopstvenog tržišta, ostatak se uvozi, uglavnom iz Ukrajine, a uvoz iz Kine je zabranjen.

Danska poseduje Agenciju za poljoprivredu, osnovanu pri Ministarstvu životne sredine i hrane, koju čine odsek za poljoprivredu, prirodu, zaštitu životne sredine, služba za veterinu i hranu. Zakoni i pravila garantuju uspešnu poljoprivrednu proizvodnju. Danska poljoprivredna proizvodnja predstavlja jednu petinu totalnog izvoza Danske. Klijenti ove državne agencije su poljoprivrednici, konsultanti i kompanije. Agencija ima 1200 zaposlenih raspodeljenih u sedam gradova širom Danske.

Danska poseduje 3.469 farmi, i obradiva površina iznosi 245.159 hektara. 61% teritorije čini poljoprivredno zemljište, 13% šume, 11% netaknuta priroda, dok urbana sredina sa infrastrukturnim objektima čini 16% teritorije Danske. 

Osvrnućemo se kratko i na organsku proizvodnju (u Danskoj postoji organsko pčelarenje, ali je tek u povoju). Danska je 1987. godine donela akt o organskoj poljoprivrednoj proizvodnji. Godine 1989. ustanovila je logo za organsku proizvodnju i proizvode. Godine 1991. usvojen je prvi evropski zakon o organskoj proizvodnji. Godine 2009. došlo je do izmena EU zakonodavstva (kao i tekuće 2018.). Ove EU propise Danska je inkorporirala u svoj pravni sistem. (Regulativa (EC) No 834/2007, Regulativa  (EC) No 889/2008 i (EC) No 2018/848. (primenjivaće se u Danskoj od 2021)). Danska država ali i privatni sektor su činili i čine velike napore da ovaj O standard bude sveprisutan, kako bi u daljoj budućnosti organska proizvodnja premašila ,,običnu’’ proizvodnju, što je i cilj njihove poljoprivrede. U sklopu studijske posete upriličena je i poseta organskoj farmi gde su članovi delegacije mogli lično da se uvere u primer jednog zaokruženog sistema organske farme (farma Stengarden u mestu Birkerod oko 30 kilometara od Kopenhagena), tipične za Dansku.

Predstavnik Saveza pčelara Danske održao je prezentaciju za delegaciju i izneo određene činjenice o pčelarstvu u Danskoj. Danska poseduje 140.000 košnica. U Danskoj najviše je pčelara hobista oko 93%, poluprofesionalaca je 5%, a profesionalaca 2%. Prinos meda u Danskoj je 2.500 tona meda godišnje. Cene meda se kreću od 3-7 evra po kilogramu u otkupu, a na malo dosta više, i do 20 evra. Lokalni med je veoma cenjen. Glavne biljke koje se koriste za ispašu su uljana repica, detelina i vres (Calluna vulgaris). Vrste pčela koje su zastupljene u danskoj su buckfast 67%, carnica 14% i ligustica 19%, mellifera 3%, lokalne pčele 7% i 17% je neodređeno. Danska poseduje dosta ostrva gde se organizuje izolovano parenje. Pomenut je i problem varoe. Ona je prvi put otkrivena u Danskoj 1987. godine, a njeno prvo veliko širenje desilo se početkom devedesetih. Danski pčelari se protiv varoe bore u 3-4 koraka, prolećnim tretmanom, letnjim tretmanom i tretmanom u kasnu jesen ili u zimu. Uklanjanje ramova i tretman oksalnom kiselinom takođe predstavljaju metode borbe. Danski pčelari zamenjuju sav plodišni vosak redovno. Svi ramovi ili bar isluženi ramovi se menjaju svake godine. Pčelar nabavlja nove ramove, a kada mu zatreba vosak odlazi u otkupni centar gde je predao ramove sa voskom i dobija svoj lični vosak koji je predao.

Što se tiče proizvodnje meda, postoji par velikih otkupljivača meda koji otkupljuju med od pčelara. U Danskoj pčelar se smatra primarnim proizvođačem, može sam puniti med u tegle i prodavati ga direktno ukoliko poseduje odgovarajuću etiketu. Samom pčelaru je povereno, još jednom naglašavamo, vršenje samokontrole, u tom postupku pčelar mora poštovati sve higijenske norme pčelarenja i proizvodnje meda. U suštini, na stranu zakonska sankcija, bilo da se radi o pčelaru pojedincu ili o firmi koja prodaje med, licu (pravnom ili fizičkom) koji proizvodi/koristi pesticide i ostala hemijska sredstva –  isključenje sa tržišta, koje je definitivno  i podrazumeva se, deluje preventivno u kombinaciji sa duhom poverenja na kojem počiva danski sistem. 

 

Članovi delegacije i predstavnici SPOS-a stekli su posebne uvide i nova znanja. Isti će nam značiti pri ostvarivanju ciljeva Javno privatnog dijaloga, te ciljeva SPOS-a u oblasti prevencije i sprečavanja slučajeva trovanja. 

 

Zbog svega navedenog, predstavnici SPOS-a duguju neizmernu zahvalnost NALED-u i timu koji je predvodio ovu posetu, bez njih ovo sticanje novih i važnih informacija ne bi bilo moguće i praktično bi ostalo neostvarivo.

 

Sačinio,

Radivoje Ranković

Koordinator stručne službe SPOS-a

 

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien