• 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd spos.rs@gmail.com 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

IZVEŠTAJ SA STUDIJSKOG PUTOVANjA U FRANCUSKU



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 507

Podsećamo vas da je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) pozvala organizacije civilnog društva i poslovna udruženja da konkurišu za učešće u četvorogodišnjem Projektu javno privatnog dijaloga, koji sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike (RSJP), a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). SPOS i Odbor za zaštitu pčela SPOS-a su konkurisali sa projektom vezanim za javni dijalog sa nadležnima povodom problema trovanja pčela pesticidima u poljoprivredi, i projekat smo i dobili. U sklopu ovog projekta Javno-privatnog dijaloga za razvoj, nedavno je održano studijsko putovanje o javno-privatnom dijalogu u Parizu. Studijsko putovanje je trajalo od 11. do 14. septembra. Studijsko putovanje je finansirano u celosti iz sredstava projekta, bez bilo kakvih troškova za učesnike. Sam projekat obuhvata više segmenata, a SPOS je znači, kao što smo pisali OVDE, deo projekta koji se tiče problema trovanja pčela pesticidima u poljoprivredi.

Delegaciju od 35 članova činili su predstavnici NALED-a, Javne uprave, Agro klaster-a, Udruženja za razvoj preduzetništva i SPOS-a (ova tri udruženja su dobila navedeni projekat NALED-a). Glavna svrha posete bila je da se na iskustvima Francuske prikupe informacije i metode za postizanje naših ciljeva u Republici Srbiji. 

 

Predstavnici Javne uprave koji su učestvovali u studijskoj poseti su:

  1. Branko Radosavljević, pomoćnik predsednika opštine, Opština Rača
  2. Tatjana Todorov, Lice zaduženo za pristup informacijama od javnog značaja, Sekretarijat za privredu grad Niš
  3. Ivanka Čubrilo, Rukovodilac grupe za poljoprivredu i ruralni razvoj – gradska uprava za poljoprivrednu grad Novi Sad
  4. Dragan Agatunović, koordinator u Sektoru za kontrolu, Ministarstvo finansija, Poreska uprava
  5. Biljana Baucal Rajić, mlađi savetnik u Grupi za porez na dohodak građana i sistem doprinosa za socijalno osiguranje u Ministarstvu finansija
  6. Nina Nikolić, fitosanitarni inspektor, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
  7. Zoran Ivanović, Načelnik Odeljenja za poslove inspekcijskog nadzora i kontrole, Uprava za veterinu, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
  8. Bobana Jakovljević, Odsek za upravljanje biocidnim proizvodima, Ministarstvo zaštite životne sredine
  9. Lidija Ristić Matijević, šef Odseka za sredstva za zaštitu i ishranu bilja,  Uprava za zaštitu bilja, Ministarstvo poljopirvrede, šumarstva i vodoprivrede
  10. Marina Vujević, Rukovodilac grupe za organsku proizvodnju, Direkcija za nacionalne referentne labaratorije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
  11. Jelena Milić, Samostalni savetnik za razvoj organske proizvodnje u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
  12. Bojana Tošić, vd direktor Republičkog sekretarijata za javne politike
  13. Ninoslav Kekić, zamenik direktora Republičkog sekretarijata za javne politike
  14. Jovan Dragumilo, savetnik, Republički sekretarijat za javne politike

 

Predstavnici NALED-a koji su učestvovali u studijskoj poseti su:

  1. Jelena Bojović, direktorka tima za regulatornu reformu
  2. Aleksandra Sekulović, savetnik za javno – privatni dijalog
  3. Tatjana Volarev, projektni koordinator
  4. Aleksandar Jakovljević, projektni koordinator i CIM ekspert
  5. Marko Stanojević, direktor finansija i administracije
  6. Jovana Ćirić, saradnik za komunikacije
  7. Dušan Vasiljević, konsultant
  8. Đorđe Vukotić, konsultant

 

Predstavnici Agro klastera, Novi Sad, koji su učestvovali u studijskoj poseti su:

  1. Prof. dr Ljubinko Jovanović, saradnik,
  2. Miloš Janić, direktor,
  3. Radoslav Pilja, saradnik,
  4. Vlado Kovačević, saradnik.

 

Predstavnici Udruženja za razvoj preduzetništva, Niš, koji su učestovovali u studijskoj poseti su:

  1. Milivoje Jovanović, direktor,
  2. Ivana Tevendić, saradnik,
  3. Aca Ilić, saradnik,
  4. Marija Ivanković – Jurišić, preduzetnik.

 

Predstavnici Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) koji su učestvovali u studijskoj poseti su:

  1. Milutin Petrović, zamenik predsednika,
  2. Radivoje Ranković, koordinator stručne službe,
  3. Svetlana Potkozarac, referentkinja za administrativne i opšte poslove,
  4. Siniša Ilinčić, pčelar, zaštitar.

 

Takođe, list Politika imao je svog predstavnika, novinarku Jelenu Stevanović.

 

Prvi čin studijske posete Parizu učesnici su učinili posetivši ambasadu Republike Srbije u Parizu. Goste je srdačno i ljubazno sačekala otpremnica poslova Dijana Ivančić. Gospođa Ivančić upoznala je prisutne sa delanjem srpske diplomatije u Francuskoj i Parizu, i dalje centru svetske diplomatije. Istakla je da je diplomatska misija pod stalnim naponom ostvarivanja državnih ciljeva i spoljno-diplomatskih aktivnosti. Studijska poseta je između ostalog u koordinisanju sa predavačima i organizacijama dobila podršku naše ambasade u ostvarivanju svojih ciljeva.

Za članove delegacije značajan je bio i odlazak u Senat Francuske Republike, toplu dobrodošlicu i sastanak upriličili su predstavnici kluba prijateljstva Francuske i istočnog Balkana kao i kluba prijateljstva Francuske i Srbije. Učesnici studijske posete na sastanku su mogli da se upoznaju sa funkcionisanjem samog senata, parlamentarnom sistemu Francuske, a što je još važnije sistem zakonodavne delatnosti, izmena i dopuna zakona, inicijativama i sl. Naime, Senat je gornji dom francuskog parlamenta (Narodna skupština je donji dom), kojim predsedava predsednik. Do septembra 2004. godine Senat je imao 321 senatora, od kojih je svaki izabran na devetogodišnji mandat, ali je od tog datuma mandat smanjen na šest godina, dok se broj senatora progresivno povećavao do 348 koliko ih je od 2011. godine, kako bi se odrazio rast populacije u zemlji. Senatori se biraju svake tri godine indirektno od strane oko 150.000 zvaničnika, uključujući regionalne odbornike, odbornike veća, gradonačelnike, gradske odbornike u velikim gradovima i članove Narodne skupštine. Senatori biraju predsednika iz redova svojih članova. Prema Francuskom Ustavu, Senat ima skoro ista ovlašćenja kao i Narodna skupština. Zakone Senatu može doneti državna uprava ili bilo koji dom Parlamenta. Kako oba doma mogu da menjaju zakone, može se dogoditi da je potrebno nekoliko čitanja kako bi se postigao sporazum između Narodne skupštine i Senata. Kada se Senat i Narodna skupština ne mogu složiti oko zakona, Vlada može odlučiti da konačnu odluku prepusti Narodnoj skupštini, mada se ovo izuzetno retko dešava. Predloge zakona sačinjava Vlada i šalje ih skupštini (senatu). Inicijativu naravno mogu pokrenuti i ministarstva, ali je zadnja reč na vladi. Svaka oblast privrede ili u našem slučaju poljoprivrede ima sopstvenu zastupljenost kroz pojedinačnog senatora koji je zadužen za tu oblast. Tako, u Francuskom senatu postoji senator koji je zadužen za oblast pčelarstva.

Jedno od najvažnijih predavanja, upriličeno je u Kulturnom centru Srbije, koji je bio domaćin više studijskih predavanja i programa. Predavanje je održao Bendžamin Hercberg.

Bendžamin Hercberg je je specijalista za razvoj privatnog sektora u Sektoru finansija, konkurentnosti i inovacija Svetske banke gde radi na programima koji imaju za cilj stvaranje novih radnih mesta kroz politički dijalog, preduzetništvo i industrijski rast na Bliskom istoku i Severnoj Africi. Prethodno je radio kao lider Programa za učenje, liderstvo i inovacije, usmeren na osnaživanje mladih i razvoj malih i srednjih preduzeća. Takođe, u okviru programa Svetske banke radio je na uključivanju privatnog sektora u program dobre uprave (good governance) kroz otvorene podatke i praksu saradnje. Bio je lider za javno privatni dijalog, zajednički za Svetsku banku i Međunarodnu finansijsku korporaciju. Budući da je od 2004. godine zaposlen u Svetskoj banci, vodio je ili je učestvovao u investicionim reformama, javno-privatnim mehanizmima za saradnju i partnerstvima za konkurentnost u više od 30 zemalja. 

Tema projekta SPOS-a koji je odobrio NALED je “Poboljšanje institucionalne borbe protiv trovanja pčela”. Kroz zajedničku borbu uz pomoć NALED-a, SPOS ima cilj da kroz ovaj projekat poboljša komunikaciju sa državnim institucijama i reši ili barem ublaži problem trovanja pčela, te su nam iskustva predavača bila od posebne koristi. 

Bendžamin Hercberg nam je kroz svoje predavanje ukazao na važnost javno-privatnog dijaloga, istakao sve njegove principe i strukturne elemente i pružio savete kako bi i sami poboljšali dijalog sa javnim institucijama koji SPOS već dugi niz godina uspešno sprovodi i bori se za rešavanje svih problema pčelarstva u Srbiji. 

Svesni smo sve veće važnosti dijaloga između javnog i privatnog sektora u cilju izgradnje uslova za održivi razvoj. Poboljšana saradnja između privatnog i javnog sektora smanjiće siromaštvo, uticati na ekonomski rast i održivi prosperitet, ali ova saradnja zahteva podelu odgovornosti između učesnika u javnom i privatnom sektoru kao i izgradnji poverenja između privatnog  i javnog sektora.

Postoji 11 principa koji povezuju  Javno-Privatni Dijalog.

 

PRVI PRINCIP- KONTEKSTUALNI DIZAJN

JAVNO-PRIVATNI DIJALOG (JPD) može imati nekoliko oblika i može se odvijati na različitim nivoima u različitim vremenskim okvirima. JPD uključuje vladu, privatni sektor i relevantne zainteresovane strane u formalnom ili neformalnom procesu kako bi se postigli zajednički ciljevi i postigle određene transformacije. Javno-Privatni dijalog mora biti prilagođen posebnosti svakog okruženja u svakom trenutku. Što znači da Javno-Privatni dijalog mora biti fleksibilan kako bi se omogućio reinženjering kada se okolnosti menjaju. JPD se primenjuje kako bi se postigli različiti ishodi koji doprinose održivom inkluzivnom rastu. To može biti poboljšanje investicione klime, do konkuretnosti građevinskog sektora, upravljanje prirodnim resursima, poboljšanje pružanja javnih i drugih usluga. 

Javno-privatni dijalog može da rešava problem na lokalnom, nacionalnom ili međunarodnom nivou sve u cilju promovisanja boljih praksi upravljanja i kolektivnih akcionih rešenja za razvojne probleme. Javno-privatni dijalog može biti vremenski ograničen ili institucionalizovan za detaljnu transformaciju i razvoj. JPD se može kategorizovati prema sedam međusobno povezanih dimenzija – 1. područje (od nacionalnog do lokalnog), 2. obim (od ekonomski širokog do specifičnog sektora), 3. institucionalizacija (od trajnog do privremenog) 4. liderstvo (od javnog do privatnog), 5. vlasništvo,  6. fokusiranje (od opštih do specifičnih uslova), 7. učešće (od nekoliko aktera do puno aktera). 

DRUGI PRINCIP – PROCES OTVORENOG UPRAVLJANJA

JPD mora funkcionisati pod otvorenim, transparentnim i jasnim pravilima upravljanja. JPD će biti uspešniji ukoliko njegova struktura uzme u obzir faktore političke ekonomije. Uloga političkih i poslovnih elita u oblikovanju razvojnih ciljeva je od ključne važnosti za uspeh Javno-privatnog dijaloga. Analiza političke ekonomije na tematskom i reformskom nivou je korisna, uključujući identifikaciju političke realnosti i procenu motivacije podsticaja zainteresovanih strana i kako ovi podsticaji oblikuju odluke. Ključni doprinos JPD-a proširuje prostor reforme i podiže važnost pitanja koja idu na dnevni red Vlade. Javno-privatni dijalog  treba da ima jasne kriterijume za angažovanje a takođe mora imati i eksplicitnu posvećenost, transparetnost i uključivanje mehanizama praćenja i odgovornosti. JPD može pružiti zainteresovanim stranama strukturu platforme za angažovanje i kapacitete za implementaciju u vreme kada se politički ili tržišni pritisci mogu iskoristiti za pružanje brzih i konkretnih rezultata. 

Informacione i komunikacione tehnologije mogu promovisati šire uključivanje u dijalog i samim tim smanjiti rizike tako što se dobijaju povratne informacije od šireg okruženja, što će osigurati veći angažman građana u praćenju sprovođenja reformi. 

 

TREĆI PRINCIP – MANDAT I INSTITUCIONALNA ODREDBA               

Odrediti vrlo jasno cilj je veoma bitno za dijalog. Formalni ili zakonski mandat može biti od pomoći u nekim političkim i ekonomskim kontekstima, ali mandati nikada nisu dovoljni za uspostavljanje dobrih JPD. Dijalog treba uskladiti sa postojećim institucijama kako bi se institucionalni potencijal maksimizirao. Dijalog zavisi od kapaciteta i razmišljanja učesnika, a zakonski mandat nije dovoljan da to stvori. Bez obzira na to, zvanični mandat je dovoljan vremenski period u kome se može uspostaviti kredibilitet , kontinuitet i omogućiti integrisanje dijaloga u postojeći institucionalni okvir. Mandati koji su previše detaljni nose rizik i ograničavaju fleksibilnost, čime se ograničavaju inicijative. Postojeće institucije treba kapitalizovati što je više moguće. Dijalog je efikasniji kada usklađuje svoju strukturu sa postojećim institucionalnim prioritetima i linijama komandovanja. Vrlo je bitna podela odgovornosti među akterima dijaloga, sam dizajn dijaloga može pomoći u definisanju očekivanja i uspostavljanja ciljeva za uspeh.

 

ČETVRTI PRINCIP – STRUKTURA I UČEŠĆE               

Dijalog treba da ima solidnu strukturu i reprezentativno učešće. Struktura treba da bude fleksibilna kako bi omogućila ujednačeno i delotvorno učešće, odražavajući interese lokalnog privatnog sektora i interesne grupe. Strukture mogu biti formalne, neformalne ili kombinovane. Njihov dizajn mora uzeti u obzir postojeće procese i institucije. Učešće relevantnih predstavnika zainteresovanih strana treba dogovoriti na transparentan način, učešće treba biti uravnoteženo i izvodljivo jer na taj način se najbolje postižu ciljevi dijaloga i ublažava rizik od reformi. Manji broj učesnika u dijalogu stvoriće veće poverenje i efikasniji dijalog, ali to mora biti uravnoteženo zbog potrebe za reprezentativnošću. Struktura dijaloga se mora uspostaviti kako bi se sprovodili konkretni participativni procesi kroz niz radnih grupa koje sprovode redovne diskusije. Uspostavljanje rukovodstva kao što je Upravni odbor čini dijalog odgovornijim i može mu pružiti dodatni kredibilitet i vidljivost kod spoljnih aktera. Rukovodstvo mora odavati sliku “poštenog brokera” koji pruža analitičku, komunikacionu, administrativnu podršku i ima jedinstvenu priliku da oblikuje zainteresovane strane i angažuje ih pod određenim pravilima. Veoma je važno uspostaviti jasna pravila rada, jasnu i preciznu podelu uloga među akterima, odrediti prioritete i uspostaviti rigorozan pristup praćenju problema. Privatni sektor mora efikasno da koordinira među sobom i da poseduje kapacitete za istraživanje i razvijanje predloga koji su zasnovani na dokazima. Dijalog treba da uključi i sarađuje sa sindikatima, udruženjima, raznim organizacijama kako bi process reformi bio obuhvatniji. 

 

PETI PRINCIP – FASILITACIJA               

Dijalog mora biti profesionalan, njegovi učesnici moraju biti posvećeni kako bi se lakše upravljalo svim aspektima procesa dijaloga s ciljem dobijanja što kvalitetnijih rezultata. Poželjno je da akteri imaju važne kvalifikacije, organizacione i logističke kapacitete pregovaranja, kreativnost, transparetnost razumevanja tehničkih pitanja, odzivnost i sposobnost da se sa svima od ministra do mikropreduzetnika uključuju u partnerske odnose. Fasilitacija treba da bude lice dijaloga, ona treba da uspostavlja pravičan, transparentan mehanizam koji podstiče zainteresovane strane da podjednako učestvuju u dijalogu i bave se suštinskim pitanjima. Fasilitacija mora biti usmerena u postojeći institucionalni kontekst. Najbolje je iskoristiti ličnosti koje imaju pristup širokim mrežama u javnom i privatnom sektoru. 

 

ŠESTI PRINCIP – POBORNICI               

Za dobro funkcionisanje dijaloga neophodno je da se izgradi poverenje između aktera, održi energija i nastavi zalaganje uključivanja stranaka na duži rok. Za identifikaciju pobornika potrebno je razumeti njihovu motivaciju. Veoma je važno identifikovati prave pobornike i tražiti podršku od njih. Uključivanje visokokvalitetnih uglednih političara koji shvataju važnost javno-privatnog dijaloga može biti veoma važno za kvalitetno funkcionisanje dijaloga. Viši ali “manje vidljivi” zvaničnici javnog sektora mogu imati takođe veoma bitnu ulogu za funkcionisanje dijaloga. Ako su pobornici previše uticajni, dnevni red može postati suviše usko fokusiran ili dijalog može zavisiti od interesa pojedinaca. 

 

SEDMI PRINCIP – REZULTATI                

Rezultati mogu biti strukturni, procesni, analitički, meki (preporuke). Svi zajedno treba da doprinesu dogovorenim rezultatima razvoja privatnog sektora. Ciljevi dijaloga treba da budu opipljivi, praktični i merljivi. Dijalogu na samom njegovom početku je potreban uspeh kako bi podstakao rezultate i dao akterima motivaciju da razmisle o drugim produktivnim razgovorima koje mogu imati. Analitički rezultati mogu uključivati identifikaciju i analizu mogućih blokada i problema, kao i sporazum o ciljevima razvoja. Preporuke se mogu baviti pitanjima politike i pravnih reformi, identifikovati razvojne mogućnosti u prioritetnim regionima, zonama ili sektorima ili definisati akcione planove. Strukturni i procesni rezultati uključuju periodične konferencije i sastanke, kontinuirano praćenje rezultata i ishoda privatnog dijaloga, kao i medijsku uključenost za širenje informacija. Meki rezultati uključuju poverenje, saradnju i razumevanje. Izgradnja poverenja je presudan korak pogotovo u zemljama koje su pogođene konfliktnim situacijama. Rezultati moraju biti uzajamno korisni za sve aktere dijaloga. Veoma je bitno pratiti reforme i pomagati zainteresovanim stranama da organizuju reformske timove za izradu plana rada i praćenje rezultata. 

 

OSMI PRINCIP – DOSEGNUTOST I KOMUNIKACIJA               

Zajednička komunikacija, razumevanje i razvoj zajedničkog jezika je od suštinskog značaja za izgradnju poverenja među zainteresovanim stranama. Zajednička komunikacija zahteva međusobno razumevanje ključne motivacije, što zahteva učestale interakcije među akterima dijaloga. Dijalog treba da bude otvoren i široko uključen koliko god je to izvodljivo. Ovo zahteva program informisanja za reformsku izbornu grupu. Program informisanja može uključiti upotrebu medija, seminara, radionica i izložbi. Komunikacijska strategija je vrlo važna za dijalog. Transparentnost procesa, a posebno otvoreni pristup prema medijima je od suštinskog značaja za informisanje. 

 

DEVETI PRINCIP – MONITORING I EVALUACIJA               

Monitoring i evaluacija predstavljaju efikasan alat za upravljanje dijalogom i demonstriranje njegove svrhe, učinka i uticaja. Tehnike monitoringa i evaluacije omogućavaju bolje planiranu celinu, mogu pružiti unutrašnju i spoljnu motivaciju za promovisanje efikasnijeg sprovođenja dijaloga. Monitoring i evaluacija treba da obezbedi zainteresovanim stranama sposobnost praćenja unutrašnjih procesa i podsticanja transparentnosti i odgovornosti. Definisanje inputa, rezultata, ishoda i uticaja biće poboljšano označavanjem odgovarajućih pokazatelja sa periodičnim pregledom od strane ključnih aktera – zainteresovanih partnera, koji će se oslanjati na prikupljanje pouzdanih podataka. Svi zainteresovani partneri (stakeholderi) PPD-a moraju podjednako učestvovati u kontrolisanju i evaluaciji. Participativni pristup treba koristiti u svakom poduhvatu. Monitoring uključuje praćenje statusa implementacije odobrenih reformi. PPD može uspostaviti „nadgledane timove“ ili komisije kako bi pratio koliko dobro odobrene reforme ostvaruju svoje predviđene ciljeve.   

 

DESETI PRINCIP – PRIKLADNO PODRUČJE I OBIM               

Dijalog treba biti skrojen od skupa pitanja koja treba da razmotre i reše podpitanja. Lokalni i sektorski javno-privatni dijalog mogu imati veći uspeh od nacionalnog dijaloga jer kad je obim područja dijaloga manji, poslovna organizacija je lakša i mreža među akterima se formira prirodnije. Za dijalog je od suštinskog značaja da identifikuje opipljive probleme i praktična rešenja kako bi stvorio kredibilitet. Lokalni dijalog može doprineti efikasnijoj primeni nacionalne politike. To može biti posebno efikasno za dijalog koji se odvija na nacionalnom i regionalnom nivou. Kao i kod nacionalnog dijaloga neophodni su napori kako bi se osigurala transparentnost i održivost lokalnog dijaloga. Komunikacija među zainteresovanim stranama može da bude obostrano korisna. 

 

JEDANAESTI PRINCIP – KRIZA I ODGOVOR NA KONFLIKTE               

Javno privatni dijalog ima posebnu vrednost u kriznim i konfliktnim situacijama. Pomoću njega mogu se ublažiti suprotstavljeni interesi i obnoviti poverenje. Mehanizmi dijaloga mogu takođe raditi na rešavanju sporova i usklađivanju stavova različitih zainteresovanih partnera o određenim pitanjima. Dijalog je veoma efikasan za izgradnju poverenja među društvenim grupama i pomirenju verskih, političkih i etničkih protivnika. Struktura i elementi dijaloga trebaju da budu prilagođeni svakoj kriznoj situaciji. Mora se uzeti u obzir neinformisanost nekih ekonomskih ili socijalnih aktera. JPD može igrati posebnu ulogu u zemljama koje su pogođene konfliktnim situacijama, podržavajući institucionalni razvoj, transparentnost, izgradnju poverenja i mirovne procese. JPD može poslužiti kao sredstvo za prilagođavanje potrebnih reformi koje će generisati nove investicije, kao i poslove koji proučavaju procese izgradnje mira i pomirenja. 

 

DVANAESTI PRINCIP – PARTNERI  RAZVOJA               

Dijalog može imati koristi od inputa i podrške razvojnih partnera kada njihovu ulogu određuje lokalni kontekst na osnovu partnerstva i koordinacije. Partneri razvoja će imati efikasniju podršku dijalogu ukoliko fleksibilno reaguju na krizne situacije. Oni mogu imati ključnu ulogu u razvoju kapaciteta, širenju najbolje međunarodne prakse i pružanju tehničke pomoći dijalogu tokom čitavog njegovog ciklusa. Njihova uloga treba biti što je više moguće neutralnija. Razvojni partneri moraju prepoznati svoje granice i da Javno-privatni dijalog ne može biti stvoren spolja već mora biti usidren u postojeći institucionalni kontekst. Oni moraju međusobno da koordiniraju kako bi se izbeglo dupliranje njihovih napora i kako bi se maksimizirala raspoloživa sredstva.  

 

TRINAESTI PRINCIP – ODRŽIVOST                

„Održivost“ (ili „Izlazak“) odnosi se na transfer operacija, upravljanje ili finansiranje PPD od strane razvojnog partnera lokalnim institucijama. Postizanje održivosti predstavlja izazov za PPD i zahteva posvećenost svih aktera PPD-a.  

 

 

Učesnici studijske posete su prisustvovali otvaranju izložbe posvećene Prvom svetskom ratu, te francuskom i srpskom sabojništu u Velikom ratu. Svečanost je otvorio gradonačelnik Leskovca gospodin Goran Cvetanović. Poruke prijateljstva, teških istorijskih trenutaka i nade u budućnost i ljubav francuskog i srpskog naroda oslikana njegovim govorom ogrejala je srca prisutnih.

 

Na studijskom putovanju u Parizu imali smo prilike da slušamo Dominik Moreno (Generalni sekretar Odbora za trgovinu, zakonodavne i pravne politike Privredne komore Pariza) Dominik nas je upoznala kako Francuska rešava razna pitanja i probleme svojih preduzeća. 

Privredna komora Pariza (Paris Île-de-France Regional Chamber of Commerce and Industry – CCI) je javna institucija zadužena za zadatke od javnog interesa i u nadležnosti je države. Ona se sastoji od 800.000 članica preduzeća. Svako preduzeće plaća obaveznu članarinu. Privredna komora Pariza (CCI) ima svoje glavne četiri misije. Prva je lobiranje za preduzeća kako prema francuskoj državi tako i prema evropskim institucijama. Druga misija je obuka. Privredna komora Pariza ima devetnaest škola (gde spadaju kako francuske velike škole tako i visoke stručne škole), preko 500 kurseva, više od 30.000 obučenih mladih ljudi.  Treća misija tiče se opreme (za velike sale, kongrese). Četvrta misija je savetodavna funkcija preduzećima. CCI je javna ustanova kojom upravljaju šefovi preduzeća, koji su izabrani na Generalnoj  skupštini koja broji 92 predstavnika. CCI je mali parlament koji ima skupštinu, koja je organizovana po komisijama koje vrše studije i istraživanja u određenim tematskim oblastima i pripremaju pozicije za određene teme koje se najčešće tiču novih propisa. Ti propisi su najčešće nacionalni tekstovi ili tekstovi koji dolaze iz institucija Evropske unije (razne direktive ili uredbe). CCI je decentralizovan, sastavljen je od 8 ogranaka, koji na terenu prikupljaju potrebnu dokumentaciju za preduzeća. CCI vrši razgovore ne samo na nivou države već i na nivou regiona. Pitanja kojima se bavi CCI su veoma raznolika. 

CCI se bavi ekonomskim pitanjima, pitanjima finansiranja preduzeća, poreskim pitanjima, pitanjima ekonomskog razvoja, pitanjima zaštite životne sredine, uređenja javne teritorije itd. Dvadesetak studija se objavi godišnje (novi propisi, stručne studije). Generalna skupština se sastoji od pet specijalizovanih komisija. Jedna se bavi trgovinom, jedna ekonomijom, finansijama, poreskim pitanjima, regionalnim i ekonomskim razvojem. Komisije se sastaju jednom mesečno. Komisije čine šefovi preduzeća i administrativno osoblje (pravnici, ekonomisti, stručnjaci za poreska pitanja) oni su zaduženi da pripreme tekstove koji se diskutuju na komisiji. CCI organizuje konsultacije sa profesionalnim federacijama udruženja, pored toga konsultuju spoljne saradnike-stručnjake i rade studiju poređenja situacije. Na Skupštini debata je dosta žučna ali se na kraju ipak izglasa konsenzus. U okviru komisije se odredi izvestilac (šef preduzeća) koji priprema izveštaj i onda ga predstavlja pred generalnom skupštinom. Javna Skupština se sastaje jednom mesečno i tada šefovi  preduzeća brane svoju poziciju pred 92 delegata. Onog trenutka kada se izglasa pozicija počinje lobiranje sa državom i javnim institucijama na regionalnom, nacionalnom i evropskom nivou, sa poslanicima, parlamentom, senatorima. Takođe istog trenutka kada se objavi pozicija ona bude javno objavljena na internet sajtu i dostupna je svima. Lobiranje funkcioniše vrlo organizovano. Postoji kabinet predsednika Privredne komore, koji je zadužen da organizuje sastanke sa ministarstvima, poslanicima, senatorima, predsednicima Evropske komisije i sa predstavnicima Evropskog parlamenta, poslanicima (ne samo francuskim, već i poslanicima iz drugih zemalja). Primer je Zakon u vezi izgradnje stanova. Ovaj zakon je veoma važan za preduzeća u Francuskoj. Čim je usvojena pozicija na Generalnoj skupštini, krenulo se sa zakazivanjem sastanaka sa poslanicima i sa senatorima. Zakazivanje sastanaka sa poslanicima nije lako, zbog toga je tu kabinet koji se bavi isključivo time, tako da je vrlo bitna dobra organizacija tih sastanaka. Na sastancima se izlažu tačke gledišta i pripremaju se  amandmani, zatim se ulazi u srž zakona. Amandmani su posebno važni jer ostaje pisani konkretni trag, bez njih čitava akcija lobiranja nema efekta. 

CCI je lobiranjem uspeo da izglasa zakon – Izgradnja stanova za zaposlene. U Francuskoj postoje privatni stanovi, koji su preskupi i zbog toga puno ljudi sebi ne može da obezbedi stan. S druge strane postoje socijalni stanovi, koji su za one koji imaju jako niska primanja a ne postoji ništa između, što dovodi do toga da jako puno zaposlenih koji su srednji sloj ne mogu da kupe sebi stan jer su stanovi preskupi a oni ne potpadaju pod kategoriju sa minimalnim plaćanjima kako bi imali pravo na socijalni stan. Lobiranje u Evropskoj Komisiji i Evropskom Parlamentu je veoma važno i još komplikovanije nego na nacionalnom nivou. CCI ima kancelariju u Briselu, tamo radi jedna osoba koja je zadužena samo za zakazivanje sastanaka čim se objavi pozicija Privredne komore Pariza. Slobodna konkurencija je zastupljena na tržištu Francuske, tako da je veoma teško zaštititi mala preduzeća. Primer –  Male nabavke za velike projekte u oblasti građevinarstva. Velika preduzeća lakše prolaze na tenderu nego mala preduzeća. Ono što CCI radi za mala preduzeća jeste da im pomaže prilikom izrade tenderske dokumentacije i prati tendere za njih, zato što mala preduzeća nemaju dovoljno ljudi koji bi pratili tendere.

 

Predstavnici SPOS-a susreli su se sa predstavnikom Francuskog Ministarstva poljoprivrede, hrane i šumarstva. Imenovano ministarstvo u Francuskoj zaduženo je za regulaciju i politiku poljoprivrede, hrane i šumarstva. Izlaganje predstavnika Ministarstva baziralo se na predstavljanju pčelarstva u Francuskoj. Francuska ima 54.584 pčelara, od toga je 2.164 profesionalnih pčelara. Na teritoriji Francuske postoji 1.3 miliona košnica, što je 10% košnica u EU. Pčelarstvo u Francuskoj je prilično samostalno i poseduje određeni oblik autonomije. Od januara 2018. postoji međuposlovna organizacija pčelara na nivou Francuske i to na zahtev Ministarstva. To je mnogo značilo ministarstvu jer sada sa druge strane stola imaju jednog sagovornika ispred svih pčelara Francuske. Organizaciju čine i proizvođači i otkupljivači meda, kao i distributeri. Francuska je 2017. godine proizvela 19.780 tona meda. Od toga 10% čini organski med. 

Pčelari su organizovani po lokalnim udruženjima, a udruženja registruju pčelare u policiji. Kod distribucije meda 20% pčelara Francuske sami prodaju svoj med direktno na tržištu. Ostali procenat se plasira kroz otkupne centre. Pčelari Francuske plaćaju porez, ali ako lice ima manje od 10 košnica ne plaća ga. Ministarstvo se bavi problemima zdravlja pčela, kao što su biološke opasnosti (varoa) kao i hemijske opasnosti (upotreba pesticida). Na ekonomskom nivou država želi da poveća proizvodnju i da poveća broj košnica. Francuska koristi EU program koji se zove Evropski program pčelara, jednostavnog je principa jedan deo mera finansira Francuska, a drugi deo mera EU (odnos je 50-50). Francuska poseduje i tzv. Pčelarski komitet, u sklopu ovog Projekta, komitet čine predstavnici pčelara i predstavnici ministarstva. Godišnji budžet Komiteta je 7,4 miliona evra  (što je otprilike suma koju izdvaja i Srbija na godišnjem nivou), EU finansira budžet 50%. Delanje komiteta projektovano je na do tri godine. Sam program ima 8 tačaka, 6 je aktivirano i jedna od njih je mera koja omogućava podsticaje za opremu. Podsticaji za opremu praćeni su sličnim zakonskim rešenjem kao i u Srbiji (postoji između ostalog i obeležavanje košnica, kao i prijava stanja). Francuska izdvaja 40 evra za nabavku košnica po jednoj košnici koju pčelar kupi, a takođe se subvencioniše i matica sa 8 evra po jednoj i država pčelaru daje 20 evra po jednom roju. Francuska ne poznaje podsticaje po košnici. Sa druge strane francuska država finansira i naučna istraživanja. 

Naučna istraživanja se finansiraju tako što nosilac istraživanja konkuriše i nakon odabira i sprovođenja naučnog istraživanja, troškovi se pravdaju metodom refundacije. Pčelarski komitet prikuplja podatke pčelara i zahteve, a državna uprava odlučuje o dodeli podsticaja. Pčelarski komitet jeste pod nadležnošću Agencije Ministarstva, ali je predsednik komiteta uvek – pčelar, poljoprivrednik. 

Francuska se bori, takođe, protiv falsifikata meda. Interesantno je da postoji projekat Francusko-Kineskog partnerstva koji finansira Kina, jer su svesni da je najviše falsifikata iz njihove zemlje (Kine) i želi da stanu tome na put. Kineski med u Francuskoj košta oko 2 evra za kilogram, dok za francuski med treba izdvojiti 11 evra po kilogramu. Zato je borba neophodna, jer je država svesna da je kineski med konkurentan po ceni iako je jako lošeg kvaliteta. Francuska sprovodi stroge kontrole meda. Problem je što kod mešanog meda etiketiranje dozvoljava da se navede med iz EU, ali nije nužno staviti i druge zemlje porekla. Parlament Francuske razmatra zakon koji bi to sprečio, jer time med iz Kine koji je lošijeg kvaliteta ulazi na mala vrata. Italija je već usvojila takav zakon. Francuska će pokušati da se na nivou EU izvrši harmonizacija deklarisanja porekla meda.

Za prevare u hrani postoje dva tipa kontrolora: veterinarska inspekcija i državna uprava za kontrolu prevara u hrani.

U vezi sa trovanjem pčela zabranjena su tri jedinjenja neonikotinoida, od 1. januara 2018. to se proširilo na pet jedinjenja neonikotinoida. Paralelno sa tim Francuska ima program koji se zove Eko-fito, čiji je zadatak da se smanji upotreba sredstava za zaštitu bilja, fungicida, biocida, pesticida. Država se bori na dva načina: zakonskom zabranom i edukativnim savetovanjem – kako bi se smanjila upotreba dozvoljenih sredstava. I pored svih mera Francuska je i dalje suočena sa velikom krizom umiranja pčela. U slučaju da pčelaru uginu pčele, on odmah poziva veterinarskog inspektora i on vrši uviđaj. Nakon toga vrši se toksikološka analiza. Trenutni podaci govore da od svih uginuća u Francuskoj 5% čini štetno dejstvo pesticida. Na nivou države smrtnost određuju multifaktori. Zaključak je da u Francuskoj insekticidi i dalje ubijaju pčele. Drugi razlozi pomora pčela su parazitska oboljenja, manjak biodiverziteta i čak gladovanja pčela, jedan od faktora jesu i klimatske promene, kao što su česta kišna proleća koja dovode do manjka nektara. Ministarstvo je napravilo grupu koja utvrđuje koliki je stepen smanjenja medonosnih biljaka. Takođe ministarstvo finansira i projekat koji ispituje problem gubitka orijentacije kod pčela. 

Francuska i EU se suočavaju sa problemima neadekvatnog tretiranja semena i zloupotrebe pesticida, ali i navedeni multifaktori imaju snažan uticaj, stoga je na nivou EU stvorena platforma gde će biti plasirani rezultati svih istraživanja koja će biti svima dostupna na EU nivou kako bi informacije pomogle svima koji se bore protiv izumiranja pčela i kako bi se razumeli svi faktori koji dovode do uginuća pčela.

Predstavnik ministarstva predočio je delegaciji SPOS-a da momentom ulaska Srbije u Evropsku uniju, srpski pčelari mogu da očekuju pristupnost brojnim programima EU koji su namenjeni pčelarima. Brojni programi odnose se i na finansijsku pomoć pčelarima, a 50% sredstava obezbeđuje EU, no sa druge strane država Srbija bi morala sve te programe da finansira sa 50% učešća. Ipak, zaključio je s obzirom na veliki broj košnica u Srbiji, pčelarima će slediti prilična korist iz tih programa. U Francuskoj postupke protiv lica koja su skrivila trovanje pčela vode regularni sudovi, a Vlada Francuske uskoro će doneti zakon koji će pooštriti zloupotrebu fitosanitarnih sredstava. Troškove skupih analiza u slučaju trovanja pčela u Francuskoj plaća lice koje je prijavilo trovanje pčela, tj. pčelar. Ukoliko se radi o slučaju velike smrtnosti, tj. masovnog pomora pčela, troškove analize na sebe preuzima država, jer je od opšteg interesa da se utvrdi šta je izazvalo tako veliko uginuće pčela. Ministarstvo poljoprivrede i hrane u Francuskoj formiralo je Agenciju (Agencija za zaštitu poljoprivrede i životne sredine) u čijoj je isključivoj nadležnosti puštanje svih biocida u promet. Bez dozvole pomenute Agencije ne može se staviti ni jedan biocid na tržište i postoje liste tih proizvoda koje su javno dostupne.        

 

Članovi delegacije obišli su i Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj OESR (engl. Organisation for Economic Co-operation and Development, OECD). Nakon obilaska impozantnog objekta koji je nekada predstavljao zamak lorda Rotčilda u Parizu u novoizgrađenom bloku kompleksa OESR, predstavnici SPOS-a i ostali članovi delegacije prisustvovali su predavanju OESR, Iskustva u jugoistočnoj Evropi. 

OESR je osnovana 1961. Sedište organizacije je u Parizu. Postoje i OESR centri koji se nalaze u Berlinu, Meksiko Sitiju, Tokiju i Vašingtonu. Organizaciju čini 36 zemalja članica . Osoblje sekretarijata ima 2500 zaposlenih. U 2017. godini budžet organizacije iznosio je 374 miliona evra. Takođe Organizacija poseduje skoro 300 ekspertskih komiteta i radnih grupa u kojima učestvuje preko 100 zemalja.

Organizacija je uključena u oko 26 oblasti koje se tiču ekonomske kooperacije i razvoja, jedna od njih je i poljoprivreda i ribarstvo, gde spada i podgrupa pčelarstva.   

Najviši organ je Savet, sastavljen od predstavnika svih zemalja članica. Pojedine članice imaju svoje stalne delegacije koje su osnovane kao diplomatske misije, sa ambasadorom na čelu. Ambasador predstavlja svoju zemlju na zasedanjima Saveta. Savet zaseda i, po principu konsenzusa, donosi odluke koje su pravno obavezujuće za članice, ili donosi preporuke koje su odraz ambivalentnosti političke volje i neobavezne su. Pored saveta postoje i komiteti i Sekretarijat. Komiteti se bave nacionalnim ekspertskim diskusijama, monitoringom i stručnim ocenama, a Sekretarijat istraživanjem, analizama i preporukama za određene strategije.

OESR koristi multidisciplinarni pristup, sarađuje sa brojnim ministarstvima, nudi savete zasnovane na dokazima u vezi sa sprovođenjem određenih strategija, obezbeđuje donošenje odluka konsenzusom, nadzire napredak članica kroz stručne ocene. Traži i postavlja najbolje standarde koji su zasnovani na praksi. OESR ne pruža finansijsku pomoć.

U okviru OESR-a postoji Savetodavni odbor za Biznis i industriju. Ovaj odbor predstavlja međunarodnu poslovnu mrežu sa globalnim i međusektorskim članstvom, pruža strateške savete pri primeni instrumenata i strategija OESR. Takođe,  u okviru OESR postoji i Savetodavni komitet trgovinskog sindikata koji zajedno sa 58 nacionalnih sindikata predstavlja oko 66 miliona radnika u zemljama OESR. Ovaj komitet izveštava o položaju sindikata, kroz godišnje sastanke u OESR, podnosi predloge strategija i instrumenata OESR-u.

Srbija nije član OESR ali učestvuje u 11 OESR tela/projekata i pridržava se 6 OESR-ovih instrumenata. Srbija učestvuje u SIGMA projektu podrške unapređenju Uprave i upravljanja (engl. SIGMA – Support for Improvement in Governance and Management). Radi se o zajedničkoj inicijativi OESR-a i Evropske unije. Njen ključni cilj je jačanje temelja za poboljšanje javne uprave i time podržavanje društveno-ekonomskog razvoja kroz izgradnju kapaciteta javnog sektora, unapređenje horizontalnog upravljanja i poboljšanje dizajna i sprovođenja reformi javne uprave, uključujući odgovarajuću prioritizaciju, sekvencioniranje i budžetiranje. Ova inicijativa radi sa partnerima na jačanju sistema javnih uprava i kapaciteta javne uprave već 25 godina. Srbija aktivno učestvuje u delanju Antikorupcijske mreže za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju. Srbija učestvuje u četiri programa OESR Poljoprivrednik kodova i šema. Srbija je pun član Međunarodnog transportnog foruma. Takođe, Srbija učestvuje u SEE regionalnom programu (engl. South East Europe programme). SEE program pruža savete o strategijama za unapređenje agende ekonomskih reformi i negovanje konkurentnosti i razvoj malih i srednjih preduzeća u: Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Moldaviji, Crnoj Gori, Rumuniji, Bugarskoj, Albaniji, Hrvatskoj i Turskoj; SEE poseduje blisko partnerstvo sa Evropskom komisijom, koja je glavni donator. SEE poseduje snažno nasleđe, osnovano je 2000. godine, to je najstariji regionalni program na nivou OESR. SEE program ostvaruje lokalno prisustvo preko koordinatora nacionalnih projekata na visokom nivou i sveobuhvatne mreže zainteresovanih strana u zemlji. Tri ključna toka delanja SEE programa su: 1. nadgledanje konkurentnosti, 2. procena rada malih biznisa i 3. program ekonomskih reformi.

  1. Nadgledanje konkurentnosti ima sledeće glavne ciljeve i uticaje: Najširu procenu učinka ekonomske politike zapadne Evrope. Procena Balkana danas i sagledavanje 5 ekonomija: Srbije, BiH, Makedonije, Crne Gore i Albanije. Želi da postane alat upravljanja promenama za donosioce strategija na različitim nivoima vlasti i u većini vladinih ministarstava i agencija za unapređenje konkurentnosti, te kreiranje politike. Ima potrebu da izradi mapu puta za reformu regionalne ekonomske politike, da postavi referencu Evropskoj komisiji pri izgradnji procesa proširenja EU, da postane katalizator za među-ministarsku saradnju i unutar-regionalnu integraciju. Jedan od ciljeva je i da donose vodič za investitore po kom bi oni donosili investicione odluke na osnovu informisanosti. Oruđe za donatore i međunarodne agencije za razvoj. Cilj je i da stečena znanja doprinesu istraživačkoj zajednici i razvoju debate.
  2. Ciljevi procene rada malih biznisa su: Stvaranje jedne sveobuhvatne procene strategija malih i srednjih preduzeća za šest zapadnih zemalja, definisanje opšteg cilja procene malog biznisa. Podrška razvoju privatnog sektora na zapadnom Balkanu i Turskoj. Izrada referentnog dokumenta za donosioce strategija koji treba da se odredi u odnosu na dobre prakse EU i OESR-a. 

Unapređenje kreiranja politike malih i srednjih preduzeća i poboljšanje kapaciteta kreatora strategija. Podsticanje koordinacije između ministarstava o međusektorskim strategijama malih i srednjih preduzeća.

Rezultat bi se video u sistematičnom prikupljanju određenih informacija i statističkih podataka. Inkluzivno kreiranje politike angažovanjem privatnog sektora i aktera civilnog društva.

  1. Ciljevi programa ekonomskih reformi su: Omogućiti strukturne promene za povećanu konkurentnost ekonomije Zapadnog Balkana. Unaprediti ekonomsko upravljanje kao ključni uslov za članstvo u EU. Prelazak na funkcionalnu tržišnu ekonomiju. Podsticati među-ministarsku koordinaciju kako bi se osigurala koherentnost između makroekonomske projekcije, troškova državnog budžeta i planova reformi. Jačati institucionalne kapacitete kako bi se identifikovala strukturna ograničenja. Predviđanje potencijalnog uticaja strukturnih reformi na ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta. Efikasno sprovođenje reformi i praćenje napredaka reformi. Jačanje političkog dijaloga sa zainteresovanim stranama civilnog društva.

 

OESR poseduje i određene resurse pri Javno-privatnim konsultacijama – primeri dobre prakse:

 

  1. Danski poslovni forum za bolju regulativu

 

  • Cilj: identifikovati oblasti u kojima kompanije doživljavaju najveće opterećenje i predložiti pojednostavljenje (promena pravila, uvođenje novih procesa ili skraćivanje vremena obrade)
  • Članovi Poslovnog foruma: industrijske i radne organizacije, preduzeća, kao i stručnjaci (pogotovo stručnjaci u pojednostavljivanju).
  • Kako to funkcioniše: sastaje se 3 puta godišnje kako bi odlučilo koje predloge da pošalju Vladi. Forum definiše teme u kojima je pojednostavljena regulacija najverovatnija. U okviru ovih tema, predložene su specifične promene. Forum ima ukupno 13 tema. Predlozi Poslovnog foruma podležu principu poštovati ili objasniti. To znači da je Vlada posvećena implementaciji ili mora da objasni zašto ne želi da učini implementaciju.
  • Ključne prednosti: princip poštujte ili objasnite i otvorenost foruma zajedno sa direktnim učešćem preduzeća i poslovnih organizacija, gde se obezbeđuje da predlozi predstavljaju potrebe poslovnog sektora.
  • Rezultati: do oktobra 2016. godine Vladi je poslato 603 predloga, od kojih je 191 u potpunosti i 189 delimično realizovano. Smatra se da je inicijativa donela uštede od oko 100 miliona evra.

 

  1. Konsultativni portal Slovačke Vlade

 

  • Cilj: obezbediti jedinstvenu pristupnu tačku za javne vlasti, kao i za opštu javnost da komentariše zakonodavne predloge i nacrte zakona.
  • Kako to funkcioniše: pripadnici opšte javnosti moraju se registrovati na Vladin portal i mogu poslati pisane komentare na bilo koji zakonodavni predlog. Pisani komentari mogu biti podneseni kao individualni ili kao kolektivni, a na oba tipa komentara pojedinci ili organizacije mogu dati svoju podršku. Kada god komentar dobije podršku od 500 pojedinaca ili organizacija, ministarstva su obavezna da daju pisane povratne informacije o tom komentaru. Komentar treba uzeti u obzir pri izradi zakonodavnog predloga ili objasniti zašto komentar nije uzet u obzir. Obezbeđeni povratni podaci postaju deo dokumentacije koja se dostavlja Vladi na raspravu.
  • Ključne prednosti: mogućnost korišćenja strukture portala u svim fazama zakonodavnog procesa.
  • Rezultati: praktično svi zakonodavni predlozi se prilagođavaju nakon procesa konsultacija.

 

  1. Finska internet stranica za konsultacije u ranoj fazi: Imajte svoj stav

 

Cilj: kao deo projekta E-participacija koji je trajao od 2010-2014, Participaciona platforma je ponovo pokrenuta kako bi se omogućila bolja interakcija sa širom javnošću u ranoj fazi kreiranja strategije.

Kako to funkcioniše: veb lokacija omogućava javnim funkcionerima kao i javnosti da započnu diskusiju o različitim temama (od izrade novih zakona do mapiranja potreba i ideja za nove politike). Na platformi, projekti i inicijative su kategorizovane po geografskom principu (tj. ako je tema posebno relevantna za određeni grad ili region unutar Finske) i ključnim rečima koje mogu odabrati inicijatori projekata. Postoje dva različita alata pri učestvovanju: diskusija na forumima i internet ankete. Inputi variraju između dugih i detaljnih komentara sa nekim idejama ili dokazima i kratkim mišljenjima, sporazumevanjem ili neslaganjem. Inicijator daje rezime razgovora ili rezultate ankete, koji se prilažu drugim materijalima za izradu nacrta koji se koriste u procesu donošenja odluka.

Ključne prednosti: platforma je fleksibilna i jednostavna, mogućnost korišćenja njegove strukture u svim fazama zakonodavnog procesa, povratne informacije prikupljene za kratko vreme zahvaljujući alatima.

Rezultati: do januara 2016. godine započeto je 354 projekta ili inicijativa.

 

 

Članovi delegacije i predstavnici SPOS-a stekli su nova saznanja i prikupili podatke koji će im pomoći dalje u inkorporaciji ciljeva Javno privatnog dijaloga, gde svaka od organizacija učesnica ovog projekta ima svoj uži jasan cilj. Pored trenutne borbe sa sprečavanje trovanja pčela, stečena znanja su apsolutno primenljiva i na sve druge oblasti borbe za kvalitetnija zakonska rešenja u Srbiji.

Zbog svega navedenog, predstavnici SPOS-a duguju neizmernu zahvalnost NALED-u i timu koji je predvodio ovu posetu, bez njih ovo sticanje novih i važnih informacija ne bi bilo moguće i praktično bi ostalo neostvarivo.

 

Sačinili:

Koordinator stručne službe SPOS-a, Radivoje Ranković i

Referentkinja za administrativne i opšte poslove, Svetlana Potkozarac 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on TumblrPin on PinterestEmail this to someoneShare on Google+Share on LinkedIn

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien