Predsednik SPOS-a sastao se krajem aprila po drugi put sa direktorom Instituta BIOSENS iz Novog Sada prof. dr Vladimirom Crnojevićem. Razgovarano je o mogućoj državnoj pomoći preko Instituta BIOSENS za formiranje katastra pčelinjih paša, koji bi bio besplatan za pčelare. Dogovoreno je da se napravi Android aplikacija koja će omogućiti mapiranje srpskih šuma (bagremovih, lipovih, bukovih, hrastovih… i mešovitih), kako bi se naredne godine katastar pčelinjih paša, nadamo se, stavio u probni rad. Upravo je završena aplikacija za mobilne telefone, i možete je instalirati na svojim Android telefonima.
Izveštaj sa prvog sastanka pročitajte OVDE.
Na drugom sastanku, u prisustvu njegovih saradnika, dogovoren je prvi operativni rad na izradi Android aplikacije za mobilne telefone APISENS, koja je upravo završena! Aplikaciju preuzmite na vašim telefonima OVDE.
Svrha aplikacije je za sada isključivo mapiranje srpskih šuma (bagremovih, lipovih, bukovih, hrastovih… i mešovitih), kako bi se naredne godine katastar pčelinjih paša, nadamo se, stavio u probni rad.
Da podsetimo, sistem koji je BIOSENS osmislio i implementirao u srpsku poljoprivredu predstavlja apsolutni svetski hit i tehnologiju koju ne poseduje nijedna druga zemlja na svetu. Kompjuterski sistem sa veštačkom inteligencijom, nakon prikupljanja brojnih informacija sa terena, fotografija sa satelita u širem opsegu nego što ljudsko oko može da vidi, sistema vremenske prognoze i drugih podataka, sve te podatke obrađuje, povezuje, i na kraju recimo apsolutno prepoznaje na kojim su parcelama zasađene koje biljne kulture, i u kojoj su fazi razvoja.
Pčelari sada imaju samo jedan zadatak, da MASOVNO I ŠTO PRE odu u bagremove, lipove i druge šume (druge su potrebne da bi se prepoznale njihove specifične osobine i napravila razlika između bagremovih i lipovih šuma koje su nam najbitnije, te da sistem sutra bez greške nalazi upravo bagremove i lipove šume, te pomogne pčelarima da odrede lokaciju svog budućeg pčelinjaka tako da produktivni let pčela bude što efikasniji i da pokriva što veću površinu, o tome je bilo više reči u izveštaju sa prvog sastanka).
Kada odu u šumu, iz padajućeg menija će samo izabrati vrstu šume u kojoj se nalaze, i da li je drveće u cvetu (u slučaju bagremovih i lipovih šuma) ili nije. Nakon toga napraviće fotografiju jednog stabla, i to je apsolutno sve! Sistem radi bez veze sa internetom! Kada dođete u wifi područje bezičnog interneta, sistem sam šalje fotografiju u centar Biosensa, i kompjuteri počnu da upoređuju satelitske snimke i utvrđuju specifičnosti konkretne šume. Kada veliki broj takvih fotografija stigne, sistem će u potpunosti ovladati prepoznavanjem šumskih površina pod određenim drvnim vrstama, te ćemo tačno znati gde se nalaze bagremove šume, čak i tamo gde nam fizički nisu dostupne po dubini. To je osnovni preduslov da naredne godine bude pokrenut probni rad katastra pčelinjih paša, ako sve bude išlo po planu.
Pre nego krenemo da zajedno formiramo potrebne podatke za ovaj sistem na jedan ovako jednostavan način, moraćemo da se registrujemo u sistemu, na jednostavan način. Unose se naši osnovni podaci i obavezni mejl. Zatim ćemo na mejl dobiti link na koji jednostavno samo treba kliknuti, i registracija je završena. Nakon toga, kad idete u neku šumu, samo napravite po jednu fotografiju. I to je sve. Idite na više lokacija i u više šuma, po mogućstvu.
Obratite paznju da šuma u kojoj budete, bude što čistija, da se sastoji praktično skoro samo od bagremovih stabala, ili lipovih stabala, ili kakvih drugih. Ako je mešovita, tako i izaberite iz padajućeg menija.
Zahvaljujemo se profesoru Crnojeviću na predusretljivosti i spremnosti da se uključi u rešavanje velikog problema nepostojanja pašnog katastra u Srbiji, a posebno nam je drago što smo u njemu prepoznali izuzetnog čoveka koji je dušu i srce ugradio u ovaj sistem. On je čovek prepun ideja i dobrih namera. Drago nam je što takav čovek postoji i što se nalazi na ovako značajnoj funkciji na kojoj doprinosi razvoju nečega što nema niko na svetu i što će se lagano, sigurni smo u to, proširiti na celu planetu. Nadamo se da ćemo mi pčelari bar malo doprineti ovom prodoru tehnologije i u svet pčelarstva, kako Srbije, tako verovatno i celog sveta.
Pozivamo pčelare da nastave da svoje ideje za unapređenje pašnog katastra prosleđuju nadleznoj komisiji SPOS-a (OVDE). Iako je rok za slanje predloga istekao petnaestog februara, SPOS i dalje prima sve dobre predloge!
Na kraju, možemo da izrazimo zadovoljstvo što se dogovor sa Institutom BIOSENS veoma brzo realizuje! Ovom prilikom želimo i da se najsrdačnije zahvalimo inicijatoru saradnje sa Institutom BIOSENS, a to je pčelar Mikloš Dubinji iz Vrbasa! Kada nam je pričao o potencijalu koji sistem BIOSENS-a nudi, nismo na prvu informaciju mogli da verujemo, ali kada smo se upoznali sa profesorom Crnojevićem i kada nam je ispričao šta sve sistem moze da ponudi, ostali smo zaprepašćeni i oduševljeni, jer ovo je definitivno pravi put za rešavanje velikog problema koji imamo. Pored formalnog rešavanja problema, sistem će ponuditi i mnogo više, jer će pčelarima pomoći u izboru najbolje lokacije za njihove pčelinjake, koje će pokrivati najveće moguće površine pod medonosnim biljem. O tome smo detaljnije pisali u izveštaju sa prvog sastanka (OVDE). Mikloše, veliko hvala!
Šalje se...