• 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd spos.rs@gmail.com 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

PČELE RAZUMEJU KONCEPT NULE



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 527

Razumevanje koncepta nule je iznenađujuće teško. Medonosna pčela se pridružila redovima delfina, papagaja, primata i predškolske dece, u demonstraciji sposobnosti da razlikuju nulu na numeričkom spektru. Naučnici su pomoću vizuelnih matematičnih testova otkrili da ovi insketi razumeju da je nula manje od jedan. 

Nasuprot njihovim malenim mozgovima, pčele su sposobne za kompleksno ponašanje kao što je rešavanje puzli (http://researchnews.plos.org/2016/10/06/even-tiny-bumblebee-brains-can-solve-complex-problems) i učenje novih veština putem imitacije (https://www.pbs.org/newshour/science/intelligence-test-shows-bees-can-learn-to-solve-tasks-from-other-bees). Naučnici su otkrili da pčele takođe mogu da shvate koncept nule, što je prvi put primećeno kod nekog insekta.

Prema studiji koja je objavljena na: http://science.sciencemag.org/content/360/6393/1124, pčele umeju da razlikuju nulu od ostalih brojeva, a pokazale su prepoznavanje obrazaca slično ljudima.

Istraživanje je vodila Skarlet Haurd (Scarlett Hovard), doktorantkinja sa RMIT univerziteta u Melburnu (Australija). Njen istraživački tim je došao do zaključka tako što su pčelama davali vizuelne matematičke zadatke, uz pomoć belih plakata sa različitim brojem crnih oblika na njima.

Šematski prikaz kako u određenom vremenskom periodu pčele nauče da biraju između kombinacija brojeva, tako da je manji broj tačan, a onda kada se predstavlja problem nultih elemenata u odnosu na veće brojeve pčele shvataju da je nula na donjem kraju numeričke sekvence. Autori modela su Scarlett Howard, Jair Garcia, and Adrian Dyer

Tim je pomoću nagrada u vidu hrane trenirao grupu pčela da lete prema plakatima koje sadrže više crnih fleka, dok su drugu grupu trenirali da lete kao onim plakatima koji imaju manje fleka. Kada su pčele u drugoj grupi naučile da treba da slete na plakat sa što manje crnih fleka, naučnici su uključili i potpuno belu površinu.

Pčele su u više od 80 odsto slučajeva razumele da ovaj plakat predstavlja nulu i da je njegova vrednost manja od jedan. Bilo im je teže da razlikuju nulu od manjih brojeva kao što su dva ili tri od većih brojeva – četiri pa na dalje. Ovaj fenomen se naziva efekat numeričke distance i takođe je primećen kod dece i primata (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4437293) što sugeriše da pčele interpretiraju brojeve kao delove kontinuuma.

„Naši nalazi govore da pčele mogu da nauče i primene koncepte manjih i većih brojeva da bi interpretirale prazan stimulus kao konceptualni broj nula i postavile nulu u relaciju sa ostalim numeričkim vrednostima“ napisali su istraživači.

„Pčele su u rangu sa primatima koji nisu ljudi zbog načina na koji razumeju da je nula manje od jedan.“

Slični eksperimenti su pokazali da delfini i papagaji takođe razumeju koncept nule. Ali s obzirom da pčele imaju samo jedan million neurona u mozgu, dok ljudi imaju čak 86 milijardi, njihove matematičke sposobnosti su dosta impresivne.

„Znamo da pčele jako brzo i efikasno uče, verovatno zbog toga što žive u kompleksnom okruženju gde moraju da pamte pozicije i izgled cveća“, kazala je Hauard.

„Moguće je da su prilagođene na učenje i primenu novih informacija zbog načina na koji prikupljaju hranu, to je prava evolutivna veština koju vidimo u našoj studiji“, dodala je Huard.

Istraživanje je sprovedeno u Australiji i Francuskoj i uključivalo je mnoge kontrole eksperimenata, kako bi potvrdile rezultate.

Koautor studije, dr Aurore Avargues-Veberfrom, sa Univerziteta u Tuluzu u Francuskoj, kazala je:

„Otkriće koje pčele mogu pokazati ovako razrađeno razumevanje brojeva bilo je stvarno iznenađujuće s obzirom na njihov mali mozak. Zbog toga veliki mozgovi nisu potrebni za igranje sa brojevima. Kapacitet stoga verovatno dele i mnoge druge životinje. Obučena da izabere najmanji broj iz serije opcija, medonosna pčela bira praznu sliku, otkrivajući razumevanje koncepta nule”.

Pogledajte video na: https://www.youtube.com/watch?v=KQkP85I2UJM

 

 

SKARLET HAURD (SCARLETT HOVARD)

Skarlet Haurd je doktorant na Školi za medije i komunikaciju u RMIT-u. Njena sadašnja istraživanja podrazumevaju ispitivanje sposobnosti pamćenja i odlučivanja pčela i moguće primene njenih rezultata na računarsku obradu. Premošćavanjem oblasti biologije, fizike, tehnologije i neuroentonomologije ona se nada da će proširiti ono što je poznato o kapacitetu minijaturnih mozgova i njihovim potencijalnim vezama za poboljšanje mašinskog vida i obrade. Njen rad na medonosnoj pčeli se zasniva na saradnji između Australije i Evrope. Ona je takođe uključena u projekte koji se odnose na oprašivanje, viziju i kompleksne urbane interakcije. Skarletovo prethodno master istraživanje o viziji, ekstrapolativnoj sposobnosti i iluzornoj percepciji pčela je sprovedeno na Školi bioznanosti na Univerzitetu u Melburnu.

 

Izvor: Published in Science:„Numerical ordering of zero in honey bees“,

Dostupno na: https://www.rmit.edu.au/news/all-news/2018/jun/honeybees-zero-in-on-nothing

Priredio: Vlastimir Spasić

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on TumblrPin on PinterestEmail this to someoneShare on Google+Share on LinkedIn

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien