SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

VINKO MILOŠEVIĆ – SRPSKI JOHAN MERING



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 7.643

Od kada je nemački pčelar Johan Mering (Mehring, 1816-1878) otkrio satnu osnovu, pčelari su se sreli sa problemom ožičavanja ramova, odnosno armiranjem satnih osnova i skidanja žice sa ramova, nakon pretapanja saća, a samim tim i ponovnim ožičavanjem. Tridesetogodišnje iskustvo niškog pčelara Vinka Miloševića urodilo je idejom da ceo taj proces pojednostavi i pčelare oslobodi mukotrpnog posla zamene žice, posle svakog pretapanja saća.

Za ožičavanje ramova koristi se pet vertikalnih prohromskih žica preseka 1,2 mm. Na jednom kraju žica se profiliše u obliku slova G, što je ustvari kukica kojom se žica veša vertikalno.

Na satonoši, po sredini, izbuši se pet rupa, preseka 6 mm, a na donjoj letvici 3 mm. Veći otvor rupa na satonoši i donjoj letvici, u odnosu na debljinu žice, omogućava da se satna osnova postavi što ravnije, odnosno da svaka žica zauzme najbolji položaj u odnosu na satnu osnovu. Na satonoši, preko izbušene rupe, preko cele širine izvadi se kanal-nut od 2,5 mm, koji je u stvari ležište za kukicu žice.

Ovakav način Vinko primenjuje od prošle godine i do sada je ožičio i pretopio oko 100 ramova. Od ove godine broj ramova koje će pretopiti biće znatno veći, jer će koristiti parni topionik za cele ramove, sopstvene izrade. Prednosti ovakvog načina ožičavanja, prema njegovom iskustvu, su višestruke. Pre svega, znatne su uštede u vremenu. Za 60 LR košnica, sa koliko Vinko pčelari, sa po dva plodišna tela, da bi svake godine izmenio najmanje polovinu plodišnog saća, što inače redovno čini, potrebno je da pretopi i ponovo ožiči 600 ramova. Ako se doda i određen broj ramova iz pomoćnih zajednica i nukleusa onda taj broj redovno dostiže do hiljadu ramova godišnje. Sada ti ramovi ne moraju ponovo da se ožičavaju, jer nakon pretapanja, žica na njima ostaje neoštećena. Za klasičan način ožičavanja i pretapanja bilo mu je potrebno oko 50 dana godišnje. Ovakav način ožičavanja omogućuje mu da isti posao završi za oko deset dana. Obzirom da se svaka žica pojedinačnno utapa u satnu osnovu, zagrevanje pomoću električnog žvrka je kratkotrajno (oko 2 sekunde) i zato nema deformisanih osnova ćelija saća, pa ih matica zaleže sve do poslednje.

Kod centrifugiranja ramova, nema defomisanja saća, pa se jedno isto saće u medištu može koristiti znatno duže u odnosu na klasičan način ožičavanja. Utopljene satne osnove na satonoši ne treba zalivati, jer nema srozavanja saća, a pčele inače same voskom ulepe satnu osnovu za satonošu, kao i što potpuno zatvore rupe oko žice, na satonoši i donjoj letvici.

Detalnije o opisanom načinu ožičavanja ramova, po ideji Vinka Miloševića, čitajte u jednom od narednih brojeva časopisa PČELAR.

Vlastimir Spasić
Predsednik Odbora za marketing i
odnose sa javnošću IO SPOS-a

 

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien