Da li smo svesni svoje uloge i obaveze u rešavanju zdravstvenih problema pčela? Pri SPOS-u postoji Komisija za zdravstvenu zaštitu pčela, koja intenzivno radi na rešavanju suštinskih problema.
Za predsednika je izabran agilni prof. dr Dušan Banjac. Pošto je savremena zdravstvena briga interdisciplinarna, takvog je sastava i Komisija. Na zajedničkom zadatku brige o zdravstvenom stanju pčela, okupili su se najeminentniji stručnjaci Srbije, tako da su u sastav komisije ušli, i aktivno rade:
– sa Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu: prof. dr Zoran Stanimirović, prof. dr Saša Trailović, dr Predrag Simeunović, doc. dr Dragan Bacić, dr Ivan Pavlović;
– sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu: prof. dr Mića Mladenović;
– sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu: prof. dr Nada Plavša;
– iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, direktorka dr Gordana Žugić;
– iz Ministarstva poljoprivrede – Uprave za veterinu: Milan Studen i Vladimir Raketić;
– iz SPOS-a: Jovo Kantar, Aleksandar Bikar, Slobodan Cvitkovac i Željko Janković koji je ujedno sekretar komisije;
– iz „Evrotoma“ Toma Pavlić;
– iz ECD-a dr Draško Topalović.
U radu komisije veoma aktivno učešće ima i predsednik SPOS-a dr med. Rodoljub Živadinović, koji je bio i prethodni v.d. predsednik ove komisije.
U proteklom periodu izrađen je Nacrt projekta „Obuka pregledača pčela“ i predat Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede. Tu će biti formirana radna grupa koja treba da radi na pravnom usaglašavanju Programa i Pravilnika za pregledače pčela sa zakonskim i podzakonskim aktima, odnosno pravno usaglašavanje sa pravima, obavezama i nadležnostima ostalih službi, a prvenstveno sa veterinarskom inspekcijom. Suštinska zamisao je da pregledač pčela bude dobro obučen za svoj posao i bude spona između pčelara i veterinarske službe na terenu. Katalizator koji će ubrzati proces kroz pripremu sve potrebne dokumentacije da bi pčelar što pre dobio validnu dijagnozu zdravstvenog stanja pčela na pčelinjaku od stručnih i za to nadležnih lica – veterinara.
Ali, ono što posebno treba da privuče našu pažnju je sastanak Komisije koji je održan 20. novembra 2012. godine.
Na tom sastanku su postavljeni temelji za rešavanje tri velika zadatka:
– Nastavak rada na realizaciji Projekta „Obuka pregledača pčela na teritoriji Srbije“;
– Konstituisan je tim za rešavanje problema proizvodnje, uvoza, distribucije, prodaje i kontrole lekova za tretiranje pčela, nosioc zadatka Fakultet veterinarske medicine, prof. dr Saša Trailović – vođa tima;
– Dogovoren je princip za izradu Priručnika za tretiranje pčela.
U sastav tima za rešavanje problema oko lekova izabrani su: prof. dr Saša Trailović sa Katedre za farmakologiju Veterinarskog fakulteta BU – vođa tima, prof. dr Zoran Stanimirović sa Katedre za biologiju Veterinarskog fakulteta BU, prof. dr Mića Mladenović sa Poljoprivrednog fakulteta BU, doc. dr Dragan Bacić sa Veterinarskog fakulteta BU, dr Gordana Žugić iz Agencije za lekove, dr Draško Topalović iz ECD impeksa, Toma Pavlić iz „Evrotoma“, prof. dr Dušan Banjac ispred SPOS-a i dr Predrag Simeunović sa Veterinarskog fakulteta BU, ujedno sekretar tima. Po sastavu, tim je sastavljen od izuzetno kompetentnih stručnjaka i praktičara iz problematike lekova za potrebe pčela.
U svom izlaganju prof. dr Saša Trailović je ukazao na nekoliko činjenica. Da je u Srbiji Zakon o lekovima jedinstven i za ljude i za životinje, zbog čega se često ulazi u koliziju. Da su naši propisi za proizvodnju lekova identični sa propisima u EU, ali da se u EU lekovi za životinje proizvode po principu „male životinjske vrste – male količine“. Pri tome su propisi za veterinarske lekove uopšteni i sve se reguliše pravilnicima. Takvu praksu bismo trebali i mi usvojiti. Jedan od interventnih načina rešavanja problema u proizvodnji i registraciji lekova za pčele je i taj da se omogući da svi lekovi koji se registruju u EU budu registrovani i kod nas.
Primarni cilj tima je da se stvore preduslovi za poboljšanje zdravstvenog stanja pčela u pčelarstvu Srbije kroz legalnu proizvodnju i nabavku lekova čija registracija neće biti zakonodavno komplikovana i finansijski teško isplativa, što demotiviše distributere i proizvođače da krenu u registraciju. Time će biti stvoreni uslovi za eliminaciju, ili pak svođenje na najmanju moguću meru, „crnog tržišta“, a koje je sada dominantno kada su u pitanju lekovi za pčele, jer je zbog strogih propisa registrovan izuzetno mali broj preparata.
Sa tako osmišljenom regulativom doći ćemo do, kako je rekao predsednik SPOS-a na sastanku, „što više lekova, ali radi nužne konkurencije, te da konkurentnošću dođemo do pristojnih cena“, jer su lekovi skupi, a i pčelarima Srbije su „dosadile raznorazne „vodice“ koje se prodaju po Srbiji, i gde ta sredstva recimo tri godine pomažu, a četvrtu ne, pa pčelar ostane bez pčela, pošto kvalitet tih „lekova“ niko ne kontroliše“.
Promene koje se predlože treba da budu prihvatljive za sve u lancu. Samo će rezultati u praksi potvrditi ispravnost predloženih rešenja – izmena zakonskih i podzakonskih akata.
Zakonom o lekovima, predviđena procedura je izuzetno skupa. Kako je rekao gospodin Toma Pavlić, cena koštanja registracije leka je oko 10.000 evra, pri čemu je neizvesna sudbina oko 7000 evra od tog iznosa, zbog nemogućnosti pribavljanja delova dokumentacije u predviđenim rokovima. Direktorka veterinarskog sektora Agencije za lekove je ispravno reagovala da to nije baš tako, i da proizvođači lekova jednostavno ne treba da krenu u proces registracije pre nego prikupe sve potrebne papire, i onda neće biti problema. Jer, ovako se šire neragumentovane kritike proizvođača na račun Agencije, a oni su sami krivi za neuspeh registracija njihovih lekova, jer ne raspolažu suštinskom dokumentacijom. Predsednik SPOS-a je podržao diskusiju direktorke Agencije, kao i predlog za pojednostavljivanje procedure registracije lekova, i dao svoje predloge izabranom timu, ali je i napomenuo da SPOS neće podržati bilo kakav predlog koji može uticati na slabljenje kvaliteta lekova na tržištu po pitanju kvaliteta aktivnih materija, ili slabljenje kontrole kvaliteta lekova na tržištu koja je i tako nedovoljna.
Cene registracije trebaju biti primerene uslovima u Srbiji i našem nivou standarda, u granicama mogućeg, posebno za životinje gde je promet lekovima mali.
Koncept koji je dogovoren u strukovnom, veterinarskom delu komisije, kako reče prof. dr Saša Trailović, jeste da se pregledaju i analiziraju propisi EU, nakon čega treba doneti odluke o tome koje varijante primeniti kod nas.
Poseban doprinos u radu komisije je dala dr Žugić Gordana iz Agencije za lekove, uvodeći u rad komisije pristup onoga ko mora da se strogo drži slova zakona i da ga primenjuje u praksi. Agencija u postupku donošenja registracionog rešenja, koje važi 5 godina, obavezno pribavlja mišljenje eksperata iz pojedinih oblasti i ta mišljenja su osnova za konačnu ocenu u obrazloženju rešenja. Ukazano je, s obzirom na male količine uvoznih lekova, da se mogu interventno uvesti bez registracije samo ako u Srbiji nema na tržištu „direktne paralele – identičnog leka“, uz preduslov da se definišu minimalno šestomesečne potrebe. Bez obzira na, Zakonom stvorenu, vrlo rigidnu ulogu Agencije, Agencija je spremna da pomogne „da prevaziđemo neke teškoće koje se nalaze na putu domaćeg proizvođača, koje se nalaze na putu organizacije, bilo gde, ali nemojmo se zanositi da neke stvari svojim inicijativama možemo suštinski da izmenimo“, bile su, između ostalog, njene reči.
Tim je preuzeo na sebe da realizuje težak zadatak, ali smo uvereni da će biti uspešno rešen imajući u vidu sastav Tima koji će ga realizovati.
Po pitanju konačne izrade Priručnika za tretiranje pčela, gde je koordinator doc. dr Dragan Bacić, dogovoreno je da se sačekaju rezultati rada Tima za lekove.
Na kraju su prof. dr Dušan Banjac – predsednik Komisije, i dr med. Rodoljub Živadinović – predsednik SPOS-a, izrazili zadovoljstvo ozbiljnošću sa kojom se prišlo u rešavanju postavljenih zadataka.
Željko B. Janković – sekretar Komisije
Šalje se...