IO SPOS-a je na sednici od 22. avgusta 2012. godine usvojio predlog nove politike plasmana meda članova SPOS-a, koji je svojom suštinom predstavljen svim predsednicima društava i udruženja pčelara na Saboru predsednika društava i udruženja, održanom 26. avgusta 2012. godine.
IO SPOS-a očekivao je moguće sugestije za dalje unapređenje ovog predloga na samom Saboru, ali do toga nije došlo, već su svi učesnici Sabora praktično aklamacijom podržali ovakvu odluku IO SPOS-a, i učvrstili ga u uverenju da je napravio dobru strategiju, i da je to jedini mogući put u ovom trenutku za dalji napredak u plasmanu meda.
Dosadašnju politiku plasmana meda, ustanovljenu 2008. godine, praktično je prevazišlo vreme, i pokazala je izvesne nedostatke u novostvorenim tržišnim uslovima u EU tokom kraja prethodne i ove sezone. Tokom 2009. i 2010. godine funkcionisala je savršeno, ali su tržišni problemi i ograničeni kapacitet plasmana meda učinili da je postala nedovoljno efikasna krajem prošle i tokom ove godine.
Kao što je poznato, SPOS je do sada putem tri javna poziva birao firmu koja je izvozila med članova SPOS-a sa unapred utvrđenom sumom za svoju uslugu, što je omogućavalo maksimalnu cenu za pčelare. To su bile firme Medopromet, Cmana promet i Biodvig. Prilikom izbora Biodviga, pozvane su i druge firme da se priključe ovakvom izvozu po ponuđenoj ceni usluge od strane Biodviga (43 evro centa po kilogramu, dok je prva naredna ponuda bila 65 centi), ali se niko nije javio, jer niko nije bio spreman da radi po toj ceni usluge (usluga inače obuhvata proceduru otkupa sa troškovima transporta i analiza, dekristalizacije i homogenizacije meda, nabavke buradi, kao i troškova isporuke krajnjem kupcu, i drugih pratećih troškova, kao i zarade otkupljivača). O razlozima u zastoju izvoza u 2011. godini detaljno smo pisali, ali izvesni problemi nastavili su se i u 2012. godini. Biodvig je krenuo sa izvozom, ali je ipak imao želju da održi cenu za pčelare, iako je u startu cena meda na tržištu pala, pa je prihvatio da privremeno radi po znatno nižoj ceni usluge (kod nekih šlepera naplatili su samo 5 centi umesto 43), koja je podrazumevala i gubitak tokom nekog perioda, samo da bi se med izvozio, a pčelari mogli da dobiju realnu cenu za svoj med, a ne da trpe posledice privremenog poremećaja tržišta. Da je to zaista tako, potvrđuje činjenica da je ovo bila jedina godina kada na tržištu praktično nije došlo do makar blagog skoka cena u januaru, što se skoro redovno događalo poslednjih dvadesetak godina. Pokrivanje gubitka Biodviga bilo je zato očekivano u kasnijem periodu, jer je prosto bilo nemoguće da cena uz sve tržišne pritiske koji su se događali ne ide naviše, što se na kraju i dogodilo, te je omogućilo pokrivanje gubitka. Trenutno je u toku operativni izvoz pet šlepera meda, kojima će Biodvig pokriti svoje gubitke, i nastaviti sa otkupom pod uobičajenim uslovima.
Tokom ove godine, došlo je i do manjeg ili čak i znatno većeg kašnjenja isplate meda nekim pčelarima, zbog objektivnih problema (kašnjenje plaćanja od strane inostranih kupaca i drugi problemi), što je naravno izazvalo negodovanje pčelara. Problem je bio tim veći što su pčelari, iako smo u Pčelaru objavili zašto se kasni sa isplatom, postali žrtve kuloarskih priča zlonamernih (koji jedva čekaju da politika plasmana meda članova SPOS-a propadne, pa da obore cene meda na nivo ispod evropskih), koje su išle čak i dotle da Biodvig duguje pčelarima 2 miliona evra i da se vlasnik sprema da beži iz zemlje. Tome je doprinosilo i često nejavljanje Biodviga na telefonske pozive pčelara, što je problem jednog trenutka dovelo do usijanja. Malo je ko imao razumevanja za organizacione probleme Biodviga. SPOS-u su bili jasni objektivni problemi Biodviga, ali pčelarima, što je sasvim normalno, oni nisu mogli biti jasni, jer su tokom poslednjih par decenija prevareni mnogo puta i sumnjaju u sve i svakoga. I to je sasvim opravdano, čak poželjno, jer opreznost je majka mudrosti, ali…
SPOS je obavio tri uvida u poslovanje Biodviga tokom poslednjih meseci (koje su obavljali nezavisno jedan od drugoga, predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović, član IO Damljan Dramlić, i član IO Dejan Milošević), u kojima je utvrđivano stanje sa otkupom i isplatom meda, i razmatrane objektivne i subjektivne okolnosti. Biodvig je isplaćivao pčelare shodno prilivu sredstava, i na dan Sabora, pčelarima je dužan da isplati još 81.322 evra za bagremov med i 74.790 evra za suncokretov med, za šlepere meda čija je valuta istekla (rok za plaćanje shodno ugovoru sa pčelarima), a što Biodvig očekuje da ubrzo isplati, čim dođe do priliva prvih sredstava iz inostranstva. Prema izveštaju Biodviga, do sada je, ove godine, Biodvig pčelarima isplatio oko 625.000 evra za med (bagrem po 3,3 evra, suncokret po 2,28 evra). Pored toga, tokom septembra očekuje se mogući porast cene bagremovog meda za pčelare (čemu se iskreno nadamo, što bi finansijski malo ojačalo pčelare koji ga imaju na zalihama), ako se na tržištu EU ne promene trenutno važeći uslovi.
Postoje i objektivni propusti Biodviga uzrokovani poverenjem prema stranim kupcima (a ne uzimajući u obzir nepredviđene objektivne probleme koji su mogli da se dogode, i koji su se događali), na koje su pčelari sasvim opravdano davali primedbe, a tu je pre svega obećavani rok plaćanja koji je navođen pčelarima, a koji vrlo često nije mogao da bude ispunjavan iz objektivnih okolnosti. Na Saboru su se čuli direktni predlozi Biodvigu od strane nekoliko predsednika društava da ubuduće više vode računa o davanju rokova isplate, i ako je izvesan jedan rok koji se u tom trenutku smatra realnim, da pčelarima daju nešto duži rok, ali da moraju da ga ispune, isplatom u danu koji piše u ugovoru, bez kašnjenja. Drugim rečima, da unapred dobro procene svoje mogućnosti i uključe sve moguće faktore koji mogu prolongirati naplatu meda od stranih kupaca. Doduše, Biodvig je bio korektan u tom pogledu, i na pretnje pčelara tužbama, odgovarao da oni ne vole da se tuže bilo sa kim, ali da su spremni i na tu varijantu bez ikakvih problema, jer će oni dodatne troškove naplatiti tužbom prema stranom partneru. Naravno da to nije dobro, i da postoji mogućnost da se tako naruši odnos sa stranim partnerom, pošto on možda nije pravovremeno platio med iz nekih svojih objektivnih razloga (jer je ekonomska kriza prisutna u svim državama, i prodaja meda, koji nije osnovna životna namirnica, ne ide kao nekada), ali je Biodvig bio spreman i na takvo rešenje. Na sreću, situacija sa isplatom se popravlja i nadamo se skoroj isplati svih pčelara koji su predali med.
Ovde još jednom napominjemo da pčelari moraju da shvate da mi tokom 2009. i 2010. godine nismo imali svetsku cenu meda, već je ona uvek bila niža od cene po kojoj su izvozile druge zemlje, iz prostog razloga što se naš med još nije probio do evropskih kupaca, i poverenje prema Srbiji i njenom medu je bilo na niskom nivou. U pomenute dve godine Srbija je izvezla skoro 3000 tona meda, i još nešto preko 1100 tona u 2011. godini, i to su već bile pristojne količine koje su došle do velikog broja kupaca. Uz to, SPOS je obavio maksimalan marketing u inostranstvu, shodno svojim skromnim mogućnostima, predstavljajući činjenice o našem medu čitavom svetu, što je kulminiralo organizacijom Simpozijuma Apimondije u Beogradu, a što je konačno pokazalo svima da Srbija postaje ozbiljan činilac u trgovini medom u Evropi, a preko firme posrednika, naš med je ove godine otišao i za Japan, preko Biodviga. Najvažnije je da su našim medom svi kupci prezadovoljni, kako bagremom, tako i suncokretom, te trenutno mi postižemo bolju cenu za suncokret (2,28 evra za pčelara, tj. 2,70 evra sa isporukom kupcu), nego što postiže najveći izvoznik suncokretovog meda u EU, Ukrajina (oko 2,45 evra sa isporukom kupcu). Nadamo se da će tako i ostati, a na nama je samo da se borimo da apitehničkim merama i dobrom pčelarskom praksom, održimo i unapredimo kvalitet našeg meda u budućnosti.
Pošto smo stvorili uslove dosadašnjom, a nadamo se i novom politikom plasmana meda članova SPOS-a, da od sada stalno imamo maksimalnu cenu koju je moguće postići na tržištu, jer smo sada ravnopravni partner sa drugim izvoznicima meda u EU, pčelari će morati da shvate da takvo stanje nosi nove aspekte prodaje meda. Kao prvo, cena meda u Evropi se ponekad menja na nedeljnom nivou, nekad na mesečnom, a nekad je ista mesecima. Prema tome, kada se od sada bude ugovarala cena meda, pčelarima će se reći, na primer: Potpisan je ugovor za isporuku narednih pet šlepera bagremovog meda po ceni od 3,3 evra; ili recimo: Potpisan je ugovor za isporuku narednih šest šlepera bagremovog meda po ceni od 3,8 evra. Drugačije ne može biti, i to je važna stvar koju pčelari moraju da shvate i sa čime ćemo se verovatno imati prilike da srećemo u budućnosti, sve više i više. Druga stvar je da pčelari moraju da shvate da, kad imamo maksimalnu moguću cenu, to znači da će samim tim i problema biti više. U to smo se, kroz kašnjenje plaćanja meda, svi uverili ove godine, ali se nadamo da će nova politika plasmana meda članova SPOS-a i ovaj problem regulisati u najvećoj meri. Treća stvar je da pčelari moraju da shvate, da kada se prate svetske cene, onda cena može, kako da raste, tako i da pada, kada tržište uslovi takve promene. Svih ovih godina imali smo rast dok nismo dostigli svetsku cenu. Ali, ako dođe trenutak da ona padne, cena mora da padne i u Srbiji, jer drugačije jednostavno nije održivo. Ako poraste na inostranom tržištu, rašće i kod nas. SPOS je tu da prati situaciju na svetskom tržištu, i da reaguje nalaženjem kupaca koji plaćaju veću cenu, ako naše tržište zakaže, kao što se i događalo prethodnih godina. Uz maksimalnu pčelarsku slogu i jedinstvo, nikada nam se neće dogoditi ono što se događa proizvođačima voća godinama unazad.
Međutim, svi navedeni objektivni problemi u otkupu nisu bili prihvatljivi jednom broju pčelara, jer nisu hteli da uvaže realne probleme do kojih je došlo. Naime, zbog ekonomske krize, finansijska situacija mnogih pčelara je veoma loša, sezona iza nas je bila u najvećem delu Srbije katastrofalna, prinosi su (tamo gde nema lipe i suncokreta) bili manji od proseka za 70-100%, i trebalo je dohraniti pčele za zimovanje, a novca niotkud. Oni su bili prinuđeni da med daju jeftinije nekim otkupljivačima koji su mogli da im brzo isplate novac, samo da bi došli do obrtnog kapitala za svoj pčelinjak. Strašno su se ljutili na SPOS što im nije omogućio da prodaju med makar po nižim cenama, ali samo da novac dobiju što pre. To je suprotno od politike SPOS-a da se trudi da obezbedi maksimalnu moguću cenu, i nije dobro da jedna firma nudi otkup meda po dve različite cene u istom trenutku, jer to otvara mogućnost silnih zloupotreba, i to ne smemo da dozvolimo. Uz to, ne postoji institucija koja bi mogla tako nešto da kontroliše. Takođe, to je način za ucenjivanje pčelara, što SPOS ne može da dozvoli.
Podsećamo pčelarsku javnost, da kada je prošle godine Biodvig prestao sa otkupom meda, cena bagremovog meda je pala na 2,8 evra, čak se jedno vreme prodavao i po 2,6 evra. Da nije bilo Biodviga koji je bio spreman da prati stremljenja SPOS-a (a on može da otkaže saradnju u svakom trenutku), da li iko veruje da bi ta cena ove godine značajnije porasla ili uopšte porasla? Sumnjamo da takvi postoje. Zato je SPOS izuzetno zahvalan Biodvigu na svemu što je činio proteklih meseci, a posebno je zahvalan i zato jer je prihvatio da cenu svoje usluge zadrži do 1. juna 2013. godine, iako su troškovi analiza i transporta značajno porasli. I pored maksimalne korektnosti Biodviga, shodno objektivnim okolnostima, bilo je mnogo kritika na račun SPOS-a, a zamislite šta bi se dogodilo da je SPOS tražio (po zahtevu dela članstva) da Biodvig formira dvostruke cene, kakav bi tek onda nastao haos.
Iz svih navedenih razloga, IO SPOS-a je osmislio novu politiku plasmana meda, koja će ne samo otkloniti navedene probleme, već će podstaći konkurentnost na tržištu meda, i njome moraju biti zadovoljniji i pčelari i otkupljivači meda. Jer, mi ne možemo biti neprijatelji jedni drugima, jer se jedni na druge oslanjamo i jedni od drugih zavisimo, već moramo sve više da sarađujemo, ali ako neko rešenje nije dobro za obe strane, to je onda nikakvo rešenje. Rešenje koje je podržao i Sabor predsednika društava i udruženja iz cele Srbije, dobro je za pčelare, kao i za sve dobronamerne otkupljivače meda, koji nemaju bizarne ideje o monopolizaciji tržišta.
Ideja nije nova, stara je skoro godinu ipo, kada je delegacija SPOS-a na sastanku Grupacije za pčelarstvo u Privrednoj komori 21. aprila 2011. godine, predložila formiranje klastera (SPOS, akteri trgovine medom – otkupljivači, naučne i druge institucije…), koji bi se za početak bavio onim pitanjima koja su od opšteg zajedničkog interesa (izveštaj sa sastanka je objavljen u Pčelaru za jun 2011). Glavni cilj je veće međusobno razumevanje aktera trgovine medom, i zajednički nastup u inostranstvu, kako bi zajedničkim kapacitetima mogli da odgovorimo svakom zahtevu za isporuku meda. Samo je jedna firma otkupljivač meda prihvatila ovaj predlog, svi drugi su bili protiv. Na sastanku Grupacije za pčelarstvo u ovoj godini, osetila se nešto drugačija klima, pridružio se još jedan otkupljivač, ali do prave inicijative, zbog nedostatka opšte podrške, ipak nije došlo.
IO SPOS-a sada je usvojio novu politiku koja bi prirodnim putem obezbedila spontano formiranje klastera u budućnosti, kada svest svih aktera trgovine medom, i pčelara i otkupljivača, bude zrelija, tj. kada svi shvate da je za stabilnost jednog posla važno da svi akteri u tom poslu budu zadovoljni.
SUŠTINA NOVE POLITIKE PLASMANA MEDA ČLANOVA SPOS-a
SPOS više neće birati firmu koja daje najnižu ponudu za obavljanje svojih usluga. Počev već od 1. septembra lagano kreće implementacija nove politike SPOS-a za plasman meda, i otvara se sasvim novi način saradnje sa svim otkupljivačima meda, koji ne isključuje dosadašnji način ni po čemu, sem po nivou odgovornosti za svoj rad. Sistem je krajnje korektan za sve dobronamerne, i oni koji ga ne budu prihvatili, bar za nas u SPOS-u, zaista neće predstavljati relevantan faktor sa realnim pogledom na pčelarski svet oko nas.
Naime, pozivaju se sve firme (bez obzira da li vrše otkup meda za izvoz ili za unutrašnji promet) da dostave SPOS-u pismenu informaciju sa traženom visinom cene svoje usluge za otkup meda za kupce koje pronađe SPOS (ta cena usluge, kao i do sada, mora da obuhvata sve troškove otkupa od kućnog praga pčelara, analize i transporta do krajnjeg kupca u inostranstvu, sa svim ostalim pratećim troškovima). Samim tim, SPOS preuzima obavezu da besplatno objavljuje kompletnu ponudu te firme na svom sajtu i u časopisu Pčelar (sa svim ponuđenim uslovima, koji moraju nedvosmisleno i jasno da pčelarima stave na raspolaganje kompletnu informaciju o proceduri otkupa, cenama, rokovima plaćanja i drugim uslovima koje pčelari mogu da očekuju od te firme). Onda će pčelari moći da biraju da li će med predati nekome ko, recimo, plaća med odmah po nižoj ceni, ili plaća za tri meseca, ali po višoj ceni. Jedna firma ne može da nudi dvostruke cene meda za različite uslove plaćanja i druge uslove otkupa, već može ponuditi samo jednu cenu, kako ne bi dolazilo do zloupotreba u praksi i ucenjivanja pčelara. Takođe, sve cenovne ponude moraju biti izražene u evrima, a isplata i naplata, po srednjem kursu NBS na dan isplate ili naplate. Dinarske ponude neće se prihvatati. SPOS se ni na koji način neće mešati u poslovne tajne bilo koje firme, svaka firma imaće punu slobodu da po kilogramu meda zarađuje onoliko koliko smatra da je potrebno, u slučaju kada sama nađe kupca. Ako SPOS nađe boljeg kupca, koji plaća više, a kad se odbije cena usluge date firme, i za pčelara se formira bolja cena, firma je dužna da izveze med tom kupcu, ili da podigne cenu meda u otkupu na taj nivo. U suprotnom, biće uklonjena sa liste ponuđača, i o njenom odbijanju saradnje sa boljim stranim kupcem biće obaveštena pčelarska javnost. To je jedan od glavnih mehanizama postizanja što bolje cene za pčelare, tj. realne cene koja se u tom trenutku može postići na tržištu, a ne da posrednici enormno zarađuju na pčelarskoj muci, već da svi u lancu normalno i pristojno žive. To mora biti naš zajednički cilj, a obrt meda kod pakera moramo povećati stimulisanjem pčelara da šire pčelinjake, za šta je najbolja stimulacija upravo dobra cena meda. Sa druge strane, firma sama formira cenu svoje usluge u slučaju kad radi za kupca kog nađe SPOS, i to, kako smo i naveli, unapred i po svom nahođenju, pre nalaženja tog kupca, tako da nijedna firma neće imati argumente da se žali na nekakvu «malu» zaradu, jer ju je sama odredila da bi ušla u sistem besplatne ponude svojih usluga pčelarima, kroz sredstva SPOS-a za javno informisanje (Časopis Pčelar i sajt i internet forum SPOS-a). Ako SPOS, recimo, pronađe kupca koji želi da kupi velike količine meda koje prevazilaze kapacitet firme koja ponudi najnižu cenu svoje usluge, to bi u praksi značilo da bi razne firme iz sistema nudile pčelarima praktično različitu cenu za izvoz meda istom stranom kupcu (pošto svaka ima različitu cenu svoje usluge), ali bi to omogućilo da se med brzo izveze. Naravno, na pčelarima je da u takvom slučaju odluče da li će odmah prodati med nekoj firmi, makar i po nižoj ceni, jer ona koja plaća najviše ne može kapacitetom da pokrije sve pčelare i sve količine ponuđenog meda, ili će čekati red, pa da med prodaju kada firma koja nudi najbolju cenu može da im ga otkupi shodno svojim kapacitetima. Tako će sistem pokriti sve strukture pčelara, i one koji mogu da čekaju i one koji ne mogu iz raznoraznih razloga. Nema razloga za bojazan da će to spustiti cene, naprotiv, to će cene učiniti realnim, jer će svaka firma imati interes da bude najpovoljnija prema pčelarima, kako bi većim prometom više i zaradila, te je za očekivati da će se vremenom cene usluga otkupljivača ujednačiti, za par godina, naravno na nivou koji će zadovoljiti obe strane, a shodno tržišnim uslovima.
SPOS zadržava pravo da naplati proviziju za pokrivanje troškova svojih usluga nalaženja kupaca, kao i troškova marketinga i drugih troškova i planiranih ulaganja u razvoj ovog i drugih sistema koji služe za postizanje što bolje tržišne cene za pčelare (marketing, unikatna tegla SPOS-a i slično). Jer, SPOS ovih dana registruje privrednu delatnost, tako da će imati mnogo veće mogućnosti za ostvarivanje ciljeva svojih članova. SPOS zadržava pravo i da, shodno uslovima i već dogovorenim tranšama isporuke meda, dostavlja ponude (za izvoz meda kupcima koje on pronađe), firmama u sistemu koje imaju mogućnosti da ispune zahteve kupca.
Firme koje dostavljaju ponude, u ponudi moraju da napišu i koji je kapacitet homogenizatora kojim raspolažu, kao i koji su mesečni kapaciteti firme, pošto će SPOS pregovarati sa stranim potencijalnim kupcima, i mora da zna koliko se meda za koje vreme može isporučiti, kao i koji su kapaciteti za isporuku meda u zemlji. Firme koje imaju mogućnost pakovanja meda u malim pakovanjima, treba da dostave mesečne kapacitete po vrsti pakovanja, jer je sve veće interesovanje stranih kupaca za pakovanje meda u manjoj ambalaži, a mi nemamo ni približno realne pokazatelje naših mogućnosti.
Ponude firmi mogu biti opšteg – dugoročnog tipa (Primer: Kupujemo med po toj i toj ceni i uslovima), ili posebnog – kratkoročnog tipa (Primer: Kupujemo 3 šlepera meda po toj i toj ceni i uslovima). Svaka ponuda biće u roku od 24 časa postavljena na sajt SPOS-a, a izaći će i u narednom broju časopisa Pčelar. Pčelari će se direktno javljati otkupljivačima i nuditi svoj med, ili će koristiti berzu meda SPOS-a na sajtu SPOS-a ako traže veću cenu meda od trenutno važeće, pa će ih otkupljivači sami kontaktirati, kad nemaju dovoljno obimnu direktnu ponudu. Tako će oni kojima se ne žuri sa prodajom meda, pa se pojave na berzi meda SPOS-a, imati mogućnost da ostvare dodatno veću cenu kroz pregovore, jer će ih otkupljivači zvati onda kada nema meda u direktnoj ponudi.
Da pojasnimo u praksi. Recimo, jedna firma ponudi otkup bagremovog meda po ceni od 3 evra. A SPOS-u je prethodno poslala cenu svoje usluge od 60 centi. Onda SPOS nađe kupca koji hoće da plati krajnju cenu sa svim troškovima u visini od 3,90 evra, te kad se oduzme 60 centi za uslugu, ostaje za pčelara 3,30 evra. To bi značilo da ta firma mora da podigne cenu otkupa na 3,30 evra, ili da krene da radi sa novim kupcem, ako stari ne želi da toliko plati (sem ako ima dugoročniji ugovor sa njim). Naravno, sve to će morati da bude usklađeno i sa drugim uslovima (rok plaćanja i slično), ali ovo je primer, ako su rokovi plaćanja istovetni. U slučaju da su ostali uslovi otkupa različiti, bira se povoljnija varijanta. SPOS se neće mešati u detalje ugovora sa stranim kupcima, SPOS interesuje samo postizanje što bolje cene za pčelare.
Ako neka firma ne ispoštuje ugovorom preuzete obaveze prema pčelarima, pčelari imaju pravo da žalbu upute SPOS-u, a ingerencija SPOS-a u tom slučaju jeste da, nakon detaljnih provera i pisanog izveštaja otkupljivača po tom pitanju (u roku od 7 dana od dostavljanja žalbe pčelara otkupljivaču), žalbu javno objavi, što će firme koje ulaze u sistem morati da prihvate samim ulaženjem u sistem i potpisivanjem odgovarajućeg ugovora. Ovakav način rada maksimalno će podići odgovornost svih aktera otkupa meda. Očekujemo da rokovi plaćanja zbog svega toga budu možda nešto prolongiraniji, ali i pouzdaniji nego do sada, što i jeste osnovni zahtev članstva.
Svaka firma pojedinačno odgovara za sebe i poštovanje apsolutno svih uslova datih pčelarima kroz ugovor, SPOS na tom nivou nema odgovornost. To će obezbediti jaču konkurentnost firmi, jer će se svaka truditi da ispoštuje ugovor, da ne bi došla na udar javnosti.
Naravno, sve firme koje uđu u ovaj sistem, imaće odličan besplatan marketing kod pčelara, ako budu poštovale svoje obaveze prema njima. Tako će se stvoriti veći nivo poverenja i učvrstiti saradnja sa pčelarima. Takođe, sve te firme imaće i besplatan zajednički internacionalni marketing koji će obavljati SPOS u saradnji sa njima, kao što je činio i do sada na sajmovima, što će im sigurno podići rejting na međunarodnom planu. Da ne govorimo o prednostima zajedničke ponude sa unapred utvrđenim kapacitetima.
SPOS smatra da nijedna firma nema razloga da ne pristupi ovom sistemu, jer:
1) Niko joj ne kontroliše visinu cene usluge, za kupce koje sama pronađe, a dobija besplatno reklamiranje svoje ponude pčelarima;
2) Sama unapred određuje visinu cene usluge za kupce koje SPOS pronađe;
3) Dobija besplatno reklamiranje;
4) Dobija mogućnost da se posebnim člankom besplatno predstavi pčelarima u časopisu Pčelar;
5) Podiže svoj rejting na tržištu, i što bolje bude radila, rejting će joj biti veći ako na svoj rad ne bude imala primedbe pčelara;
6) SPOS će dodeljivati godišnje priznanje za najbolje otkupljivače (sa najmanje opravdanih primedbi na njihov rad…).
Pogodnosti koje ovaj sistem pruža pčelarima i SPOS-u:
1) Proširuje ponudu za prodaju meda, te se med može brže prodati;
2) Zbog povećanja konkurentnosti otkupljivača, garantuje bolju uslugu i realne cene;
3) Zbog sistema žalbi na nepoštovanje ugovora, podstiče otkupljivače da strogo poštuju ugovorene obaveze;
4) SPOS i dalje zadržava dosadašnji sistem za praćenje nivoa svetskih cena meda u svakom trenutku, te ako neki otkupljivač poželi da ucenjuje pčelare zbog trenutnih tržišnih kretanja koji mu omogućuju da plaća manje nego što je moguće, to će automatski biti sprečeno nalaženjem kupca koji bolje plaća, ili javno objavljeno ako ne bude sprečeno, u kom slučaju se otkupljivač izbacuje iz sistema zbog odbijanja da radi sa firmom iz inostranstva koja pruža najbolje uslove;
5) Pčelari članovi SPOS-a uvek će na listi u časopisu Pčelar imati ponude najozbiljnijih firmi za otkup meda u Srbiji kojima najviše mogu da veruju, jer su prihvatanjem ulaska u jedan ovako realan sistem, dokazale da im je stalo da budu ravnopravan partner sa pčelarima, i da žele saradnju sa pčelarima koja će biti na korist obe strane, a ne samo na korist otkupljivača.
Ubeđeni smo da će nova politika SPOS-a doprineti boljim uslovima otkupa, da će podstaći konkurentnost aktera u otkupu meda, a pčelarima obezbediti veću i kvalitetniju ponudu. Na pčelarima je samo da učvrste svoje jedinstvo, i onda nemaju razloga da brinu za svoju budućnost.
SPOS
Šalje se...