SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

PRELIMINARNI REZULTATI ANALIZE UZROKA GUBITAKA PČELA U SLOVENIJI PROTEKLE ZIME



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 3.795

U javnosti kruže različite informacije o gubicima pčela u Sloveniji. Pokušali smo da saznamo punu istinu i došli do sledećih podataka.

Mediji su javili da je Apiguard glavni uzrok uginuća pčela u Sloveniji. Na pitanje upućeno Pčelarskom savezu Slovenije da li je to tačno, dobili smo odgovor da stvari nisu tako jednostavne, i da će uslediti zvanična informacija, a ovih dana pristigla je preliminarna informacija. Na žalost, mediji su svoje tekstove objavljivali sa visokom dozom nepoznavanja materije, i time uneli dodatnu zabunu.

Prema zvaničnim preliminarnim podacima Pčelarskog saveza Slovenije, gubici pčela u Sloveniji iznose oko 30%. Upravni odbor Pčelarskog saveza Slovenije je 5. aprila razmatrao dostupne podatke o uginućima pčela, kao i zvanični izveštaj o rezultatima ankete sprovedene na sajtu Pčelarskog saveza Slovenije (ČZS). U anketi je učestvovalo 290 pčelara iz cele Slovenije.

72,6% učesnika ankete je zadovoljno prezimljavanjem pčela, a 13,8% je razočarano.

Kod anketiranih, prosečno uginuće iznosi 24%. Grafikon 2 u priloženom izveštaju (OVDE) pokazuje procenat uginuća s obzirom na veličinu pčelinjaka.

47,8% pčelara je prošle godine protiv varoe tretiralo preparatom Apiguard, 25% mravljom kiselinom, 16,5% oksalnom kiselinom, a 3,8% preparatom Checkmite. Ostala sredstva je koristio manji broj pčelara. Iz analize je utvrđeno da je kod svih pčelara, bez obzira čime su tretirali, stradalo najmanje 14,5% pčelinjih društava, što govori i o nekim drugim problemima prezimljavanja, bez obzira na upotrebljeno sredstvo, te uticaj vrste tretmana protiv varoe iznosi oko 9,5%. O tome govori grafikon 3 u priloženom zvaničnom izveštaju.

Drugim rečima, pčelari koji su koristili Checkmite imali su pomenutih 14,5% uginuća, oni koji su koristili samo oksalnu kiselinu imali su 19,37%, koji su koristili samo mravlju kiselinu 26,04%, a koji su koristili Apiguard imali su 27,3% uginuća. Kao što se vidi, Checkmite i oksalna kiselina imali su sličnu efikasnost, a sa druge strane, blisku efikasnost imali su mravlja kiselina i Apiguard.

Uginuća pčela od oko 50%, u istom regionu, imala je Austrija, ali još nemamo zvanične informacije o razlozima.

U prvoj nedelji aprila, pčelari Društva pčelara Aleksinac boravili su u Sloveniji, u studijskoj poseti, zahvaljujući LEDIB programu Kraljevine Danske, koji deluje na teritoriji Nišavskog okruga, a koji je ekskurziju u potpunosti finansirao, i na čemu im se i ovom prilikom srdačno zahvaljujemo. Tokom ove veoma korisne ekskurzije, posetili smo i Poljoprivrednu školu „Grm“ kraj Novog Mesta, gde smo, između ostalog, razgovarali o ovom problemu i sa njihovim profesorom pčelarstva. On nam je eksplicitno rekao da su najveća uginuća imali pčelari koji su koristili Apiguard. To se vidi i iz gore spomenute analize, koja je pokazala da je primena Apiguarda odgovorna za 12,8% uginulih društava na pčelinjacima onih koji su ga koristili (kada se odbije 14,5% uginuća koja su imali svi pčelari, bez obzira na primenjeno sredstvo). Međutim, napomenuo nam je da sa tretmanom nije bilo većih problema u nastavljačama, kao ni u AŽ košnicama kod onih koji su Apiguard primenili u drugoj polovini jula. Oni koji su ga primenili u drugoj polovini avgusta imali su strašnih problema. Rekao nam je da je dolazilo čak i do totalne dezorijentacije pčela, da su pčele promašivale leta i udarale glavom u zid košnica. Očigledno je da je nepravilna i kasna primena Apiguarda još jednom uzela danak. Ipak, očigledno je i da postoje neke specifičnosti primene Apiguarda kod AŽ košnica, koje u Srbiji nisu primećene, jer se ovo sredstvo koristi u veoma skromnom obimu, pa još nema ozbiljnijih i dugotrajnijih iskustava u AŽ košnicama.

Kao što je poznato, već 5 godina pčelari Aleksinca tretiraju Apiguardom više od 3000 košnica svake godine, i zadovoljni su rezultatima. Retki primeri neefikasnosti koje smo imali u početku, uvek su bili povezani sa kasnom ili neadekvatnom primenom. Kada su te greške ispravljene kod pojedinih pčelara koji su ih činili jer nisu poštovali uputstvo za primenu, svi problemi su nestali, i uspešno suzbijamo varou ovim preparatom.  Samim tim, veoma su nam dragocena iskustva pčelara Slovenije i sa nestrpljenjem očekujemo konačni izveštaj o rezultatima uginuća, koji će verovatno pristići tek u maju ili junu. Iskustva Slovenije mogu biti dragocena i za naše uslove, bez obzira na evidentne razlike.

Zvaničnici pčelarskog saveza Slovenije ističu i veliki problem sa veoma sušnom letnjom sezonom u većem delu Slovenije prošle godine, što je dovelo do nedostatka polena. Ipak, pošto smo obišli veći deo Slovenije tokom ekskurzije, imali smo priliku da dođemo u krajeve gde su uginuća na nivou višegodišnjeg proseka, kao i u krajeve gde su uginuća enormna, iako su i jedni i drugi koristili ista sredstva protiv varoe.

 

Rodoljub Živadinović,
Predsednik Društva pčelara Aleksinac

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien