SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

IZAŠAO „PČELARSKI ŽURNAL“ ZA OKTOBAR, NOVEMBAR I DECEMBAR



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 2.433

Izašao je iz štampe novi broj časopisa "Pčelarski žurnal" za oktobar, novembar i decembar.

Novi broj obiluje zanimljivim pčelarskim temama, od obrazovanja i korisnih saveta, preko pčelarske prakse i nauke, do apiterapije, zanimljivih reportaža i intervjua… Predstavljamo vam kratke izvode iz tekstova objavljenih u najnovijem izdanju časopisa.
 

 

HOBOS
Novi „Pčelarski žurnal“ otvara tekst o projektu nastave o pčelama u osnovnim i srednjim školama pod nazivom HOBOS (Honey Bee Online Studies). HOBOS predstavlja ambiciozno zamišljen edukativni projekat u koji su uložena velika sredstva. S druge strane, za korišćenje HOBOS-a nije potrebno puno toga. Dovoljna je internet konekcija, što brža to bolja, i pretraživač koji podržava Javu i Flash. Da bi učenik koristio HOBOS ne mora da poseduje nikakvo predznanje o pčelama. Zahvaljujući web kamerama postavljenim u košnici i na njenom ulazu učenici mogu preko interneta posmatrati sve aktivnosti pčelinje zajednice u realnom vremenu. Na raspolaganju im stoji i obilje godinama sakupljanih informacija koje mogu da budu upotrebljene za učenje stimulativnih, informativnih i inovativnih lekcija. Ukoliko neko propusti neki događaj u košnici ili zaturi neku informaciju koja ga zanima, može je pronaći u bazi podataka u kojoj se čuvaju svi podaci iz poslednjih 12 meseci. Treba još naglasiti i da ovakav oblik učenja zahteva onoliko vremena koliko je neko spreman da mu posveti…

O saradnji projekta HOBOS i časopisa Pčelarski žurnal možete pročitati više na ovom linku:
http://www.hobos.de/de/lehrer-schueler/aktuelles/news/article/serbien-interessiert-an-hobos.html?tx_ttnews[backPid]=54

INTERVJU: JIRGEN TAUC
(Razgovarala Mirosava Činčurak)
Ekskluzivno za Pčelarski žurnal govori jedan od najcitiranijih biologa današnjice, veliki poznavalac pčela i idejni tvorac HOBOS-a, prof. dr Jirgen Tauc (Jürgen Tautz) sa Univerziteta u Virzburgu (Nemačka). Razgovor sa profesorom vodila je gospođa Mirosava Činčurak iz Bensheima u centralnoj nemačkoj pokrajini Hesen, gde je krajem avgusta lokalno pčelarsko udruženje proslavljalo je 150. godišnjicu postojanja. Počasni gost jubilarne večeri bio je čuveni naučnik i veliki poznavalac pčela, prof. dr Jirgen Tauc…

Džon Kefas
PČELE KOJE SU POBEDILE VAROU
(prevod teksta iz časopisa Bee Culture, mart 2011)

Kako bih ubrzao selekciju svojih sopstvenih pčela, 1999. godine sam prestao sa korišćenjem bilo kakvih hemijskih tretmana. Nimalo mi nije bilo lako da donesem ovakvu odluku. Bile su mi potrebne tri godine da se odlučim na taj potez. U to vreme govorio sam da bih mogao sve da izgubim, „Nema tretmana… nema ni pčela“. U svakom slučaju, prelomio sam i preuzeo rizik, umesto da i dalje svoje pčele, i što je još važnije, sebe, izlažem hemikalijama za suzbijanje varoe.

Iz razloga što nisam mogao da kupim matice selekcionisane na tolerantnost prema varoi znao sam da ću morati sam da ih selekcionišem, pa sam tako razvio i nove metode testiranja. Računao sam da ću moći da nastavim odgajivački program na rezistentnost na varou ako mi 10 odsto zajednica bude preživelo. Čak i ako mi sve zajednice budu uginule, kao uzgajivač matica znao sam da ću uvek moći da kupim paketne rojeve iz Italije i da se na taj način brzo vratim u posao proizvođenja matica. Nakon nekoliko godina izgubio sam „samo“ dve trećine svojih zajednica i da budem iskren bio sam „zadovoljan“ ovakvim rezultatima, koji su svakako bili bolji od na početku projektovanih 10 odsto, ili čak i manje, koje sam očekivao.

Od tada smo svake godine prirodnim sparivanjem umnožavali matice iz preživelih zajednica koje su dale najveće prinose meda i imale najmanje varoe, drugim rečima,  onih koje su imale „genetiku pećinskog čoveka“. Ove matice snabdele su nas i trutovima tolerantnim na varou koji su bili neophodni za buduća sparivanja. Populacija varoe trenutno je na veoma niskom stupnju i u našim uslovima nema bilo kakvog ekonomskog opravdanja da se pčele tretiraju. Drugim rečima, naše pčele su tolerantne na varou…

Dr Vajat A. Mangam
MALA KOŠNIČINA BUBA
Aethina tumida Murray 1867
(prevod teksta objavljenog u časopisu American Bee Journal, jun 2011)

Ukoliko je mala košničina buba nova pojava na vašem području, ili ako ste pčelar početnik, pa se nikada ranije niste susretali sa ovom štetočinom, neophodno je da kontaktirate veterinarsku službu ili nekog sa većim pčelarskim iskustvom kako bi vam pomogao. Ne potcenjujte štetu koju mala košničina buba može da vam nanese.

U oblastima u kojima je prisutna mala košničina buba, nastavci sa medom cede se ubrzo nakon završetka paše. Rekao bih posle ne više od nekoliko dana. Saće je nezaštićeno i odrasle jedinke bube će gotovo sasvim izvesno dospeti u medišne nastavke čak i u one u veoma snažnim zajednicama. U nekim situacijama biće možda neophodno da se češće cede manje količine meda kako se ne bi predugo ostavljao veliki broj medišnih nastavaka na košnicama…

Doc. dr Jevrosima Stevanović, prof. dr Zoran Stanimirović
PČELINJI OTROV

U poslednjem delu opširnog članka „APITERAPIJA – korisni efekti pčelinjih proizvoda i opravdanost njihove primene u zdravstvenoj zaštiti“, kojeg potpisuju naši poznati naučnici, doc. dr Jevrosima Stevanović i prof. dr Zoran Stanimirović sa Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, govori se o pčelinjem otrovu, aktivnom farmakološkom proizvodu pčela, koga sintetišu otrovne žlezde pčela radilica i matice…

Ivan Umeljić
O POREKLU PČELA I SPARIVANJU MATICA (II deo)

Pred kraj sezone, u periodu od septembra do novembra, zavisno od klimatskih uslova, radilice izbacuju (preživele) trutove iz svojih košnica. U možda najvećem pčelarskom klasiku svih vremena, Život pčela, Moris Meterlink je ovaj događaj nazvao „masakr mužjaka“. I zaista, onemogućeni od strane pčela da pristupe zalihama hrane za zimu, trutovi se neslavno povlače, da bi ih radilice na kraju izbacile na izlaz košnice gde će uvek budne stražarice formirati za njih neprobojan štit.

Jedna metafora najbolje ilustruje ulogu koju mužjaci, pored sparivanja sa maticama, imaju u košnici: jadni trut je za pčelinju zajednicu, kao što je to nedavno napisao Ros Konrad (Ross Conrad), isto što i rep za nekog daždevnjaka, jer može otpasti ako se za njega zakači neki predator, dopuštajući daždevnjaku (onome što je ostalo od njega) da bezbedno otpuzi. Vremenom, rep će se svakako regenerisati…

Rendi Oliver
„PRAVILA“ ZA USPEŠNO PČELARENJE
Saveti pčelarima početnicima
(prevod teksta objavljenog u časopisu American Bee Journal, jul 2011. i na sajtu www.scientificbeekeeping.com)

O najvećim pčelarskim zabludama, ali i o pravilima za uspešno pčelarenje, piše Rendi Oliver, jedan od najpoznatijih američkih pčelara i redovni kolimnisrta čuvenog časopisa American Bee Journal,  koji pčelari sa više od 500 pčelinjih zajednica.

Ovog proleća, kao i ranijih godina, održao sam priličan broj pčelarskih radionica početnicima i  hobistima. Ovi pčelari „dave“ se u informacijama sakupljenim sa interneta o tobožnjem „pravom“ načinu uzgajanja pčela. Nažalost, oni nemaju dovoljno iskustva da bi znali u šta da poveruju, dok, s druge strane, dugogodišnji iskusni pčelari kolutaju očima na svaki predlog koji bi uneo novine u pčelarstvo.

Ima jedna stara izreka koja kaže da ukoliko želite da dobijete konačan odgovor na bilo koje pčelarsko pitanje, samo treba da pitate pčelara sa dvogodišnjim, ili trogodišnjim, iskustvom, pošto oni sa najvećim stepenom iskrenosti razmatraju svoje znanje o pčelarstvu (i spremni su da pruže savete ostalima). Na kraju krajeva, većina nas je beznačajna pred činjenicom da se pčelarsko iskustvo stiče doživotno, da je puno iznenađenja, i da je u najvećoj meri određeno Marfijevim zakonom.

Najbolji način da se nauči pčelarenje jeste rad sa iskusnim mentorom koji godinama uspešno uzgaja pčele u vašem kraju. Ja bih potražio nekoga ko je otvoren prema greškama koje je činio, i ko se više puta podizao iz velikih udesa. Takavi pčelari generalno nisu najglasniji samo-promoteri, ali evo korisnog saveta: svaki pčelar koji drži do sebe ima svakog proleća pčele za prodaju. Najveći problem sa zdravim prezimljenim zajednicama jeste kako ih sačuvati od rojenja, a relativno je lako za svakog dobrog pčelara da utrostruči broj svojih košnica ukoliko to poželi.

… Ali, u mnogim oblastima koje sam posećivao uvek se nađe po koji „dobronamerni“ i glasni „Pčelarski Taliban“ koji je nepokolebljiv u stavu da novopečeni pčelari moraju praktikovati neku specifičnu tehniku pčelarenja (koja podrazumeva određeni tip košnice, vrstu saća, osobine pčela, vrstu tretmana krpelja, ili će, u protivnom, pretrpeti štetu). U nekim oblastima lokalni Taliban tera novopečene pčelare da se kruto pridražavaju neke vrste „Verujućeg Pčelarenja“ insistirajaći na tome da je njihova sveta dužnost da isprate određene specifične prakse…

Josip Križ
KAKO PRIPREMITI PČELINJU ZAJEDNICU ZA ZIMOVANJE U FARAROVOJ KOŠNICI?

O načinima i pripremi za uzimljavanje pčelinjih zajednica izrečeno je i napisano jako puno, ali o tome kako pripremiti zajednicu u Fararovoj košnici jako malo. Pokušaću da svoja iskustva prikažem i pojasnim. Neko će reći košnica kao košnica, ali nije baš tako. Zašto? Jednostavno, zbog toga što Fararova košnica ima niske okvire, zimuje se na tri ili četiri nastavka i zbog toga treba biti jako oprezan…

Poznato je da tokom pašne sezone, a naročito na paši bagrema, ova košnica ima plodište na dva nastavka. Iznad plodišta se nalazi matična rešetka, a od jačine zajednice zavisi da li će biti četiri ili, recimo, šest medišnih nastavaka. Kada se završi glavna paša, zajednicu ostavljam na dva plodišna i tri medišna, dakle na ukupno pet nastavaka…

Ljubiša Jovanović   
VIŠE OD IGRE!
Izazovi pčelarenja kontejnerskim paviljonskim pčelinjacima

Paviljon predstavlja viši stepen opremljenosti pčelara za jednostavniji, lakši i jeftiniji način iskorišćenja pčelinjih paša. Korišćenjem više paša veća je ekonomičnost opreme, uz minimalan utrošak radne snage. Spremnost kontejnera za brzo preseljenje košnica sa paše na pašu, bez angažovanja dodatne radne snage za utovar i istovar košnica, vraća pčelaru osećaje uživanja i zadovoljstva. Sa dve hidraulične dizalice, koje se sada mogu jeftino nabaviti u svakoj gvožđarskoj radnji, pčelar, sam ili uz pomoć vozača kamiona, za desetak minuta spušta ili podiže paviljon na platformu kamiona. Nogari paviljona lako se pomeraju po širini i visini, tako da nije bitna gabaritna raznovrsnost tovarnih sanduka. Leta na košnicama zatvaram sunđerima izrezanim po njihovoj meri za čije je postavljanje i čupanje potrebno vrlo malo vremena…

Vilijam van Persi
PREGLEDANJE KOŠNICA ZA POČETNIKE

Prva lekcija koju treba naučiti u radu sa košnicama jeste kako napraviti kratak, ali efikasan, pregled pčela i njihovog rada. Treba proveriti da li se u radiličnim ćelijama vide jaja, jer su ona pokazatelj prisustva i aktivnosti matice. Pogledajte koliko ima legla, i uporedite stanje sa ostalim zajednicama na pčelinjaku. Ako pronađete po nekoliko jaja u svakoj ćeliji vrlo je moguće da je vaša matica uginula i da su radilice položile ta jaja, koja će se razviti u larve trutova. Ili matica polaže trutovska jaja u radilične ćelije, što ukazuje da je matica potrošila zalihe sperme i da jaja koja je ona „nameravala“ da oplodi nisu oplođena već da su, kao što smo rekli, trutovska.

Matica, leglo i hrana. Ove tri stvari treba imati na umu prilikom otvaranja košnica…

Nauka
VII COLOSS konferencija

Beograd je 26-28. avgusta bio domaćin VII po redu COLOSS konferencije i pratećih radionica organizovanih kroz četiri radne grupe. Po prvi put u Srbiji se na jednom mestu okupilo više od 70 vrhunskih naučnika stručnjaka za biologiju i patologiju pčela. Učesnici su pristigli iz čitavog sveta. Da spomenemo samo neka imena: Ralf Bihler, Marina Miksner i Elke Generš (Nemačka), Denis vanEnglsdorp i Džejmi Elis (SAD), Baldvin Torto (Kenija), Piter Nojman i Vinsent Dieteman (Švajcarska), Norman Karek (Velika Britanija) Per Kriger (Danska), Aleš Gregorc (Slovenija), Fani Hatjina (Grčka), Sesilija Kosta (Italija). Zemlje iz okruženja predstavljali su Aleksandar Uzunov i Sreten Andonov (Makedonija), Nikola Kezić (Hrvatska), Violeta Santrač (Republika Srpska). Organizatori Konferencije bili su Biološki fakultet (prof. dr Ljubiša Stanisavljević) i Poljoprivredni fakultet (prof. dr Mića Mladenović) Univeziteta u Beogradu, pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, trgovine šumarsta i vodoprivrede, Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije i Saveza pčelarskih organizacija Srbije. „Pčelarski žurnal“ bio je medijski sponzor Konferencije.

Tokom prva dva dana održan je veliki broj radionica organizovanih kroz radne grupe, a centralni događaj, sama COLOSS konferenija, održana je trećeg dana. Na početku, svoje izlaganje je imao predsedavajući COLOSS-a, Piter Nojman iz Švajcarske, koji je ukazao na ciljeve i prioritete ove organizacije. Nakon njega održana su dva predavanja specijalnih predavača po pozivu, kenijskog naučnika Baldvina Tortoa i mladog američkog naučnika Džejmsa Elisa. Torto je govorio o uzrocima nestajanja pčela u Africi, a Džejms Elis o kapitalnom projektu izrade COLOSS-ove knjige o pčelama u kojoj bi bile detaljno opisane i objašnjene metode istraživanja pčela koje bi u narednim godinama trebale da predstavljaju standard za sve naučnike u svetu.

Kako biste stekli što bolji uvid u aktivnosti COLOSS-a tokom poslednjih dana avgusta u Beogradu predočavamo vam kratke izvode iz 14 najzanimljivijih predavanja i poster prezentacija izloženih na radionicama i na Konferenciji…
   

Polenonosno bilje
AMBROZIJA

Pčele rado sakupljaju polen ambrozije i nije primećeno da on u njihovoj ishrani negativno utiče na razvoj legla. Ipak, pčelari ne treba da sakupljaju polen ove biljke, jer je štetan za ljudsku ishranu. Pri seobi pčelinjih društava treba voditi računa da se košnice ne smeštaju u područja gde je prisutna ambrozija, jer bi korišćenje meda sa tog područja, zbog prisutnog polena ambrozije u njemu, moglo kod potrošača da izazove zdravstvene probleme…
   

Uradi sam
URAMLJIVANJE HANEMANOVE REŠETKE
Ako je neophodno, matičnu rešetku treba ugraditi u drveni prsten na kome se izrezuje léto. U ovom slučaju, matična rešetka treba da ima dimenzije koje su najmanje za po 20 mm manje od spoljnih dimenzija tela košnice, a spoljne dimenzije drvenog prstena treba da su iste kao i kod tela. Unutrašnje dimenzije rama mogu biti identične kao i odgovarajuće mere tela košnice, ili nešto manje, što će zavisiti od veličine rešetke. Visina rama treba da iznosi 13 mm…
 

 

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien