Podatke o gradu Zaječaru, kao i osnovne podatke o OŠ ’’Đura Jakšić’’ možete naći na sajtu grada (http://www.zajecar.info/sr/)
Ideja da se pčelarstvo približi najmlađima postoji oduvek. Bilo je i biće pokušaja da se deca pravovremeno upoznaju sa pčelom i svim vrednostima koje ona nosi sa sobom. Sekcija mladih pčelara u OŠ ’’Đura Jakšić’’ je samo jedan takav pokušaj.
Početkom školske 2007/2008. godine odlučio sam da realizujem davno začetu ideju i da u školi u kojoj radim formiram pčelarsku sekciju. Spojio sam dve ljubavi, ljubav prema deci i prema pčelama. Znam da će pčele imati svoje pčelare koji će ih voleti i kada mene ne bude bilo, ali ja sam poželeo da dam konkretni doprinos toj ljubavi i da je usadim svojim učenicima. Sa druge strane, deci će pčele podariti sve one vrednosti što sa sobom nose. Te vrednosti su ljubav, plemenitost, odgovornost, put ka zdravom životu, kreativnost i svakako ekonomska sigurnost. Da pomenem i ono što svi dobro znamo :’’Ako nekome daš čašu meda, nahranio si ga za jedan dan, ali ako ga naučiš pčelarenju, nahranio si ga za celi život’’.
Taj predlog je direktor škole Saša Vojnović sa velikim odobravanjem prihvatio. Moj stav je bio da u vreme materijalne oskudice u obrazovanju, od škole ne očekujem ništa osim moralne podrške. Verovao sam u uspeh uz pomoć svih onih koji u mojoj zamisli vide istinsku vrednost. Moj rad u pčelarskoj sekciji nije radna obaveza, već je to moj hobi, a članovi sekcije ne plaćaju nikakvu članarinu.
S obzirom da je direktor škole dao zeleno svetlo, na red su došli učenici. Za učenike šestog i sedmog razreda u školskoj medijateci sam održao multimedijalnu prezentaciju pčelarstva i sekcije. Narednih dana učenici su se prijavljivali i kada se formirala grupa, održao sam roditeljski sastanak. Na roditeljskom sastanku sam ponovio prezentaciju i pojedinačno od svakog roditelja dobio potpis saglasnosti da se njegovo dete može baviti pčelarenjem, da nije alergično na ubod pčele i da je svestan da će do ubadanja sigurno doći.
Da bi bio maksimalno siguran, kada je bezbednost dece u pitanju, sa nadležnom zdravstvenom ustanovom sam dogovorio proveru alergije na ubod pčele. Sa velikom predusretljivošću u susret nam je izašla doktorka Zorica Roško, koja već drugu godinu proverava alergijsku reakciju članova sekcije na ubod pčele, ose i stršljena. Svaki član sekcije, pre bilo kakvog kontakta sa pčelama, mora imati saglasnost roditelja i uverenje zdravstvene ustanove da nije alergičan na ubod pčele.
Da bi sekcija funkcionisala, bilo je neophodno i logično formirati pčelinjak i obezbediti neophodnu pčelarsku opremu. S obzirom da je osnovni cilj edukacija, potrebno nam je bilo tri do pet košnica. Obratio sam se nekim prijateljima i dobio osnovnu pomoć. Pčelar iz Zaječara Jugoslav Tošić nam je poklonio kompletnu pološku sa pčelama, Mićo Pećinar ,’’Jupiter komerc’’ iz Arilja, poklonio nam je novu DB desetku, a paketni roj za nju nam je poklonio pčelar iz Zaječara Branimir Jovanović, satne osnove nam je poklonio Stepa ,’’Zlatna pčela’’ iz Rače. Tako smo na jednom privatnom posedu, na samoj periferiji Zaječara, formirali naš mali pčelinjak. Obezbedili smo nešto diskova sa video materijalom, a u školi imamo mogućnost koriščenja interneta. Veroljub Umeljić nam je poklonio svoju knjigu ’’Pčelarstvo’’, a SPOS nam redovno šalje časopis ’’Pčelar’’. Ove godine se ukazala potreba za vrcaljkom što je za nas bio veliki problem. U susret nam je izašao i problem rešio gospodin Srba ,vlasnik ’’Timomeda’’ poklonivši nam simpatičnu prohromsku troramnu vrcaljku. Za sada možemo biti zadovoljni onim čime raspolažemo ,ali težićemo tome da posedujemo što više one opreme koju podrazumeva, kako primitivno, tako i napredno pčelarstvo. Polazimo od toga da pčelarska oprema, u našem slučaju, pre svega predstavlja nastavno sredstvo.
Plan rada sekcije obuhvata teoriju i praksu. U teorijskom radu koristim multimedijalni pristup, a praktični rad baziram na aktivnoj nastavi. Teorijski rad se realizuje redovno petkom sedmog časa (po završetku nastave), a deo praktičnih radova prema potrebi petkom u popodnevnim satima. Praktični rad sa pčelama se realizuje na školskom pčelinjaku prema potrebi i individualnim zaduženjima. U školskom holu su formirane pčelarske zidne novine, a u planu je da se napravi mali pčelarski kutak.
Desetog juna ove godine, u drugoj godini rada sekcije, mladi pčelari su krunisali svoj rad. U školskoj trpezariji organizovano je vrcanje meda sa školskog pčelinjaka. Svi učenici škole, pojedinačno ili organizovano sa svojim učiteljima, sladili su se medom koji je direktno iz vrcaljke serviran na stolove. Mnogi su prvi put videli kako se dolazi do meda, a vrcaljka se nije videla od prisutne dece. Događaj je propratila lokalna televizija, a ja sam informaciju postavio na forum.
http://spos.info/forum/index.php?topic=432.msg22398#msg22398
Na ovogodišnjoj Skupštini pčelarskog udruženja ’’Timok’’ pokrenuo sam akciju ’’Kilogram meda za budućnost pčelarstva’’. Suština akcije je bila da pčelari poklone kilogram meda sekciji, a deca prodajom tog meda obezbede sredstva za kupovinu nedostajuće opreme. Prikupljena je manja količina meda i na događanju desetog juna, taj med je prodat, a novac ćemo iskoristiti za kupovinu pčelarskih bluza, kako su odlučila sama deca.
Interesovanje dece za sekciju nije veliko, ali je realno. U svetu odraslih, kako nam je poznato, takođe je malo onih koji se posvete pčelama. Pčelar se ne postaje silom, pčelar se rađa. Zato sam ja realan i zadovoljan. Očekujem da se sledeće godine broj članova poveća s obzirom na sve aktivnosti kojih je bilo u proteklom periodu.
Pojedini mladi pčelari imaju svoje pčelinjake jer im je neko u porodici pčelar, ali ima i onih koji nisu te sreće. Ima onih učenika koji su kupili svoje košnice. Učenik Nemanja Pavlović je prošle godine kupio tri nove dvanestice DB. Pčelar Dragan Đorđević mu je poklonio roj pčela i naselili smo jednu od tih košnica, a ove godine je formirao još jedan roj. Uz veliku brigu Nemanja je 10. juna izvrcao blizu 15 kg bagremovig meda. Radost je bila velika, a ostali članovi sekcije su shvatili i javno govorili da kad može Nemanja, mogu i oni.
Na kraju bih da se ukratko predstavim. Ja sam profesor fizičkog vaspitanja Predrag Brajković.Rođen sam u Zaječaru 1957. godine. Radim u OŠ ’’Đura Jakšić’’, a pčelarenjem se bavim od 1982. kada sam postao i član Pčelarskog udruženja ’’Timok’’ u Zaječaru. Trenutno pčelarim sa pedesetak pčelinjih društava, a pčelinjak je lociran u ataru sela Vratarnica. Član sam Upravnog odbora Udruženja u drugom mandatu, a članovi foruma na sajtu SPOS-a me poznaju kao jednog od urednika. Oženjen sam suprugom Slađanom, koja je diplomirani pravnik, a imamo ćerku Tamaru, trenutno na studijama književnosti.
Rukovodilac sekcije Predrag Brajković
Šalje se...