SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

SARADNJA SPOS-a SA USAID-om



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 5.447

Nezavisna agencija Vlade SAD-a za međunarodni razvoj i pružanje ekonomske i humanitarne pomoći (USAID) u preko 100 zemalja sveta, izabrala je u okviru programa "Community Connections" deset najuspešnijih direktora zadruga, predsednika udruženja i predsednika Upravnih odbora iz oblasti poljoprivrede, i finansirala tronedeljnu stručnu obuku u SAD-u u okviru oblasti "Poljoprivredne zadruge i udruženja".

“Community Connections” je program finansiran od strane USAID-a sa ciljem promovisanja razmene kulturnih ideja i vrednosti između učesnika iz Srbije, američkih porodica domaćina i organizacija domaćina u okviru lokalnih zajednica u Sjedinjenim Državama. Programom upravlja Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a realizuje ga World Learning u Srbiji i Vašingtonu, u saradnji sa Odeljenjem za štampu i kulturu Ambasade Sjedinjenih Država u Srbiji i organizacijama domaćinima u američkim lokalnim zajednicama koje su odabrane od strane USAID-a. Ove organizacije domaćini zadužene su da organizuju boravak učesnika u američkim domaćinstvima, kao i za aspekte programa koji se odnose na profesionalni razvoj. “Community Connections” se trenutno sprovodi u više država u Evropi i Evroaziji. Možda bi najbolji prevod ovog programa na srpski jezik bio "Povezivanje zajednica". 

Ciljevi programa su: 

– Stručna obuka za učesnike kao i upoznavanje sa svakodnevnim funkcionisanjem američke stručne zajednice u oblasti "Poljoprivredne zadruge i udruženja"

– Podsticanje partnerstva između javnog i privatnog sektora u Srbiji

– Uspostavljanje veza između regiona i zajednica u Sjedinjenim Državama i Srbiji 

 

Program “Community Connections” omogućuje tronedeljni boravak u porodičnom domaćinstvu u Sjedinjenim Državama, sa mogućnostima za praktičnu obuku za stručnjake koji pokažu sposobnost i liderski potencijal u različitim oblastima. Jedna od oblasti je “Poljoprivredne zadruge i udruženja”.

Stručnjaci iz ove oblasti iz Srbije sastali su se sa američkim stručnjacima, i videli na koji način se postiže uspeh na jednom veoma konkurentnom tržištu, i na koji način zadruge i udruženja doprinose tom uspehu. Učesnici su imali priliku da upoznaju različite tipove poljoprivrednih zadruga i udruženja (tržišno-orijentisane, sa vertikalnom integracijom, itd.); organizaciju, strukturu i način upravljanja, kao i usluge i koristi koje pružaju svojim članovima da bi im pomogli da budu ekonomski održivi i uspešni. Takođe su imali priliku da nauče više o institucionalnim okvirima i podršci koja je na raspolaganju, a sastali su se i sa menadžerima i poljoprivrednicima koji učestvuju u radu zadruga i udruženja.

 

Osnovni stručni preduslovi za izbor srpske delegacije bili su: 

– Da su sposobni da pokažu profesionalne sposobnosti i liderski potencijal u oblasti "Poljoprivredne zadruge i udruženja"

– Da imaju značajno iskustvo u oblasti "Poljoprivredne zadruge i udruženja", kao i da planiraju da u toj oblasti rade bar još naredne dve godine

 

World Learning je izvršio izbor potencijalnih učesnika među stručnjacima iz oblasti “Poljoprivredne zadruge i udruženja” iz cele Srbije. Među izabranima našli su se predstavnici zadruga i udruženja pojedinih segmenata poljoprivrede, a posebna je čast što je svoje mesto našlo i pčelarstvo kroz izbor predsednika SPOS-a Rodoljuba Živadinovića, kao jednog od deset predstavnika srpske poljoprivrede u ovom programu. 

U programu je, od izabranih 10, učestvovalo samo 9 predstavnika zadruga i udruženja, iz tehničkih razloga. 

Svi troškovi za učesnike u Sjedinjenim Državama bili su u potpunosti pokriveni od strane USAID-a, te ovaj program nije predstavljao finansijski izdatak za izabrane predstavnike zadruga i udruženja. Tako je i predsednika SPOS-a na službeni put u SAD poslao Izvršni odbor SPOS-a bez ikakvih troškova van zemlje, koje je u potpunosti snosio USAID. 

 

Delegacija Srbije sa domaćinom i prevodiocima 
ispred verne kopije broda "Santa Marija"
Kristifora Kolumba u centru Columbusa 

 

Tako je devetočlana delegacija srpskih poljoprivrednih zadruga i udruženja boravila u SAD-u od 6. do 27. maja 2009. godine, gde im je domaćin bila organizacija Columbus International Program i njen izvršni direktor gospodin Mark Poeppelman. Sedište se nalazi upravo u gradu Columbus (Kalambs), država Ohio (Ohajo), dok su posete zadrugama i udruženjima obavljane kako u Ohaju, tako i u državi Mičigen (Michigan). Država Ohajo izabrana je jer se nalazi na sličnoj geografskoj širini sa Srbijom i značajan deo svojih prihoda crpi iz poljoprivrede, kao i Srbija. Poređenja radi, prošle godine ostvarila je prihod od poljoprivrede u vrednosti od 93 milijarde dolara, a Srbija 6 milijardi. 

 

Predsednik SPOS-a sa Izvršnim direktorom
The Columbus International Program
(Mark Poeppelman) 

 

Delegacija je obišla brojne zadruge i udruženja kroz veoma ambiciozno osmišljen program koji je radnim danima trajao najmanje 14 sati (uz obilazak 2 ili 3 zadruge, udruženja ili institucije), a vikendom od 3-6 sati kulturalnih aktivnosti. Svega jedan dan bio je bez ikakvih obaveza. 

 

KRATAK IZVEŠTAJ
PREDSEDNIKA SPOS-a
NAKON ZAVRŠETKA PROGRAMA: 

Text in english 

Program koji su za nas pažljivo osmislili USAID, WORLD LEARNING i COLUMBUS INTERNATIONAL PROGRAM bio je izvanredno koristan. Njegova korisnost najviše se ogleda u primenljivošću saznanja do kojih smo tamo došli. Rekao bih da su te informacije za SPOS zapravo došle u pravi čas. Jer, kao što je poznato, SPOS se intenzivno priprema za organizovan nastup svojih članova na domaćem i svetskom tržištu meda, te su dobijene informacije utoliko dragocenije. Mnogo ćemo lakše hodati teškim putem koji nas očekuje, jer ćemo mnoge prepreke na koje bi naišli, unapred ukloniti, jer su nam sada potpuno poznate, počev od njihove geneze, do načina uklanjanja. 

Ceo američki sistem nema mnogo propisa, to je ono što je srpskoj delegaciji sigurno jedan od najvećih utisaka, ali je neverovatno lako sprovodljiv. Vidi se da je klesan decenijama, neometan spoljnim faktorima. Sve je uprošćeno do savršenstva. Greške su maksimalno isključene. Mi naravno ne možemo očekivati da se tako nešto može u potpunosti primeniti u Srbiji za godinu dana, jer je potrebno stvoriti veliki broj preduslova. Evropsko i američko zakonodavstvo se, uz to, u mnogo čemu razlikuju. Takođe, njihov sistem udruživanja u poljoprivredi zarad ostvarivanja zajedničkog interesa na ekonomskim osnovama star je preko 130 godina. Naš Savez napunio je 111 godina, ali mu je razvoj na ekonomskim osnovama korisnosti za sve članove prekinut Drugim svetskim ratom, kada se Savez vratio korak unazad i počeo da bavi društvenim aktivnostima i obrazovanjem, a manje ekonomskim osnovama opstanka pčelara na tržištu. Iako se mnogo toga ne može primeniti odmah, sa druge strane se mnogo toga ne samo da može primeniti koliko danas, već smo došli do saznanja šta najpre treba primeniti, tj. šta može dati najbrže rezultate. Ta saznanja se idealno uklapaju u viziju budućnosti SPOS-a, u kome će SPOS biti osnovni faktor okupljanja svih pčelara na ekonomskim principima. Za to itekako postoje i potreba i zakonske osnove u Srbiji, to smo već proučili, sada ostaje samo da uz pomoć stručnjaka dođemo do uobličavanja konačnog cilja do u detalje. 

U SAD-u upoznali smo veliki broj stručnjaka, advokata i drugih koji su se godinama profesionalno bavili zadrugarstvom i sličnim oblicima udruživanja poljoprivrednika. Sve vreme trajanja programa bili smo zadivljeni njihovom spremnošću da nam iskreno, bez skrivanja bilo čega, odgovore na svako pitanje. Ti dragoceni odgovori će svakako biti vodilja svakome ko želi da krene sličnim putem u Srbiji. 

Pored zadruga i udruženja, posetili smo mnoge važne institucije, gde smo videli šta zaista znače reči "servis građana". Počev od Ministarstva poljoprivrede Ohaja, preko Farmerskog biroa, do Državnog Univerziteta Ohaja (Ohio State University). 

U Ministarstvu poljoprivrede saznali smo da poljoprivredi u SAD-u uopšte nije lako, što su nam, na kraju krajeva, govorili i sami farmeri. Udruživanje poljoprivrednika tamo nije činjeno iz hira (ili neke "prilike"), kao što se često događalo i događa kod nas, već iz preke potrebe. A poznato je da se na mukama čovek seti i onoga što ne zna. Te muke su bile osnov zadrugarstva u SAD-u, i ubeđen sam da su glavni faktor uspeha zadruga i udruženja u toj velikoj državi. Jer, tržišna utakmica je i danas, iz dana u dan, sve oštrija, ona nije prestala. Svi koji stoje i čekaju – propadaju. Opstaju samo oni koji idu ispred svog vremena i predviđaju trendove. Da nisu udruženi, tamošnji farmeri bi davno propali. Tržište je čudo. U Ministarstvu poljoprivrede Ohaja smo dobili podatak da se od sve hrane koju konzumiraju građani Ohaja, samo 1% proizvodi u Ohaju. Ne, nije greška, dva puta smo pitali jer nam je bilo neverovatno. U drugom odgovoru su se dopunili da svaki zalogaj hrane u SAD-u prosečno putuje od njive do usta potrošača čitavih 5.000 km! To je veliki problem koji sada pokušavaju globalno da reše, ali se ne odriču čak ni naizgled manje uspešnih mera. Recimo, uveliko traje kampanja u kojoj se građanima poručuje da svako može u svojoj bašti da odgaji deo povrća za sebe i svoju porodicu. Nama, koji smo navikli da čekamo da država reši naše probleme, to zvuči čudno, ali je tako. Bili smo iznenađeni i time što smo čuli da je prevelika globalizacija i ukrupnjavanje poseda u poljoprivredi počela da ispoljava i svoje negativne posledice, koje su i ranije uočavane, ali su sada uzele maha, te se stvari polako menjaju. Ni pčelarstvo od toga nije izuzeto, o njihovim problemima po tom pitanju više puta pisano je u časopisu Pčelar. 

 

Zgrada Ministarstva poljoprivrede Ohaja 

 

Predsednik SPOS-a sa pomoćnikom
ministra poljoprivrede Ohaja (Greg Hargett) 

 

Najviše smo se oduševili njihovim Biroom za farmere, koji je organizacija svih poljoprivrednika Ohaja, čak i mnogih koji nisu poljoprivrednici, a žele da pomognu. Ova institucija brani interese farmera na jednom visokom nivou, obezbeđuje im mnoge beneficije i, ono što je najvažnije za situaciju u kojoj se danas nalazi pčelarstvo u Srbiji, veoma uspešno lobira za interese poljoprivrednika! Meni je to bilo izuzetno zanimljivo, i oduševio sam se relativnom jednostavnošću sistema. To lobiranje je potpuno legalno i primenljivo i kod nas. Upravo ta jednostavnost uz visoku efikasnost daje mi nadu da će Izvršni odbor Saveza pčelarskih organizacija Srbije imati razumevanje za uvođenje sličnog sistema i u pčelarstvo Srbije, te da ćemo već kroz najviše dva meseca uspeti da takvo lobiranje implementiramo u rad SPOS-a. Tako bi smo obezbedili ubrzaniju izmenu propisa koji nas muče i njihovo efikasnije prilagođavanje propisima savremenog sveta. Njihov sistem lobiranja pokreće sve državne strukture i drži ih neprestano budnim. Takvo lobiranje je jedna od pozitivnih tekovina američkog društva koju svakako moramo preuzeti i primeniti. Dobio sam najveći deo potrebne dokumentacije, uz otvoreni poziv da se obratim po bilo kom spornom pitanju. 

 

Dobrodošlica srpskoj delegaciji u Birou za farmere

 

Poseban doživljaj za sve nas predstavljao je svakako Državni univerzitet Ohaja. To nije univerzitet, to je država u državi. Sistem rada tog Univerziteta zaista se graniči sa naučnom fanatastikom. Kako smo saznali, na sličan način rade i drugi veliki Univerziteti u SAD-u, u šta smo se i lično uverili u Mičigenu. Rečima je teško opisati kulturni šok koji smo tamo doživeli. Sve drugo smo i očekivali, znali smo da u zemlji oštre konkurencije, udruživanje poljoprivrednika mora biti na zavidnom nivou. Međutim, Ohio State University (OSU) je nešto zaista posebno. Treba reći da sam lično bio posebno počastvovan hodajući nepreglednim prostranstvom ovog velikog Univerziteta, jer je to Univerzitet na kome je na Biološkom fakultetu 14 godina radio kao redovni profesor naš jedini naučnik iz pčelarske sfere svetskog glasa, prof. dr Jovan Kulinčević! 

Ovaj Univerzitet ima oko 70.000 studenata i po tome je najveći Univerzitet u SAD-u. Pokriva ogromnu površinu u samom gradu, a na terenu, po čitavoj državi, ima brojne ispostave, takozvane ekstenzije, u poljoprivredi bi ih mogli nazvati savetodavnim službama, mada su one mnogo više od toga. Zaposleni u savetodavnim službama su stalno na terenu, pomažu stručnim savetima poljoprivrednike i prikupljaju informacije o praktičnim problemima. Odmah po definisanju problema, informacija se prosleđuje Univerzitetu i pokreće se istraživanje koje će dati odgovor kako je najbolje sprovesti određeni postupak u proizvodnji. Ta dvosmernost informacija je neverovatno efikasna. Poljoprivrednike to praktično ne košta ništa, sve se naplaćuje kroz redovni porez koji oni i tako izdvajaju. Naravno, studiranje na jednom takvom Univerzitetu nije ni malo jeftino, često se plaća na rate i više od deset godina nakon zaposlenja. Ali, Univerzitet nudi niz praktičnih znanja koja na put izvode studenta sa svim potrebnim veštinama. U obilasku Veterinarskog fakulteta, i pridružene mu klinike, imao sam prilike da vidim mnogo toga što se kod nas ne može videti. Recimo, dermatološko odeljenje za životinje, onkologiju, radiologiju i mnogo toga što je kod nas skoro nezamislivo, takođe i operaciju konja, ovna i koze u anesteziji. Pored klasičnih "pacijenata", tu se drže mnoge životinje koje služe za podučavanje studenata, koji su tu na stalnoj praksi, zaista rade svoj posao. 

U Ohaju se manje od 2% stanovništva bavi poljoprivredom. Mladi odlaze sa sela, te se sprovode mnogi programi koji pokušavaju da im približe selo, najpoznatiji je 4H, koji je i najefikasniji. Nudi mnogo šire obrazovanje od poljoprivrede, ali je sve vezano za ruralnu sredinu, druženje i razvijanje ljubavi prema prirodi. 

Posebno sam zadovoljan visokom stručnošću svih predavača, domaćina iz zadruga i udruženja i zvaničnicima Ministarstva i Biroa za farmere, pre svega. Imali smo čast da nam odlična predavanja održe najveća imena agrobiznisa Amerike, da čujemo bogata iskustva samih proizvođača oko proizvodnje i organizacije njihovih udruženja, kao i da nam se stručnim predavanjem obrati direktor saveznog Ministarstva poljoprivrede (USDA) za taj region. U Ministarstvu poljoprivrede Ohaja obratili su nam se predavanjima o svom delokrugu delovanja, šefovi bukvalno svih sektora. Doček na tako visokom nivou zaista nismo očekivali. 

Jedan od najjačih utisaka, koji se posebno izdvaja iz poseta desetinama poljoprivrednih zadruga i udruženja koje smo obišli i gde smo saslušali predavanja najužeg kruga menadžerskog tima, svakako je zadruga koja otkupljuje mleko u više država i pokriva proizvodnjom oko trećine američkog tržišta (DFA). Tu smo videli šta nas čeka u budućnosti. Konkurencija od koje nam se danas svima diže kosa na glavi, i verujemo da to nikada neće doći kod nas, a zapravo dolazi po ubrzanoj proceduri. SAD imaju priličan višak mleka, te je tu konkurencija veoma jaka. Broj krava svake godine opada, ali produkcija mleka raste, jer se selekcijom dobija veća mlečnost i smatraju da tu ima još prostora za povećanje mlečnosti. Veoma je teško obezbediti kakvu takvu stabilnost u ovoj proizvodnji. DFA čak mora da ima niz ćerki firmi koje praktično ne daju profit, samo da bi deo mleka pretvorila u sir, kačkavalj, maslac… Jer, ako to ne bi radili, cena mleka bi drastično pala. I pored svih mera, u poslednjih godinu dana došlo je do drastičnih promena na tržištu jer je cena mleka pala (za proizvođače) za celih 63% (za 63%, ne na 63%). Kako proizvođači kažu, trenutno je potpuno neisplativo gajiti mlečne krave, ali takođe kažu da se povremeno takve fluktuacije događaju, i da je umelo da bude i gore. Na predavanju u DFA smo takođe videli da trendovi nisu ohrabrujući. Naime, iz godine u godinu proizvodnja mleka po kravi raste, pomoć države je sve manja, a cene padaju. Posledica jake konkurencije – svakako, ali bi neorganizovani bili prepušteni haosu. DFA inače ima obavezu da preuzme sve viškove mleka od kooperanata, što daje sigurnost farmerima. Jer, u nekim delovima SAD-a i danas postoje otkupljivači mleka koji vam danas za sutra kažu da vam sutra neće uzeti mleko, jer im nije potrebno. U SAD-u su poljoprivrednici davno shvatili da ih samo ujedinjenje može održati na tržištu. U suprotnom, propast je sigurna. 

Upravo ovaj zaključak osnovni je utisak cele naše delegacije. Dolaze sve teža vremena. Ako i dalje budemo gledali samo sebe, nećemo daleko stići. Moramo se sve više i više ujedinjavati, onoliko koliko novi uslovi to zahtevaju i onoliko koliko je potrebno da bi bolje živeli. Naše jedinstvo je naša najveća snaga. I moramo ga održati, proširiti i ojačati. I sve vreme se boriti da država stvori sve potrebne preduslove za nesmetan razvoj kooperativa i udruženja u poljoprivredi. 

Moram spomenuti da je bilo korisnih susreta i u samom pčelarskom sektoru. Organizator se dodatno potrudio da i pčelarstvo bude pokriveno programom. Posetili smo predsednika Asocijacije pčelara centralnog Ohaja, sekretara Saveza pčelara Ohaja i jednog od 80 pčelarskih inspektora (svaki od 80 okruga ima svog inspektora i svaki se brine za oko 200 pčelara u proseku). Oni inače imaju mnogo manji broj pčelara od nas.

 

Sastanak sa pčelarima na godišnjem skupu pčelara centralnog Ohaja (levo od predsednika SPOS-a je gospodin Barry Conrad, predsednik pčelara centralnog Ohaja, a desno gospođa Carmen Conrad, sekretar Saveza pčelara Ohaja) 

 

Mene je posebno interesovalo zakonodavstvo po pitanju pčelarstva, i prosto rečeno, ako izuzmemo neke detalje, možemo reći da takvog zakonodavstva praktično nema. Predsednik Asocijacije pčelara centralnog Ohaja je pčelar 30 godina i nikad mu niko nije uzorkovao med. Niti postoji takva obaveza. On ima prodavnicu pčelinjih proizvoda na svom imanju, gde mu nisu potrebne nikakve analize, te med nesmetano stavlja u promet.

 

Na pčelinjaku predsednika Asocijacije pčelara
centralnog Ohaja (Barry Conrad) 

 

Usisivač za rojeve 

 

U Ministarstvu poljoprivrede pitao sam nadležne kako je moguće da su tako liberalni, navevši im punu situaciju kod nas, i odgovoreno mi je da ne žele da finansijski opterećuju pčelare, jer je to mala proizvodnja, a med je i tako proizvod koji retko nije kvalitetan. Postoji mogućnost da vam se uzorkuje med, ali je takva mogućnost retka. Ali, ako se dogodi i ako se nađu veće nepravilnosti, kazne su svakako velike. Navešću primer otkupa mleka. Od svakog farmera se prilikom sakupljanja mleka uzima uzorak, a zatim se mleko meša sa ostalima. Ako se u nečijem mleku nađu antibiotici, farmer je dužan da plati kompletnu količinu mleka u celoj cisterni, tj. kompletnu štetu. Prosto i efikasno. 

 

Ljubičasti uzorci mleka predstavljaju pozitivnu analizu na prisustvo antibiotika u mleku 

 

Naravno, i oni imaju problema sa falsifikatima, nedavno je izbila jedna veća afera oko uvoza meda sumnjivog kvaliteta. Sada, kada sam solidno upoznao njihov način razmišljanja, ne bi me čudilo kada i u sferu pčelarstva ne bi uveli kakav jednostavan sistem kontrole. Zapravo, sistem njihovog razmišljanja u kontroli kvaliteta hrane u svemu prati HACCP sistem, mada on još uvek nije masovno uveden, ali se lagano sistematski uvodi. 

Pčelarski inspektor dobija platu od države i ima kompletne ingerencije nad pčelarima. Daje preporuke, prati njihov rad i stalno ga kontroliše, ukazujući na greške. U proseku, svakog pčelara poseti dva puta godišnje. Ne uzima redovne uzorke legla i pčela, već samo ako pri pregledu pronađe sumnjiva društva. Inače, inspektor može biti bilo ko ko završi bar srednju školu, ali mora da prođe specijalnu obuku. Ima svoje specijalno vozilo sa svom potrebnom opremom. 

 

Specijalno vozilo pčelarskog inspektora 

 

Pčelarski inspektor čisti i dezinfikuje opremu
nakon pregleda pčelinjih društava 

 

Kilogram meda je u proseku oko 8 dolara u maloprodaji, mada se u principu postiže veća cena kada se prodaje u manjim pakovanjima, što je praksa u SAD-u. Najviše se prodaje u malim pakovanjima od približno pola kilograma sa dozerom. 

Tokom posete, predsednik SPOS-a je, zajedno sa ostalim članovima delegacije, dao izjavu za Ohio’s Country Journal, koja će biti objavljena u junskom broju, i moći će da se pročita putem internet izdanja ovog časopisa za poljoprivrednike države Ohajo. 

U Mičigenu smo se susreli sa prof. dr Mirjanom Bulatović Danilović, profesorom na Mičigenskom Univerzitetu, poznatim stručnjakom za voćarstvo. Pružila nam je dragocene informacije i zajedno smo obišli ogledno dobro jedine ekstenzije Mičigenskog Univerziteta koja je u vlasništvu poljoprivrednika, koji su je izgradili jer im je bila preko potrebna. 

 

Prof. dr Mirjana Danilović Bulatović 

 

Oprašivanje voćnjaka pčelama na oglednom dobru ekstenzije Mičigenskog Univerziteta 

 

Naša delegacija obavila je 18. maja internet prezentaciju Srbije, istorijski i kulturalno, za sve zvaničnike USAID programa, porodice domaćine i ostale zvanice. Predsednik SPOS-a izložio je opšti deo prezentacije Srbije, a zatim je svaki član naše delegacije pojedinačno naveo osobenosti svog kraja i svoje poljoprivredne proizvodnje. 

Na kraju ovog kratkog izveštaja, moram da se posebno zahvalim USAID-u, WORLD LEARNING-u i COLUMBUS INTERNATIONAL PROGRAM-u, tj. pre svega svim onim ljudima koji su u ovim organizacijama naporno radili da nam obezbede ovakav program obilaska uspešnih poljoprivrednih kooperativa i svih nadležnih institucija. Pre puta nismo mogli ni da zamislimo koliko će ova stručna poseta biti korisna, a stečena znanja primenljiva. Potpuno nam je jasno da je uložen ogroman trud da se to postigne, i zato je naša zahvalnost neizmerna. Bilo je veoma naporno za nas, tempo poseta je često bio neobično brz, ali sa današnje tačke gledišta, posebno sam zadovoljan baš zbog toga. Još jednom hvala svima koji su radili na ovom programu iz navedenih organizacija. Zahvaljujem se svim porodicama domaćinima koje su nas ugostile tokom našeg boravka i učinile da ovaj ambiciozni program protekne prijatno i pored brojnih svakodnevnih obaveza. 

Posebno smo zahvalni što smo videli i čuli ono što danas niko više ne bi ni video ni čuo, ako bi se sam uputio u SAD. Obezbeđeni su pravi sagovornici, otvoreni do kraja. Posebna zahvalnost za taj segment programa koji je sigurno bio krucijalan za sve nas koji smo učestvovali u programu i zahvaljujući kome je benefit bio potpun. Mnogi naši sagovornici čak su izrazili spremnost da dođu u Srbiju i pomognu nam u realizaciji naših aktivnosti i planova, na čemu smo im posebno zahvalni. 

Narednih dana, USAID i WORLD LEARNING organizovaće sastanak na kome ćemo razmatrati akcione planove koje smo svi bili u obavezi da u SAD-u napišemo za svoju zadrugu ili udruženje. Neki segmenti naših projekata trebalo bi da budu podržani od strane USAID-a, što bi u našem slučaju, sigurno značajno pomoglo razvoj pčelarstva i što ranije ostvarenje cilja Saveza pčelarskih organizacija Srbije – zajednički nastup pčelara Srbije na tržištu. A taj cilj ima svih 10.000 registrovanih pčelara članova Saveza pčelarskih organizacija Srbije, sa 400.000 košnica! 

Sa razlogom se nadam da nas pčelare očekuju bolji dani. Ali, ne smemo da zaboravimo da samo ujedinjeni možemo napraviti rezultat kome težimo. Ako se to bude dogodilo uz pomoć prijatelja, time će naše zadovoljstvo biti veće. 

 

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien