Nauci je apsolutno bilo poznato da je matični mleč jedini razlog zašto se iz jajeta iz kog bi se normalnom ishranom razvila pčela, odgaji matica. Međutim, ni na jednu komponentu matičnog mleča se nije moglo upreti prstom odgovornosti. Na internet sajtu čuvenog časopisa NATURE (Priroda), 24. aprila 2011. osvanuo je rad japanskog naučnika, istraživača u sferi biotehnologije (dr Masaki Kamakura, Univerzitet Toyama), u kome su objavljeni dokazi da je za to odgovoran svima dobro poznati glavni protein matičnog mleča (royalactin, royalasin, apalbumin 1, MRJP 1 – mayor royal jelly protein…).
Royalactin čini 50% svih proteina (belančevina) matičnog mleča, a od ukupne mase mleča, on je zastupljen sa čak oko 7,5%. Ima ga i u medu, od 0,01% do 0,02%, a obavezni je sastojak i polena, posebno perge.
U ovom naučnom radu prezentovani su dokazi da je royalactin (57 kDa) odgovoran za usmeravanje razvoja larve u maticu. On povećava masu jedinke, pospešuje razvoj jajnika i skraćuje razvoj sa 21 na 16 dana. Iznenađujuće, autor je dokazao slične efekte i kod voćne mušice (Drosophila melanogaster). Royalactin aktivira p70 S6 kinazu, koja je odgovorna za povećanje mase tela, posebnim mehanizmom skraćuje se razvojni period, i povećava titar juvenilnog hormona, glavnog hormona neophodnog za razvoj jajnika. Pokazano je da receptori za epidermalni faktor rasta (Egfr) koji se nalaze u masnom tkivu pčela, igraju medijatornu ulogu u ispoljavanju navedenih efekata royalactina.
Ostale detalje o istraživanju možete pogledati OVDE, a ceo rad, za koji morate platiti 32 dolara, OVDE.
Dr med. Rodoljub Živadinović
Šalje se...