I do sada se povremeno događalo da se u nekom medu pronađu antibiotici u inostranim laboratorijama, tokom obavljanja kontrolnih analiza pre slanja meda inostranom kupcu, ali se nije dogodilo da se pronađe ovako visoka doza streptomicina.
Naime, u medu od uljane repice nađeno je čak 350 mikrograma streptomicina na kilogram meda, što je neverovatno velika količina i nedvosmisleno ukazuje na primenu antibiotika od strane jednog od pčelara koji su formirali kontigent. Rađena je zbirna analiza, pa cela količina meda nije bila pomešana, u suprotnom bi cela količina sada morala da se baci. Narednih dana tačno će biti utvrđeno od kog pčelara je med. Inače, taj kontigent uljane repice trebalo je da čini med od 7 pčelara, od kojih je, znači, najmanje jedan koristio streptomicin iz samo njemu znanih razloga i u samo njemu znanim velikim dozama.
Inače, sve dosadašnje analize bagremovog meda bile su perfektne.
Zaista ne znamo KOLIKO PUTA treba ponavljati da ne postoji NIJEDAN opravdani razlog za korišćenje bilo kog antibiotika u pčelarstvu, i da se sa medom za prodaju ne prijavljuju pčelari koji iz samo njima znane TVRDOGLAVOSTI i dalje koriste antibiotike.
U svakom slučaju, dobro je što je sada apsolutno obezbeđen sistem da se takav med ne može isporučiti stranim kupcima bez prethodne konačne kontrole, ali neodgovornost pčelara koji ipak prijave takav med za prodaju strašno podiže troškove otkupa. SVI PČELARI treba da znaju da je APSOLUTNO NEMOGUĆE da se bilo čiji med „provuče“ pored strogih kontrola!
Treba naglasiti da će SPOS, radi ustanovljavanja sistema korišćenja unikatne tegle SPOS-a u narednom periodu izraditi Pravilnik o dobroj pčelarskoj praksi, koji će, kao i svi drugi u svetu, u potpunosti isključiti upotrebu antibiotika u pčelarstvu, te apsolutno sprečiti mogućnost da se u SPOS-ovoj tegli nađe med sa antibioticima. Vinovnici prekršaja biće izbačeni iz organizacije i snosiće sve pravne posledice, jer više od 99,99% pčelara sigurno neće dozvoliti da im neodgovorni ruše autoritet.
Takođe se još jednom pokazala dobrom naša otvorenost prema stranim kupcima, sa kojima uvek otvoreno razgovaramo o ovom problemu, i pokušavamo da ga zajedničkim snagama rešimo.
Takođe, treba pomenuti da je u proteklom periodu, od svih preparata koji se koriste za suzbijanje varoe, u srpskom medu do sada pronađen samo amitraz, i to samo u par slučajeva, u malim dozama od 10 do 20 mikrograma na kilogram (dozvoljeno je 200, a inostrani kupci obično zahtevaju manje od 150).
Tokom dosadašnjih analiza meda koji uskoro treba da bude isporučen, u medu od uljane repice nađen je 41 mikrogram amitraza, a u medu od suncokreta 10 mikrograma na kilogram. U svakom slučaju, ostaje da se zapitamo odakle u ovim medovima i ovolike doze amitraza, kada se u to doba godine pčele ne smeju tretirati. Jer, visoka je verovatnoća da je u pitanju neodgovarajuća upotreba amitraza, verovatno kada mu vreme nije, od samo jednog od ovih 7 pčelara, te da su u njegovom medu doze i mnogo veće od dozvoljenih, jer je ovo zbirna analiza.
Onima koji i dalje ne shvataju da upotreba antibiotika u pčelarstvu nema NIKAKVU svrhu, upućujemo da pročitaju OVAJ tekst. Pored nepostojanja svrhe, upotreba antibiotika nanosi velike štete i samim pčelama, o čemu detaljnije mogu da pročitaju u serijalu objavljenom u časopisu Pčelar početkom ove godine, a predstavlja prevod teksta iz American Bee Journal-a, američkog časopisa, u kome se govori o štetnim efektima antibiotika na pčelinje društvo.
U svakom slučaju, ostaje nam da svi dobro razmislimo o onome što radimo na pčelinjaku, da stavimo prst na čelo, i ako već nismo, pod hitno promenimo navike, ako mislimo da med prodamo. Sreća u celoj ovoj priči je svakako u tome što su ovakvi slučajevi retki, ali to vinovnike ne opravdava.
Znači, stavite prst na čelo… za zajedničko dobro svih nas.
Sve za istinu, istinu ni za šta!
Šalje se...