SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

U julskom broju časopisa Pčelar objavljen je intervju sa predsednikom SPOS-a, koji ovde možete pročitati u celini.

Razgovor sa predsednikom SPOS-a, dr med. Rodoljubom Živadinovićem, vodio je Rajko Pejanović.

 

 

ODLUČNO NAPRED

 

Doktore Živadinoviću, nedavno ste ponovo izabrani da i u drugom dvogodišnjem mandatu predvodite srpske pčelare u borbi za mesto pčelarstva u srpskoj poljoprivredi i na svetskom tržištu. Da li ste zadovoljni rezultatom izbora?

 

Svakim rezultatom, ma kakav da je i ma od kada da je, treba uvek biti zadovoljan. I da nisam izabran, bio bih zadovoljan, jer bi to bio izbor zvaničnih predstavnika srpskih pčelara. Onako kako glasamo, tako će nam i biti, i to važi na svim nivoima, pa i u pčelarstvu. Jedino što mogu reći jeste da neću izneveriti očekivanja, baš kao što to nisam uradio i u prvom mandatu. Dok vodim Savez, svako će morati da zauzima mesto i ulogu koja mu pripada ili je zaslužuje, i svakome će se, kao i do sada, u lice reći da ume ili ne ume da radi, da je sposoban ili nesposoban, da je nedobronameran ili svetao primer rada i uspeha koji treba slediti. Savezu, kao i meni, nikada nisu, niti će biti potrebni glasovi onih koji nisu na pravom kursu razvoja pčelarstva. Ako će to značiti da ću sutra biti smenjen, nema problema, jer sam potpuno neopterećen ušao u celu ovu priču, znajući da će me sigurno i ogovarati i ljagati, da će mi pretiti raznorazni lobisti, ali sa primarnom željom, da nakon svega mogu da se okrenem iza sebe i pokažem na rezultate koje niko ne može da obori, izbriše ili dezavuiše, te da mirne savesti odem na pčelinjak i nastavim druženje sa pčelama još većim elanom, jer znam da je Izvršni odbor na čijem sam čelu bio, postigao rezultate koji su obezbedili bolju budućnost pčelarstva.

 

Često se navodi da ste prvi predsednik SPOS-a koji je objavio beskompromisni „rat pčelarskoj mafiji“?

Ne bih tako rekao, jer je to prejaka reč. „Rat“ jeste objavljen, ali onima koji godinama, živeći na grbači pčelara lepo žive, što nije greh, ali je greh da pri tom uništavaju pčelarstvo, gazeći po onima koji ih hrane. Na našem udaru su opravdano svi oni kojima se sistem u kome živimo nedovoljno bavi, a to su oni koji u promet stavljaju slatke materije koje pčele često nisu ni videle, a nazivaju ih medom, oni koji na deklaracijama repromaterijala, lekova i opreme za pčelarstvo stavljaju netačne podatke, kao i oni koji misle da mogu da upravljaju sferom pčelarstva, a da pri tom nemaju ni znanje ni mandat pčelara ili bar potrošača naših proizvoda za tako nešto. Naglašavam, NAŠIH pčelinjih proizvoda, a ne njihovih, koje su spremni da uzurpiraju čim im se pruži prilika. Godinama se u Srbiji zaboravljalo ko vrca med, pa su svi drugi zarađivali više od pčelara. Predanim radom u poslednje dve godine stvorili smo uslove da to više ne bude tako u narednom periodu.

 

Da li tu mislite samo na med? Poznato je da je na početku vašeg mandata cena bagremovog meda na tržištu Srbije bila maksimalno 1,55 evra, a sada je čak 2,5 evra?

 

Ne samo na med, ali je on svakako primaran, jer još uvek predstavlja glavni izvor prihoda naših pčelara, što mora da se menja, ali ništa se nije promenilo preko noći, pa neće ni to. Što se tiče njegove cene, to je sigurno najveći uspeh, jer smo uspeli da cenu meda postavimo u realne tržišne okvire za samo dve godine. Svi oni koji su u tome učestvovali, znaju da nije bilo lako. Mnogo pažljivo vođenih pregovora, mnogo originalnih ideja otelotvorenih u praksi (tender za izbor firme koja traži najmanje za svoje usluge…), mnogo kontakata sa kupcima iz inostranstva, što direktno, što preko nacionalnih i međunarodnih izložbi i sajmova. Konačno smo najvećim kupcima meda na Kongresu Apimondije rekli da postojimo i da imamo kvalitetnog meda za prodaju, što oni do tada nisu znali, a što je informacija koja se kasnije raširila Evropom. Samim tim, mi smo praktično uspeli da dovedemo svetsko tržište meda u Srbiju, i konačno smo deo područja gde tržište formira cenu meda, a ne monopolisti, kako je doskora bilo. Tako smo stimulisali i sve izvoznike meda da počnu da se ponašaju tržišno, što je zapravo ono što SPOS želi. Ove godine smo doživeli i da dođe do nadmetanja izvoznika po pitanju cena, što je ranije bilo ravno nemogućem, a što je sve direktna posledica aktivnosti SPOS-a na promociji srpskog meda u svetu, i njegovog izvoza. Jedini problem koji nam preostaje jeste da podignemo nivo proizvodnje, pošto je meda za izvoz ipak nedovoljno u Srbiji, jer koristimo samo 0,5% pčelinjih paša. Prošle godine je Srbija izvezla 916 tona meda, a sada je SPOS našao kupce koji žele da kupe bukvalno sav med koji ponudimo. A sada, kad imamo solidnu cenu meda, to je dovoljna stimulacija za širenje pčelinjaka i ozbiljniji pristup pčelarskoj proizvodnji, bolji i tržišno zdraviji od subvencija. Ja ne nudim pčelarima lažnu nadu ili šargarepu na štapu, oni već danas mogu prodati bagremov med po 2,5 evra (preko 250 dinara po kilogramu), lipov po 2,2 evra (preko 220 dinara), cvetni, suncokretov i uljane repice po 2 evra (preko 200 dinara), a oni koji ga po toj ili sličnoj ceni prodaju na malo, a pre svega njihovi potrošači, neka se zapitaju kako je to moguće. Vi ste u svom pitanju naveli cenu bagremovog meda, ali treba istaći da je recimo cena suncokretovog meda čak duplirana u odnosu na raniji period.

Sa praksom prezentacije našeg meda nastavljamo i dalje, ovog puta uz pomoć Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Vlade Republike Srbije, koja će sufinansirati preko 80% realnih troškova nastupa na jednom od najprestižnijih i najvećih sajmova hrane u svetu, SIAL u Parizu, koji posećuju isključivo veliki specijalizovani kupci i distributeri (oko 150.000 njih iz celog sveta poseti sajam), običnim građanima ulaz nije dozvoljen.

 

Nedavno je izabrana nova firma za izvoz meda članova SPOS-a?

 

Da, prve godine to je bila firma Medopromet iz Subotice, prošle godine firma Cmana promet iz Krnjeva, a ove Biodvig iz Kragujevca. Svima njima se zahvaljujemo što su učestvovali u uređivanju tržišta meda u Srbiji. Uvek je birana cenovno najpovoljnija firma. Sve te firme moraju da priznaju da su i one imale znatne koristi (marketinške, pre svega, ali i novčane) od saradnje sa SPOS-om, što je uslov svakog dobrog posla, a mi smo polako ostvarivali cilj – realnu cenu meda na veliko za pčelare. Do rezultata se i došlo baš zato što smo uspeli da izbalansiramo interese pčelara i pakera i distributera meda, što do sada nikada nikome nije uspelo. Čak nije bilo ni dijaloga na tu temu između nas u prethodnom periodu. Naravno da taj dijalog niti je bio niti je danas jednostavan, ali svi koji se ozbiljno bave tim poslom polako shvataju da bez današnjeg kredibiliteta SPOS-a, i u svetu i kod pčelara Srbije, ne mogu da ostvare sve svoje ambicije. Niti mi možemo da ostvarimo naše bez njih. I mi i oni, moramo da shvatimo, samo zajedno možemo postići uspeh. Ali, ne tako što će jedni biti na gubitku, mi ili oni, svejedno. U ovom neraskidivom lancu svi moraju da žive. Najbolje bi bilo kada bi svi pakeri meda prihvatili SPOS kao servis koji traži kupce, jer naš je vrhunski interes da nađemo što više kupaca, da uposlimo sve pakere na izvozu, a samim tim razvijamo pčelarstvo, širimo njegove kapacitete i podižemo nivo ekonomičnosti pčelarenja. Ja sam ubeđen da će se to dogoditi onog trenutka kada svi pakeri za svoj rad budu prihvatili tržišne uslove za njihov profit, a ne nerealne zarade koje sputavaju izvoz meda. Bolje je da izvezu mnogo meda sa manjom zaradom po kilogramu, i tako obezbede budućnost i sebi i pčelarima, nego da, kao do sada, stidljivo izvoze po koji šleper meda i istovremeno guše pčelare, koji onda smanjuju broj košnica, pa na kraju svi ostanu bez posla. SPOS je učinio sve da tržišne uslove izmeni, i mnogi pakeri su počeli da se ponašaju tržišno, te ih valja pohvaliti ovom prilikom. Čak i oni pakeri koji su na tenderu SPOS-a sve ove tri godine tražili visoke cene svojih usluga, nakon tendera izvozili su med pod ultimativnim cenama koje je diktirao SPOS u saradnji sa inostranim partnerima. Lično jedva čekam dan kada će svi učesnici na tenderu SPOS-a dati istu – realnu cenu za svoje usluge, a to će se najverovatnije dogoditi veoma brzo, jer SPOS priprema nove akcije koje će dodatno urediti naše tržište. Nadam se da će pčelari podržati ovakvu politiku i da ćemo stići do cilja – konačne stabilizacije tržišta meda u Srbiji, koje je do pre dve godine, dok SPOS nije sistemskim merama krenuo u rešavanje problematike, bilo monopolističko i haotično.

Doduše, imali smo problema na tom trnovitom putu ubeđivanja ljudi da više ne živimo u socijalizmu, već u jednom od surovijih oblika kapitalizma. U takvom svetu se za svoje interese morate grčevito boriti, jer bez borbe nećete dobiti ni milostinju, a kamoli ono što vam po nepisanim moralnim zakonima pripada. Na žalost, danas je jako malo onih koji su očuvali elan za borbu, većina je apatična i smatra da ništa ne može da se uradi. A onaj ko misli da ne može ništa da se uradi, zaista i ne može ništa da uradi. Jer, da je sposoban da uradi, ne bi tako ni mislio.

Takođe, moramo imati razvijenu svest zajedništva, da samo zajedno možemo postići zajedničke ciljeve. Priča o tome da neko neće biti član SPOS-a, jer „ne dobija ništa“, sada pada u vodu. Mnogo je bolje pitanje, šta gubimo ako ne budemo članovi SPOS-a? Uzmimo baš cenu meda za primer. Ako SPOS oslabi, gubimo po kilogramu meda 2,5 evra, i vraćamo se na 1,55 evra koje malopre pomenuste. Jak SPOS je za pčelare garant ekonomičnosti pčelarenja. Stvari su veoma jednostavne, i znam da su pčelari više nego dovoljno zreli da to uvide sami. Poljoprivreda najveće svetske ekonomije, SAD-a, zasnovana je ISKLJUČIVO na zadrugama, tj. kooperativama, udruživanju – ono jedino može da obezbedi niže troškove proizvodnje i bolju cenu finalnog proizvoda na tržištu. Ko nije u nekom obliku udruženja, bukvalno propada. Globalizacija čini svoje, cene padaju, i to je jedini način opstanka.

Imali smo problema i sa izabranim firmama, većih ili manjih, ali su uspešno rešavani. Bilo je izolovanih primera nepoštovanja preuzetih obaveza, koji su redovno razmatrani na Izvršnom odboru SPOS-a. Čak smo od naše prve firme kupca iz inostranstva (Buram iz Nemačke), već nakon prve isporuke meda od strane firme Medopromet iz Subotice, dobili zvanično pismo da nisu zadovoljni saradnjom sa Medoprometom, te da više ne žele da sarađuju sa tom firmom i da ako se dozvoli da Medopromet i dalje izvozi med za SPOS, oni neće moći da otkupljuju med iz Srbije, jer se analiza meda pre i nakon slanja za Nemačku nije poklapala, citat: „bile su velike razlike“. Mi nismo ulazili u to kako je moguće da je ta firma mogla sebi da dozvoli takav, u najmanju ruku propust (a to je nama moglo da napravi strašnu štetu, da kupac na početku saradnje izgubi poverenje u nas), već smo još odlučnije krenuli napred. Nismo dozvolili da nam taj nesrećni slučaj poremeti kredibilitet na svetskom tržištu, otvoreno o svemu sa svima razgovaramo, baš kao što otvoreno razgovaramo sa novim kupcima meda o antibioticima u medu. Na poslednjem sastanku, sa direktorom poljske firme za otkup i plasman meda, na njegovo pitanje kakav je naš med po pitanju antibiotika, otvoreno sam detaljno obrazložio sve dosadašnje pojedinačne slučajeve pojave antibiotika u srpskom medu. Ništa u životu ne treba kriti, pa ni to, u laži su kratke noge. I njihov i naš interes je da se protiv te glupe pojave borimo, jer takav med nema tržište danas u svetu, pošto se savremenim metodama otkrivaju i najmanje količine antibiotika u medu.

 

Cela ova priča povezana je i sa jednom od najvećih aktivnosti Saveza – marketingom?

 

Marketing nam je jača strana, to se mora neskromno reći. Sada smo, pored odličnog Odbora za marketing, osnovali još dva tela koja će se time baviti, a planiramo i treće, što predstavlja laganu specijalizaciju ovog odgovornog posla. O prisustvu pčelarstva u medijima zbog direktne aktivnosti SPOS-a, bilo je reči u izveštaju o radu SPOS-a koji su svi predsednici društava dobili. Recimo, izračunali smo precizno i da smo dobrom saradnjom sa medijima u ove dve ipo godine obezbedili besplatan medijski prostor, koji bi inače morali da platimo oko 195.000 evra. Ja lično sam prosečno davao jedan intervju svakih 6 dana, a ostali poslenici SPOS-a svakih 12 dana. DVD film o apiterapiji u tiražu od 10.000 bio je takođe pun pogodak, jer je to način, ako se pčelari potrude da ga iskopiraju u velikom broju primeraka, da stručne informacije o lekovitom delovanju pčelinjih proizvoda uđu u svaki dom u Srbiji. Posebno agresivan marketing pratio je prva dva državna pčelarska sajma, a možemo se ponositi i sa dva nacionalna seminara o apiterapiji.

Sada, kada smo dobili novi Statut SPOS-a, otvaraju se i mnoge nove mogućnosti za marketing, ali o tome ćemo drugi put detaljnije pričati, kada planove sprovedemo u delo.

 

Pomenuli ste novi Statut SPOS-a. Interesantno je da je, odmah nakon vašeg izbora, maltene počela tiha kampanja za novog predsednika nakon isteka vašeg drugog mandata. Međutim, baš kao i predsednik Srbije nakon donošenja novog Ustava, imate zakonsko pravo da se ponovo kandidujete za predsednika SPOS-a nakon usvajanja novog Statuta. Da li ćete to učiniti?

 

Mada preuranjeno, pitanje vam je veoma direktno, te ću direktno i odgovoriti. I do sada sam se kandidovao jer sam imao podršku pčelara, te to nije bila samo moja želja. Prema tome, ako pčelari smatraju da dobro radim svoj posao i ako me opet budu kandidovali, prihvatiću kandidaturu. Ako ne budu smatrali tako, to neću shvatiti kao nešto loše, naprotiv, to će predstavljati šansu za druge ambiciozne kandidate, koji će moći da pokažu šta znaju i umeju. I tada ću imati samo tri želje, kao i danas, da SPOS dalje napreduje, da ne poklekne pod pritiscima, i da izveštaj o radu bude duži nego u mom mandatu. Ništa više.

 

Hvala, gospodine Živadinoviću, na iskrenim odgovorima, nadam se da ćemo uskoro imati razloga još jednom da Vas intervjuišemo, jer je u toku nova runda razgovora sa Upravom za veterinu Ministarstva poljoprivrede, gde svi očekujemo dobre vesti po pitanju usklađivanja srpskih pčelarskih propisa sa zakonodavstvom Evropske Unije, na čemu SPOS insistira već duže vreme.

Hvala i Vama i časopisu na svemu što ste do sada učinili za srpsko pčelarstvo. Posebno se zahvaljujem svim pčelarima Srbije na podršci i razumevanju, i nadam se da ćemo očuvati opšte jedinstvo zarad zajedničkog dobra.