Studijsko putovanje pčelara učesnika projekta “Lipov med za održivi razvoj Dunavskog mikroregiona“ sprovedeno je ovih dana.
Polazak autobusom iz Novog Sada 21. 10. 2014. u jutarnjim časovima, put nas vodi preko Fruške gore gde na lipama već polako žuti lišće do Rume pa autoputem do granice sa Hrvatskom. Odatle preko Zagreba za Maribor pa malo u pravcu Murske Sobote do malog mesta Pernica na pčelinjak porodice Vogrinčič.
Tu smo videli lepo organizovan mali pčelinjak od dva puta po 30 košnica tipa AŽ. Posebnost ovog pčelinjaka je prostorija koja se nalazi u sklopu pčalinjaka u kojoj je izgrađena sobica za apiterapeutski tretman astmatičara vazduhom iz košnica a pored nje i veća prostorija iz koje se pčele mogu posmatrati kroz staklenu pregradu. U istom prostoru je i ležaj za masažu gde se izvodi masaža pri čemu se umesto ulja za masiranje koristi med. To smo od veoma ljubaznih domaćina saznali da se u Sloveniji ne obeležavaju košnice nego samo pčelinjak u celosti.
Bili smo posluženi medenjacima i dobrom medicom (rakija sa medom). Posle kraćeg zadržavanja i slikanja interesantnih detalja produžili smo put za Austriju.
Noćili smo u Gracu a odmah ujutro 22.10. produžili u mesto Pöllau (ima ih 5 istog naziva) oko 40 km severoistočno od Graca na pčelinjak gospodina Jozefa Ulca, osnivača direktora i predavača prve pčelarske škole u Austriji. Sada kao penzioner pčelari sa 200 košnica i godišnje sakupi oko 12 tona meda.
Gazdinstvo je najsavremenije opremljeno mašinama i priborom za pčelarenje, hladnjačama za med i proizvode, i posebno odelenje za saće u prizemlju, vrcanje, ceđenje meda iz poklopaca centrifugom, poluautomatskom punilicom, mešalicom za kremasti med, mešalicom za med sa dodacima polena ili sušenog voća, dekristalizatorima i sušaćem za med koji sadrži više vlage od 17%, na spratu. Transport između nivoa se obavlja liftom. Cela zgrada je obložena panelima za hladnjače tako da ima konstantnu temperaturu leti i zimi. Na pročelju zgrade je skulptura pčele postavljene tu u zahvalnost pčelama koje su sve to omogučile. Ceo posao oko pčelarenja se vodi na računaru od privremenih stajališta-mesta za pašu preko zaliha meda po vrstama, zapakovanim količinama meda po vrstama do štampanja etiketa kako za burad sa svim podacima o mestu, vremenu i pčelinjaku koji ga je doneo do etiketa za svaki proizvod. Posle predavanja i obilaska svih prostorija i opreme pošli smo natrag u Grac, Usput smo ručali i popodne u prostorijama prve pčelarske škole odslušali predavanje o zakonskim uslovima pčelarenja, zdravstvenoj kontroli pčela, uslovima za seobu košnica, uzorkovanju meda za analize kvaliteta, uzorkovanju meda za prevenciju američke truleži legla, ulozi veterinarske službe u radu pčelara i drugo. Školovanje početnika traje tri godine, zatim samostalno pčelari dve godine uz asistenciju mentora. Potom ide na dodatne kurseve u istu školu i posle godine dana teorijske i praktične obuke put ga vodi do pčelarskog majstora koji posle polaganja svih ispita i praktičnog rada dobija majstorsko pismo. Svaki početnik od države dobija tri društva i neophodnu opremu. Ukoliko pokaže da može da se bavi tim poslom (pčelarenjem) kod svake kupovine opreme i proširenja broja društava dobija povračaj uloženih sredstava od 40 do 80%. Obišli smo laboratoriju u kojoj se obavi 1.500 analiza na američku trulež i oko 4.500 analiza kvaliteta meda pčelara iz pokrajine Štajerske. Saznali smo i da su pre nekoliko godina baš pčelari iz Štajerske smenili ministra poljoprivrede jer se nekorektno odnosio prema pčelarima nipodaštavajući njihov doprinos. Markantan je bio i podatak da se veterinari uopšte ne uključuju u rad sa pčelarima. Izuzetak je samo klinička pojava američke kuge kada veterinar određuje prostor karantina a sve ostale zakonske radnje obavljaju ovlašćeni pčelarski majstori (iskusni pčelari) koji su ustvari produžena ruka veterinara u izvršavanju zakonskih postupaka na stručan način jer njihovi veterinari (kao ni naši) nemaju potrebnih znanja o pčelama.
Sledečeg dana 23. 10. rano ujutro smo putovali do mesta Warth u pokrajini Donja Aaustrija od Graca oko 120 km. prema Beču. Posetili smo Poljoprivrednu stručnu školu sa posebnim delom za pčelarstvo na kojoj predaju četiri majstora pčelarstva. Među njima i naša poznanica sa državnog sajma gospođa Jasmin Cvinc koja nas je upoznala sa sistemom školovanja pčelara od početnika do pčelrskog majstora, pokazala sistem uzgoja i oplodnje matica.
Videli smo i nekoliko proizvoda koji se rade u školi od sapuna, kozmetičkih krema, sveća do standardne medovine, medovine sa dodatim CO2 pa čak i medovinu sa čili paprikom. Sve smo to i probali.
Kompletniji izveštaj o poseti školama i pčelarima Slovenije i Austrije ću pripremiti i u nekoliko delova sa fotografijama opreme objaviti u našem časopisu kako bi svi članovi SPOS-a bili upoznati sa detaljima u pčelarenju koje smo imali priliku da vidimo i naučimo.