• 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

POSTIGNUT DOGOVOR OKO NEONIKOTINOIDA U MINISTARSTVU



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 3.340

Juče je u Upravi za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede održan sastanak kome su prisustvovali svi akteri uključeni u problematiku posledica primene insekticida iz grupe neonikotinoida. Nakon naše četvoročasovne argumentovane diskusije, ipak je postignut dogovor o daljim aktivnostima na ovom planu.

Sastanak je bio zakazan 2. jula za 10 sati. Pozvan je veći broj aktera cele ove problematike (poziv za sastanak možete pogledati OVDE). Predstavnici Bayera došli su u proširenom sastavu. Pored direktora Bayera za Srbiju, Miodraga Stankovića, došao je i Zoran Tomašev zadužen za problematiku tretiranja semena. Samo zbog ovog sastanka, iz sedišta Bayera u Nemačkoj, došao je i Tom Schneider, produkt menadžer za imidakloprid. On je od strane rukovodstva Bayera za Srbiju pozvan kao svojevrsni "veštak", tj. vrhunski Bayerov stručnjak za imidakloprid i nije mu bilo teško da samo zbog toga dođe iz Nemačke u Srbiju.

Tom Schneider, Bayer

Iz instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu došao je mr Velimir Radić, iz Instituta Zemun polje prisustvovao je Zoran Stanišić. Prisustvovao je i predstavnik Delta Agrara. U međuvremenu je Uprava za zaštitu bilja pozvala i prof. dr Miću Mladenovića sa Poljoprivrednog fakulteta, te se i on odazvao pozivu. Iz Uprave su pored direktora prof. dr Stevana Maširevića, prisustvovali i Snežana Savčić Petrić, načelnik odeljenja za sredstva za zaštitu i ishranu bilja, i Marina Cvetković.

Gospodin Maširević je dao uvodnu reč, prezentovao hronologiju naših ovogodišnjih zahteva prema Ministarstvu poljoprivrede i Upravi za zaštitu bilja, i rekao prisutnima da je sastanak organizovan na zahtev SPOS-a. Takođe je rekao da ima i drugih zahteva za zabranu imidakloprida, navevši zahtev Udruženja pčelara iz Lazarevca. Na kraju iscrpnog izlaganja dao je reč predsedniku SPOS-a, tj. meni, da izložim pozadinu našeg zahteva i da ga dobro argumentujem, naglasivši da se Ministarstvo mora držati činjenica i svoje odluke donositi isključivo na osnovu činjenica, što je i razumljivo. Počeo sam od prikazivanja stanja u pčelarstvu po pitanju suncokretove paše, koja već par godina ne donosi ništa dobro pčelarima, a kulminacija se dogodila prošle godine, kada je sa mnogih lokacija javljano da pčele nestaju, da stradaju negde u polju i da se ne vraćaju u košnice. I tokom narednog perioda sledilo je slabljenje društava, a kao što ste mogli da pročitate u komentarima na ovom sajtu, posledice se osećaju i danas u nekim delovima Vojvodine. Međutim, shodno raspoloživim podacima, prošle godine je veoma mala površina zasejana semenom suncokreta koje je tretirano neonikotinoidima, uglavnom imidaklopridom i tiametoksamom. Predstavnici semenskih kuća su izneli svoje podatke i na osnovu njih se može zaključiti sledeće. Sav semenski suncokret je prošle, kao i prethodnih par godina, tretiran neonikotinoidima, uglavnom tiametoksamom. Što se tiče semena za standardnu proizvodnju, Delta agrar je prethodne dve godine tretirao seme od kog se moglo zasejati po 1000 hektara godišnje. Institut iz Novog Sada je prošle godine na tržište za poznatog kupca plasirao seme od kog se moglo zasejati 2000-3000 hektara, negde u južnom Banatu, ali predstavnik nije mogao da kaže tačnu lokaciju, što će nam javiti ovih dana. Mi smo načuli, ali ne želimo da u javnost plasiramo neoficijelne informacije. Količina semena koje je uvezeno u Srbiju već tretirano, nikome na sastanku nije bila poznata, ali je gospodin Maširević rekao da se to može lako saznati i da će nam javiti. Prema tome, shodno oficijelnim informacijama, a shodno ukupnoj površini pod suncokretom, prošle godine je tretirana jako mala površina. Žalbi pčelara ima sa svih strana, ali sve se mora dokazati da bi se prihvatilo kao tačno. Zato je od presudnog značaja da nam se najkasnije do ponedeljka jave svi pčelari koji znaju ili sumnjaju da je u okolini njihovog pčelinjaka prošle ili ove godine bilo površina sa tretiranim semenom, bilo domaćih, bilo stranih hibrida. Zašto je to tako bitno, saznaćete na kraju teksta.

Bez obzira na takve podatke, mi smo kao pčelari uplašeni pre svega zbog onoga što nam se može dogoditi tek ove godine (shodno izveštajima iz inostranstva), jer su semenske kuće ove godine na sva zvona reklamirale tretirano seme i u mnogo većoj količini ga plasirale na tržište. Izgleda da je i veliki broj poljoprivrednika koji su seme sami tretirali, što nikako nije dobro i moglo je da dovede i do povećane opasnosti po njihovo zdravlje. Da ne govorimo o pčelama, jer tu doza nije adekvatna kad se radi amaterski. Od proizvođača smo saznali da je Delta agrar ove godine plasirao zanemarljive količine tretiranog semena, značajno manje nego do sada. Institut iz Novog Sada je plasirao tretirano seme za 25000 hektara tretirano imidaklopridom – Gaucho i za 25000 hektara tretirano tiametoksamom – Cruiser. Kažu da jedna mala količina tog semena nije prodata, te da je zasejana površina nešto malo manja, ali nisu znali precizne podatke. Sve u svemu, samo njihovim tretiranim semenom je zasejano skoro 30% ukupnih površina pod suncokretom. A svi smo imali prilike da čujemo njihove najave na televiziji da će iduće godine tretirati svo seme. Zemun polje je suncokretovo seme ove godine tretiralo samo sistemičnim fungicidom Apron-om (metalaksil, poznat i za prskanje vinograda – Ridomil). Inače, svi proizvođači koriste sistemične fungicide za tretiranje semena suncokreta već duže vreme.

Međutim, pošto prošle godine suncokret nije dobro medio, za razliku od ove, kada stižu fantastično lepi izveštaji, postoji mogućnost da su pčele zbog suše posećivale i kukuruz zbog polena. Prisutni na sastanku nisu znali da takva mogućnost postoji, ali je u pčelarskoj literaturi dobro poznato da se i to itekako dešava, iako kukuruzni polen sadrži samo 4% proteina. Ali, kad nema kiše, dobar je i grad, pa je važilo i u ovom slučaju. Zato me je interesovalo kakvo je stanje sa tretiranjem semena kukuruza neonikotinoidima. Delta agrar je poslednje dve godine svoje seme kukuruza tretirao imidaklopridom, dok ga ove godine uopšte nije koristio. Imaju učešće na tržištu od 24%. Sada su kukuruz za 30000 hektara tretirali klotianidinom – Poncho. Na osnovu iskustava iz Nemačke i Slovenije, postoji mogućnost da kod setve kukuruza nekim tipovima pneumatskih sejalica dođe do zanošenja prašine vetrom na susedne površine, što je naročito opasno ako je susedna površina uljana repica, pa su pčele zbog toga stradale. Ove godine su imidaklopridom tretirali samo pšenicu, za 30-40 hektara. Zemun polje je osnovno seme kukuruza tretirao za 450 hektara, seme semenskog kukuruza za 5000-6000 hektara, a 80-100 tona semena kukuruza je isključivo za izvoz u Grčku, Ukrajinu i Sloveniju tretirano klotianidinom.

Izneo sam našu veliku zabrinutost na osnovu svih podataka koje dobijamo iz inostranstva putem medija i naučnih radova do kojih smo došli. Izneo sam podatke iz tih radova gde je jasno utvrđeno štetno delovanje pre svega imidakloprida na pčele. Ovde vas ne bih zamarao detaljima, možete te radove i sami da pogledate. Na kraju sam zatražio zabranu upotrebe optuženih neonikotinoida. I naravno, naveo podatke o njihovoj suspenziji u Nemačkoj i Sloveniji, kao i privremenoj zabrani u Francuskoj.

Nakon mog izlaganja, predavanje od 45 minuta održao je Tom Schneider iz Nemačke. Izneo je sve one podatke koji govore u prilog tome da imidakloprid zapravo nije štetan za pčele, da su doze koje pčelama štete mnogo veće od onih koje se pominju u radovima koje sam citirao, rekao je da su dokazali da nisu tačne priče da se u zemljištu zadržava tri godine, tj. rekao je da se ne zadržava uopšte, i tako dalje, da vas ne zamaram svime. Ukratko, pričao je neku drugu priču, što je bilo i za očekivanje. Ni jednom rečju nije pomenuo istraživanja koja sam ja navodio, tj. nije ih koristio kao da i ne postoje. Na kraju je izložio situaciju sa neonikotinoidima i pčelama u drugim zemljama. U tom delu je izneo niz proizvoljnih podataka po pitanju pčelarstva, na koje sam morao da reagujem nakon predavanja u diskusiji. Mnoge od tih stvari nisu se ticale direktno problematike oko neonikotionida, ali sam pitao kako da mi, ipak laici za insekticide, verujemo i tom delu izlaganja oko insekticida, kada kao dobri poznavaoci stanja u pčelarstvu od istog predavača čujemo neke totalne proizvoljnosti? Ali, da krenemo redom sa pitanjima koja sam mu postavljao, bez preteranog komentarisanja njegovih odgovora.

Najpre sam izložio svoj stav da se nakon odslušanog predavanja osećam kao da sam Afrikanac, jer sam i ja sam mogao da pripremim mnogo bolju odbranu imidakloprida od njega, da sam hteo. Kao da je smatrao da podatke iznosi totalnim laicima. Podaci su iznošeni tako da se sagledavala samo jedna strana, kao da druga i ne postoji. Protestvovao sam i protiv toga što ne obraća pažnju na to da pčele polako nestaju u celom svetu, i što se ponaša kao da toga nema. Kao da nije moguće da i moderni insekticidi mogu imati ulogu u tome. Osnovno bi bilo da se to postavi kao mogućnost, a ne da se odsečno odbija i pomisao na takvu mogućnost. Naveo sam primer jednog leka za snižavanje nivoa masnoća u krvi koji je svojevremeno povučen iz upotrebe, jer je u Velikoj Britaniji umrlo nekoliko pacijenata. Nisam siguran da je iko sposoban da sa potpunom, 100%-nom sigurnošću i danas tvrdi da je baš on bio jedini uzrok umiranju, ali je zabranjen. Jednostavno, i sumnja mora biti dovoljna za zabranu bilo kog preparata, sve dok se egzaktno ne dokaže da je bezopasan. Uostalom, i ministri poljoprivrede EU su se pre nekoliko dana složili oko toga da se mora uvesti zabrana prodaje preparata koji nose nepotrebni rizik po zdravlje ljudi i životinja. I ta zabrana će se i dogoditi u narednom periodu, čak neki poslanici Evropskog parlamenta najavljuju amandmane, koji će odluku učiniti još strožijom kada bude došao trenutak za njeno konačno usvajanje. A za to vreme, "mi" se  ponašamo kao da se ništa ne događa i držimo se samo jedne strane, a drugu zanemarujemo. Pitao sam predavača da li se slaže da o svakoj problematici postoji samo jedna istina i da ne postoje dve istine? Složio se sa tim. A zatim sam ga pitao šta on misli o naučnim radovima i njihovoj naučnoj argumentaciji koju sam ja naveo? Da li ti naučni radnici koji su uradili te radove i prezentovali ih stručnoj i naučnoj javnosti u priznatim naučnim časopisima, govore neistinu, imaju pogrešne metode rada i analiza ili nešto treće. On je naveo da nekima nije ispravna metodologija, neke radove više niko nije uspeo da ponovi da dobije iste takve rezultate i slično. Šta reći na takav odgovor? Naše argumentacije su ličile na razgovor gluvih, jer jednostavno nismo mogli da priznamo da je moguće da je u pravu samo jedna strana. Zašto to kažem? Stručnjacima i naučnicima je itekako poznato da se neke stvari mogu dogoditi na jednoj lokaciji i da budu unikatne. Ako je to tako, rezultati radova urađenih na toj lokaciji se itekako mogu ponoviti, samo treba naći određene uslove. Takođe, potpuno je jasno da ako postoji dokazana sumnja da se u nekim uslovima mogu pojaviti otrovne doze za pčele u polenu i nektaru suncokreta, i da se tako nešto nije ponovilo već godinama (i to samo pod uslovom da prihvatimo Schneiderovu argumentaciju), to sve ne znači da se takvi uslovi ne mogu početi da ponavljaju u 10 narednih uzastopnih godina. Hoću da kažem da je ignorisanje naučnih radova prihvaćenih za objavljivanje u naučnim časopisima, u najmanju ruku presedan. Neko greši, ili nauka ili Bayer, a mi, kao građani, zahtevamo da se utvrdi ko greši!

Govorio je da metabolita imidakloprida nema u nektaru. U naučnom radu koji sam tamo citirao piše da ima. Ah, da (upravo se lupih po čelu), kad pre zaboravih da naučni radovi koji govore suprotno od Bayera njihovom vrhunskom voljom više ne važe:-)

Ponovo kažem, zahtevamo da neko nezavisno telo formirano od strane Ministarstva utvrdi ko je u pravu, a ne da mi laici razbijamo time glavu. Jer, stavite se sami u ovu situaciju. Jedni naučnici kažu jedno, drugi kažu drugo. Kome bi vi verovali? I smete li da verujete ikome, ako vam je istina na srcu. Logično je zahtevati naučnu argumentovanu raspravu najmanje na nivou EU, iza čijih zaključaka bi, pritisnuti naučnom argumentacijom, stali svi učesnici. 

Takođe je rekao da je francuska AFSAA promenila mišljenje o imidaklopridu i da je u proleće ove godine izdala saopštenje u kome je to javno saopšteno.

Tvrdio je i da imidakloprida nema u suncokretovom ulju, mada se u javnosti čuju i takve priče, ali ni mi nismo uspeli da nađemo dokaze.

Rekao je da će EU 11. jula dozvoliti upotrebu imidakloprida na celoj svojoj teritoriji, a da će nakon toga države članice donositi svoje odluke za koji deo poljoprivredne proizvodnje će mu izdati dozvolu. Pitao sam ga da li imamo njegovu dozvolu da ga 12. jula zabranimo u Srbiji, ako takva dozvola ne bude izdata u EU? Odgovor je bio osmeh i neformalni komentar, ali decidan odgovor nisam dobio, a tražio sam da glasi DA ili NE.

Rekao je da je do mnogih problema dolazilo tamo gde nije korišćeno sredstvo prilepljivač imidakloprida za seme. Takođe je rekao da je maksimalna doza od upotrebljenog imidakloprida za tretman semena koja uđe u biljku 4,9%. Pitao sam ga da li se korišćenjem prilepljivača taj procenat može povećati? Odgovoreno mi je da to zavisi od fiziologije biljke, a ne od doze, te da nije moguće.

Takođe je rekao da CCD-a nema u Kanadi, i to je pravdao nečijim zvaničnim saopštenjem. Meni je to zaista bilo smešno, jer se uzrok CCD-a ne zna, pa se takva dijagnoza daje samo na osnovu simptomatologije. A i mi smo u Srbiji imali slične simptome, pa nismo rekli da je u pitanju CCD, niti to možemo da kažemo. Jednostavno, kad čujete takvu izjavu, zapitate se šta je sa drugim izjavama.

I kao najveći biser, rekao je da su američke pčele dezorijentisane zbog dugog transporta i da zato nestaju. Jedino me čudi kako zbog tog istog takvog i isto toliko dugog transporta nisu bivale dezorijentisane pre 10 godina, recimo?

Moram da se svima vama izvinim zbog ovakvog satiričnog tona, ali čovek se stvarno zapita gde sve ovo vodi. Hoće li neko autoritativan konačno stati iznad svega ovoga i reći i Schneideru i meni i svima nama da stanemo u stranu i ćutimo dok se višestruko kontrolisanim eksperimentom ne utvrdi prava istina, ali na svetskom nivou.

Mnogo toga će zavisiti od razrešenja situacije u Nemačkoj, to je evidentno. Ubeđen sam da nemačka agencija nije zabranila imidakloprid tek tako, već da je imala ozbiljne razloge. Kada oni budu razrešili tu situaciju, videćemo kako dalje. Nadam se samo da rešenje neće biti takvo da će ponovo pustiti u promet imidakloprid i druge neonikotinoide, pa da za godinu ili dve dođe do novih problema. Ipak, bez obzira što mi pokušavamo da zaštitimo naše pčele, svakako nam je stalo da se utvrdi istina. Ali, nezavisnim istraživanjima čije će rezultate priznati i Bayer i kompletna naučna javnost. Ali, takva istraživanja moraju se sprovesti bar na nivou EU.

Na kraju je diskutovao i profesor Mića Mladenović, zahtevajući suspenziju upotrebe imidakloprida na godinu ili dve i navodeći probleme koje imidakloprid po nekim radovima pravi digestivnom traktu pčela.

Nakon svih diskusija, profesor Maširević je izneo svoj stav da će sve što Ministarstvo bude preduzelo biti zasnovano na činjenicama i da će se Ministarstvo potruditi da do tih činjenica dođe. Izrazio je potpunu spremnost Ministarstva da finansira naučno istraživanje koje će utvrditi stanje na našim poljima suncokreta već tokom ove suncokretove paše, o čemu smo odmah postigli saglasje. U tim je odmah uključio profesora Mladenovića i rekao da će vrlo brzo odrediti i druge učesnike, a na osnovu istraživanja biće napisan i naučni rad, po mom zahtevu. Već tokom jučerašnjeg dana posle podne, dobio sam na mail konkretno obaveštenje od načelnice Odeljenja za sredstva za zaštitu i ishranu bilja, gospođe Snežane Savčić Petrić, te se ovom prilikom moram da zahvalim na ultrabrzoj reakciji Uprave za zaštitu bilja, kao i profesoru Mašireviću koji je učinio sve da se ovo istraživanje sprovede u rekordnom roku, ali i njoj lično, jer je vrlo savesno pristupila ispunjavanju dogovora. U obaveštenju piše da će ekspertski tim činiti još i dr Nada Plavša, Zoran Tomašev iz Bayera, dr Sanja Lazić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Snežana Savčić Petrić iz Ministarstva i predsednik SPOS-a. Ja ću na konkretna uzorkovanja slati predstavnika SPOS-a u slučaju da budem sprečen, jer želim da imamo uvid u uzorkovanje, baš kao što to želi i Bayer.

Znači, ovo dogovoreno istraživanje biće sprovedeno još ovih dana. Sve vas koji ste na parcelama gde znate da je obavljeno tretiranje imidaklopridom ili tiametoksamom pozivam da se javite najkasnije sada u ponedeljak 7. jula kako bi bili uključeni u istraživanje. Ekspertski tim će uzimati uzorke pčela, meda, nektara i polena.

U međuvremenu, mnogo toga će biti jasnije, jer će sigurno doći i do raspleta oko imidakloprida i drugih neonikotionida i na evropskom nivou. Kad se naše istraživanje završi, na osnovu njega i svih drugih raspoloživih podataka, Ministarstvo će doneti konačnu odluku o daljim koracima. Profesor Maširević nas je uveravao da će konačna odluka biti realna i zasnovana isključivo na činjenicama.

 Dr med. Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a

 

Na kraju, za one koji znaju engleski jezik, objavljujemo naučni rad iz 2005. koji je egzaktno dokazao prisustvo imidakloprida u polenu i nektaru, ali koji Bayer ne priznaje zbog, po njihovim rečima, loše metodologije.

RAD

 

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien